Igre 
Četvoro mladih iz dalekih zemalja koji su se zaljubili u Srbiju: Šta ih je oduševilo i kako su savladali jezik
Komentari12/12/2021
-22:40
Uobičajena je pojava da Srbija oduševi strance zbog otvorenosti i gostoprimljivog naroda ili zbog svetski poznate gastronomije, ali znatno se ređe susrećemo sa fenomenom da osoba poreklom iz Sjedinjenih Država, Francuske ili Vijetnama savlada srpski jezik koji se smatra teškim.
Padeži, glagolska vremena, rodovi i neobični žargonski izrazi nisu sprečili naše sagovornike da nauče srpski, a dok su se neki na to odlučili zbog ljubavi prema Srbiji, druge je dodatno motivisala ljubav prema Srpkinji ili Srbinu.
Amerikanka Izabela Fovler, Vijetnamac Hoan Hoang Kim, Australijanka Liz Doung i Francuz Eloa Pako predstavljaju srpsku kulturu i jezik u sasvim novom svetlu. U intervjuu za Euronews Srbija, ispričali su kako su došli na ideju da uče srpski i otkrili su šta im je u tom procesu bilo najteže.
Razmena učenika koja se prilično odužila
Izabela Fovler (22) iz Vašingtona, kao tinejdžerka se zaljubila u Srbiju kada je na internetu slučajno pronašla pesme sa Balkana. Srpski je studirala na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, a u našu zemlju je došla u okviru razmene studenata.
Iako je trebalo da ostane samo godinu dana, pandemija koronavirusa ju je "zarobila" u Srbiji te je na kraju četvrtu godinu na fakultetu završila preko Zoom-a. Iako je njenim roditeljima pomalo bilo čudno to što je htela da ostane u Srbiji, kako ona kaže, znaju koliko joj prija život u Beogradu.
U razgovoru za Euronews Srbija otkrila je šta joj je bilo najteže tokom učenja srpskog.
"Glagoli su mi predstavljali najveći problem u učenju. Takođe, otežavalo mi je situaciju to što Srbi pričaju prilično brzo, a kada osete da nešto ne razumem odmah pređu na engleski", ističe 22-ogodišnjakinja.
Isabela Fowler
Povezane vesti
Dodaje da su joj u učenju najviše pomogli razgovori sa ljudima, ali i muzika koju i dalje sa zadovoljstvom sluša. Pored toga ima i svoje favorite među filmovima.
"I dalje slušam i Tomu, i Silvanu, a pored toga slušam i 'trance' muziku, kao na primer Tropical Bleyage. Što se filmova tiče volim klasike kao što su 'Ko to tamo peva', 'Rane', 'Skupljači perja', 'Varljivo leto'... Mada ima mnogo filmova koje nisam gledala", objašnjava ona.
Njen život se u velikoj meri promenio, a kao veliku razliku između Vašingtona i Beograda ističe noćne izlaske.
"Noćni život u Beogradu je mnogo spontaniji nego u Americi. Ne mogu da pričam za celu Ameriku jer je ona sastavljena od zaista različitih kultura, ali po mom iskustvu Amerikanci više vole da planiranju izlaske unapred, dok Srbi zovu prijatelje da izađu kad im tako dođe", zaključila je Fovler.
Profesor francuskog i učenik sprskog
Eloa Pako je iz Francuske u Beograd je stigao 2016. i ništa pre toga nije znao o Srbiji. Ovde je došao kako bi radio u organizaciji "Mladi istraživači Srbije", a kako mu se tokom volontiranja svideo život ovde, odlučio je da ostane.
"U vezi sa tim projektom započeo sam 'Language Cafe', a tako sam upoznao svoju ženu Laru. I dalje organizujem te akcije svakog utorka gde ljudi mogu da pričaju na srpskom"
Eloa ističe da je u Srbiju došao zato što mu se svideo sam posao, a pre nije znao mnogo toga o našoj zemlji. Ipak, posle deset meseci kada se posao završio odlučio je da ostane u Beogradu zato što ga je država pozitivno iznenadila, ali naravno i zbog devojke.
Povezane vesti
"Nisam govorio jezik, niti poznavao kulturu, ali sam brzo učio. Morao sam, da bih mogao da razgovaram sa Larinom porodicom, a i da bih našao prijatelje. U početku je bilo teško, tako sam počeo da pravim snimke", objašnjava mladić koji svoja iskustva o srpskom jeziku i narodu deli sa javnošću na duhovit način na svom Jutjub kanalu. On danas predaje francuski jezik školama i radi na svojoj knjizi o francuskom jeziku koju piše na srpskom.
Pre nego što je počeo sa učenjem srpskog morao je da usavrši engleski.
"Srpski mi je težak zbog padeža, ali kupio sam dve knjige o gramatici, i počeo da učim. Najteži mi je bio vokabular, skroz je različit od francuskog pa sam morao. Dosta su mi pomogli stripovi, zato što kroz slike mogu da razumem priču, i ne moram da otvaram rečnik na svakih deset sekundi. I snimcima sam počeo da bavim da bih brže razvio vokabular", kaže Pako i dodaje da je za učenje novog jezika neophodan i razgovor sa drugima.
Povezane vesti
On tvrdi da je Srbima lakše da uče francuski, nego što je Francuzima da usvoje srpski, jer, iako su oba jezika teška, francuski ima neke sličnosti sa engleskim u pogledu vokabulara.
