Igre 
Naučnici upozoravaju na masivnu erupciju vulkana: To bi moglo da izazove haos za koji svet nije spreman
Komentari25/12/2024
-21:49
Vulkan Tambora promenio je svet. Godine 1815, indonežanski vulkan eksplodirao je u najjačoj erupciji ikada zabeleženoj, poslavši ogromnu količinu sićušnih čestica visoko u atmosferu, hladeći planetu i donoseći katastrofu.
Ono što je usledilo nazvano je "godinom bez leta": globalne temperature su pale, usevi su propali, ljudi gladovali, pandemija kolere se proširila i desetine hiljada ljudi je umrlo.
Od tada su eruptirali mnogi vulkani, ali Tambora ostaje poslednja masivna erupcija na planeti. Više od 200 godina kasnije, naučnici upozoravaju da bi svet mogao da se suoči sa drugom.
Pitanje nije da li, već kada, rekao je Markus Stofel, profesor klime na Univerzitetu u Ženevi. Geološki dokazi sugerišu da postoji šansa 1 prema 6 za masovnu erupciju ovog veka, rekao je on za CNN.
Ovog puta, međutim, to bi se dogodilo u mnogo drugačijem svetu, onom koji je ne samo naseljeniji već je i zagrejaniji klimatskim promenama.
Sledeća masivna erupcija će "izazvati klimatski haos", rekao je Stofel, a čovečanstvo, dodaje, "nema nikakav plan".
Vulkani su dugo oblikovali naš svet - oni pomažu u stvaranju kontinenata, izgradili su atmosferu i mogu promeniti klimu.
Povezane vesti
Dok eruptiraju, izbacuju koktel lave, pepela i gasova, uključujući ugljen-dioksid koji zagreva planetu, iako u količinama manjim od ljudi koji sagorevaju fosilna goriva.
Profimedia
Kada je reč o uticaju na klimu, naučnike više zanima drugi gas - sumpor-dioksid. Masivna vulkanska erupcija može izbaciti sumpor-dioksid kroz troposferu - deo atmosfere koji utiče na vreme, i u stratosferu, sloj iznad površine Zemlje gde lete avioni.
Ovde formira sitne aerosolne čestice koje rasipaju sunčevu svetlost, odbijajući je nazad u svemir i hladeći planetu ispod. Ove čestice će "duvati širom sveta i trajati nekoliko godina", rekao je Alan Robok, profesor klime na Univerzitetu Rutgers koji je decenije proveo proučavajući vulkane.
Za savremene vulkane satelitski podaci pokazuju koliko se sumpor-dioksida oslobađa. Kada je 1991. eruptirala planina Pinatubo na Filipinima, izbacila je otprilike 15 miliona tona u stratosferu. Ovo nije bila ogromna erupcija kao Tambora, ali je ipak za nekoliko godina ohladila svet za oko 0,5 stepeni Celzijusa.
Za starije vulkane, međutim, "imamo veoma loše podatke", rekao je Stofel. Naučnici pokušavaju da rekonstruišu ove prošle erupcije koristeći informacije iz ledenih jezgara i prstenova drveća, koji su poput vremenskih kapsula, čuvajući tajne prošlosti atmosfere.
Iz ovoga znaju da su ogromne erupcije tokom poslednjih nekoliko hiljada godina privremeno ohladile planetu za oko 1 do 1,5 stepeni Celzijusa.
Tambora je, na primer, snizila prosečne globalne temperature za najmanje 1 stepen Celzijusa. Postoje dokazi da je ogromna erupcija Samalasa u Indoneziji 1257. možda pomogla da se pokrene "malo ledeno doba", hladno razdoblje koje je trajalo stotinama godina.
Povezane vesti
Postoje i indikacije da masivne erupcije mogu uticati na padavine, sušeći monsunske sisteme, uključujući one u Africi i Aziji.
"Nestabilniji svet"
Razumevanje uticaja prošlih masivnih erupcija je od vitalnog značaja, ali sledeća će se dogoditi u svetu koji je mnogo topliji nego pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju velike količine nafte, uglja i gasa.