Upitan o prijatnim i neprijatnim iznenađenjima kada je kultura u pitanju Eloa Pako kaže:
"Rekao bih da me je pozitivno iznenadilo koliko su ljudi ovde gostoljubivi, možda čak i previše. Moja žena i ja bismo primili goste na skroz različiti način. Ja bih im rekao da donesu piće i nešto za jelo, a moja žena to ne sme, pa moramo sve da kupimo i da spremimo za njih. Kao neko negativno iznenađenje naveo bih to što ovde ljudi gotovo nikada ne govore 'hvala', 'molim' ili 'Dobar dan'. Radio sam kao šanker i šokiralo bi me kada gosti kažu 'daj mi pivo', pa bih čekao da mi se jave pre nego što ih uslužim".
"Language Cafe" – kafić ljubavi?
Budući da u Australiji žive živi dosta ljudi iz srpske dijaspore, Liz Doung se mlada upoznala sa srpskim jezikom. Pre nego što je prvi put doputovala u Beograd, 2016. godine, počela je da uči jezik, a mnogo toga je naučila o istoriji, geografiji i kulturi zemlje kroz tekstove koji je čitala.
"Slava, Božić, srpske svadbe, narodna muzika, festivali, hrana i različiti gradovi Srbije su često glavne teme u našim udžbenicima srpskog jezika. Naravno, uz to, sam gledala Jutujb videe, dokumentarce i kasnije, Balkan Trip, da bolje se upoznam ovu lepotu, Srbiju"
Liz Doung je, isto kao i Eloa, ljubav pronašla u Kulturnom Centru - GRAD na dešavanju "Language Cafe".
"On mi je prišao i pričao sa mnom na kineskom jeziku, ali sam ga prekinula i rekla mu na srpskom: 'Alo bre, pa ja nisam Kineskinja'. On mi je rekao da je to bila 'ljubav na prvi pogled' i ostalo je istorija", prisetila se 26-godišnja Australijanka.
Liz Duong
Aktivno je počela da uči jezik od marta 2019. godine, a kad se priseti samog početka kaže da nije znala odakle da krene.
"Prvo sam našla profesorke na platformi iTalki, pa sam se upisala u škole u Beogradu i učila sam oko tri sata dnevno, vikendom i više. Profesori i stalna motivacija mnogo su mi značili da brže savladam osnove", ističe Liz Doung.
Iako tvrdi da bi o teškoćama oko jezika mogla da priča do kraja života, tri najkomplikovanije stvari koja je morala da savlada bili su vokabular, rodovi i, naravno, padeži.
"Srpski, za izvornog govornika engleskog je nivo 2 jezik, i u ovoj grupi su jezici kao turski, grčki, bugarski, slovački, itd… stoga, treba vam duplo više vremena da naučite srpski nego, recimo, francuski. Znam da engleski i srpski imaju mnogo sličnih reči, kao što je Dejan Đuričić napisao u 'Dream Dremati', ali u poređenju sa francuskom, na primer, bilo je teže da naučim mnoge reči od nule".
Kaže da joj je često teško prilagoditi sve reči u rečenici prema rodu imenice, i dodaje:
"Stranci se uvek žale na padeže. Međutim, sa padežima, znanje je u samoj reči. Znate šta je subjekat, šta je objekat. Svaki odgovor se nalazi na kraju reči, a jezik je tako više fleksibilan. Zbog padeža, možemo da promenimo reč na mnogo načina, a da ima smisla, ali… teško ih je savladati".
Više od 10 godina na 10.000 km od kuće
Hoan Hoang Kim je iz Vijetnama došao u Srbiju pre više od deset godina. Tada nije znao ni reč srpskog jezika. Nedavno je upisao doktorske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde studira Međunarodne i evropske studije. On naglašava da je, kako bi neko uspeo u potpunosti da savlada strani jezik, neophodna pre svega motivacija, slušanje muzike i vesti, čitanje novina, a najbitnija je stalna komunikacija sa drugima.
Golden Hoan
Kada je tek počeo da studira u prvoj i drugoj godini, samo nekoliko ispita je dao na engleskom jeziku i težio je ka tome da što pre savlada srpski na nivou da može da prati nastavu. On je takođe saglasan da su padeži najteži deo našeg jezika.
"Iako uglavnom slušam stranu muziku, kad odem u kafanu volim da čujem neke narodne pesme, kao na primer 'Tamo daleko', kada nju čujem nedostaje mi domovina", ističe Vijetnamac.
Od Vijetnama ga sada deli 10.000 kilometara, a kada je došao morao je da se navikne na novu kulturu.
"Dva naroda, vijetnamski i srpski, imaju dosta sličnosti, ali i mnoge razlike, oko hrane, običaja, čak i klime. Primetio sam da je ovde omladina dosta opuštenija i mladi češće imaju štetne navike poput pušenja. Što se klime tiče, naravno, ovde je hladnije, u Srbiji sam prvi put u životu video sneg", prisetio se Hoan.
Kao sličnost naveo je da u Vijetnamu prvog dana Nove godine u kuću dolazi položajnik, na sličan način kao što je to običaj u Srbiji za Božić.
Kaže da kada je odlučio da se preseli, imao je veliku podršku porodice i prijatelja.
"Kada sam najavio svima da idem da studiram u inostranstvo, malo su se iznenadili prijatelji, ali ja sam mislio da nemam time šta da izgubim. Da se nisam preselio u Srbiju verovatno nikada ne bih mogao da obiđem sve te države u koje sam posle putovao".
A kada je u pitanju otkrivanje predela u Srbiji, najviše su ga oduševile planine poput Zlatibora, Kopaonika i Rtnja.
Preporuka za vas
Komentari (0)