"Svet je sada nestabilniji. Efekti bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815", rekao je Majkl Rampino, profesor na NYU, koji istražuje veze između vulkanskih erupcija i klimatskih promena.
Profimedia
Povezane vesti
U onome što može izgledati kao potpuna suprotnost, topliji svet može značiti da masivne vulkanske erupcije imaju još veći uticaj hlađenja. To je zato što način na koji se aerosolne čestice formiraju i kako se transportuju "zavisi od klime", rekao je Tomas Obri, naučnik fizičke vulkanologije na Univerzitetu Ekseter.
Kako se svet zagreva, brzina kojom vazduh cirkuliše u atmosferi se povećava, što znači da se čestice aerosola brže raspršuju i imaju manje vremena da rastu, rekao je Obri. Manji aerosoli mogu efikasnije raspršiti sunčevu svetlost od velikih, što znači da će uticaj hlađenja biti veći.
Klimatske promene mogu uticati i na same vulkanske sisteme. Topljenje leda može dovesti do pojačanih erupcija, jer njegov nestanak smanjuje pritisak, što može omogućiti magmi da se brže podigne. Naučnici su takođe otkrili da ekstremnije padavine - izazvane klimatskim promenama - mogu da uđu duboko u zemlju gde mogu da reaguju sa magmom i izazovu erupciju, rekao je Obri.
Nemoguće je predvideti
Dok se svet bori sa globalnim zagrevanjem, period zahlađenja može zvučati pozitivno. Naučnici, međutim, kažu da je suprotno.
Prvo, postoji trenutni uticaj. Procenjuje se da 800 miliona ljudi živi u krugu od oko 96 kilometara od aktivnog vulkana; ogromna erupcija bi mogla da izbriše ceo grad. Campi Flegrei, na primer, pokazao je znake komešanja i nalazi se zapadno od italijanskog grada Napulja, gde živi oko milion ljudi.
Dugoročno, uticaji bi mogli biti kataklizmični. Pad temperature od 1 stepen Celzijusa može zvučati malo, ali to je prosek. "Ako pogledamo određene regione, uticaj će biti mnogo veći", rekla je Mej Čim, naučnik o Zemlji sa Univerziteta u Kembridžu.
Tanjug AP/AP Photo
Okmok na Aljasci, koji je eruptirao 43. pre nove ere — mogao je da ohladi delove južne Evrope i severne Afrike do 7 stepeni Celzijusa.
Hladnije vreme, manje sunčeve svetlosti i promenljive padavine mogli bi da utiču na nekoliko žitnica odjednom, uključujući SAD, Kinu i Rusiju, što bi ugrozilo globalnu bezbednost hrane i potencijalno dovelo do političkih tenzija, čak i rata, prema nedavnoj analizi osiguravajućeg društva Lloyd's.
Ljudski i ekonomski danak bi bio ogroman. U ekstremnom scenariju, sličnom Tambori, ekonomski gubici mogli bi dostići više od 3,6 biliona dolara samo u prvoj godini, izračunao je Lloyd's.
Štaviše, hlađenje ne bi pružilo olakšanje od klimatskih promena - u roku od nekoliko godina, planeta bi se vratila na staro.
Sledeća erupcija bi se mogla desiti bilo gde. Postoje oblasti koje naučnici posmatraju, uključujući Indoneziju, jednu od vulkanski najaktivnijih regija na planeti, i Jelouston, na zapadu SAD, koji nije doživeo ogromnu erupciju stotinama hiljada godina.
"Ali koji sledeći i kada - to je još uvek nemoguće predvideti", rekao je Stofel.
Ogromne vulkanske erupcije se ne mogu sprečiti, ali postoje načini da se pripreme, dodao je Stofel. Pozvao je stručnjake da procene najgore scenarije, izvrše testove na stres i osmisle planove: sve od evakuacije do pomoći i obezbeđivanja zaliha hrane.
Komentari (0)