Čudo u Britaniji: Dečak pozirao za fotografije, pa preživeo pad sa litice visoke 18 metara Miševi se namnožili na pustom ostrvu, pa počeli da jedu albatrose: Naučnici ih osudili na smrt "bombardovanjem"

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Život

Cena je možda ipak previsoka: Zašto nijedan grad ne želi da bude domaćin Olimpijskih igara?

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Guardian, The Telegrraph, Georgetown Journal of International Affairs

17/08/2024

08:08

Cena je možda ipak previsoka: Zašto nijedan grad ne želi da bude domaćin Olimpijskih igara?

Tanjug/AP/Richard Vogel - Copyright Tanjug/AP/Richard Vogel

veličina teksta

Aa Aa

"Grad svetlosti", francuska prestonica, bio je prethodnih nekoliko nedelja u centru svetske pažnje zbog održavanja 33. Letnjih olimpijskih igara. Odluka da se ove Olimpijske igre održe baš u Parizu donesena je 13. septembra 2017. godine, nakon što je knjiga "spala na dva slova", te je Pariz ostao da se nadmeće sa samo još jednim gradom - Los Anđelesom. Međunarodni olimpijski komitet (MOK) doneo je tada jednu nesvakidašnju odluku: nadmetanja za narednog domaćina neće ni biti, već štafeta za organizaciju OI 2028. odmah ide u ruke "El Eju".

Takmičenje gradova za neverovatnu čast da budu domaćini najvećeg svetskog sportskog događaja nekada je praktično bilo snažno kao i samo takmičenje među sportistima. Odluka MOK-a iz 2017, međutim, pokazala je da problem postoji, a on se tiče činjenice da sve manje gradova podnosi prijave za domaćinstvo. To je jasno uočljivo u prethodnoj deceniji. Naime, lista od 11 gradova koji su se kandidovali za OI 2004, suzila se na svega pet za 2024. Uzgred, i od tih pet gradova, čak tri su odustala od trke - Budimpešta, Hamburg i Rim.

Slično se dogodilo i sa ogranizacijom Zimskih olimpijskih igara 2022. godine. Najmanje pet potencijalnih gradova domaćina, svi sa zapada, povuklo se iz procesa nadmetanja nakon što su javne ankete ukazale na nedostatak lokalne podrške, ostavljajući samo kineski Peking i kazahstanski Almati u trci.

Šta je izazvalo ovu ogromnu promenu u olimpijskom pejzažu? Odgovor je prilično jednostavan i odnosi se rastuće troškove i spoznaju finanijskih rizika koje Olimpijske igre donose gradovima domaćinima. To je stvarnost koja je dodatno razotkrivena globalnom pandemijom kovida 19.

Moderne Olimpijske igre izuzetno skupe

U analizi koju je 2021. godine objavio Georgetown Journal of International Affairs, navodi se da su moderne Olimpijske igre postale izuzetno skupa stvar. Svaka od prethodnih pet letnjih igara (ne računajući Pariz) i obe poslednje zimske igre su ukupnim troškovima premašile 10 milijardi dolara, uz to da je Peking koštao 45 milijardi, a Soči čak 50 milijardi dolara.

Ono što je stvorilo posebnu nervozu je to što je organizacija OI na kraju koštala mnogo više nego što je budžet prvobitno planirao. Kako je pisao britanski Telegraph, Igre u Londonu 2012. trebalo je da koštaju 3 milijarde dolara, ali su zapravo izašle na cifru od više od 17 milijardi. Igre u Riju 2016. još više su nadmašile svoj početni budžet, za čak 195 odsto.

Čak ni eksplozija međunarodnih sponzorskih ugovora i globalnih medijskih prava nisu bili u stanju da isprate rastuće troškove događaja. Georgetown Journal of International Affairs piše da su Igre u Riju koje su vlasti koštale najmanje 13 milijardi dolara donele najviše 9 milijardi dolara prihoda, od kojih je veliki deo zadržao MOK i stoga nije mogao da se iskoristi za podmirenje troškova domaćina.

Takođe, većina istraživanja pokazala je samo "skromno" povećanje ekonomske aktivnosti, ako je uopšte bilo, zbog povećanog turizma tokom događaja koji se mogao iskoristiti za ekonomsko opravdanje troškova Olimpijskih igara. Smanjenje broja "običnih" turista koji se drže podalje od olimpijskih gužvi, visokih cena i bezbednosnih problema, može da neutrališe svako povećanje "olimpijskog turizma". Zaista, neto turizam je opao tokom nekoliko nedavnih Olimpijskih igara, poput Londona (za pet odsto) i Pekinga (za više od 20 odsto).

Brojni su razlozi zašto je sve postalo ovako. Od donekle skromnih početaka pre 125 godina, Letnje olimpijske igre su toliko porasle da danas obuhvataju skoro 12.000 sportista iz više od 200 zemalja koji se takmiče u više od 300 takmičenja. ZOI čine skoro 3.000 takmičara iz 92 zemlje koji učestvuju u više od 100 takmičenja. Sama veličina već daje pretpostavku da grad domaćin nema u startu dovoljno objekata da smesti sportiste i posetioce. Pored toga, mnogi sportovi zahtevaju specijalizovanu infrastrukturu koja bi bila izgrađena posebno za OI, a opet, imali bi ograničenu upotrebu nakon OI.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

I zaista, problem nedovoljno korišćenih i napuštenih mesta posle Olimpijskih igara muči nekoliko domaćina. Baš na desetu godišnjicu održavanja Igara u Atini 2004. Guardian je objavio fotografije nekadašnjih blistavih olimpijskih objekata koji sada leže napušteni. Za mnoge Grke koji su tada cvetali od ponosa, OI su sada izvor gneva dok se zemlja bori sa ekonomskim problemima, a mnogi se pitaju koliko je nacija uopšte imala koristi od ovog događaja.

Košta i samo nadmetanje

Još jedan značajan faktor koji je pokrenuo eskalaciju troškova je sam proces nadmetanja koji suprotstavlja gradove jedne drugima. Pobednička ponuda ne samo da treba da pokaže kako će domaćin da bude uspešan, što je veliki poduhvat sam po sebi, već i kako će generisati više pogodnosti, više prestiža i više prihoda za MOK, a predlozi su sve raskošniji i skuplji. Proces nadmetanja je postao dovoljno ozloglašen da reforma MOK-a iz 2019. nastoji da odbaci otvoreno licitiranje i umesto toga prizove diskusije iza scene sa potencijalnim domaćinima.

Na mnogo načina trenutna situacija odražava krizu sa kojom se MOK suočio pre 46 godina. Nakon nekoliko olimpijskih katastrofa, uključujući terorističke napade na OI u Minhenu 1972, finansijski debakl koji je uključivao veliki bojkot afričkih nacija u Montrealu 1976, MOK je ostao sa samo jednim ponuđačem za Letnje olimpijske igre 1984.

Kao jedini kandidat te godine, upravo je Los Anđeles bio u mogućnosti da diktira uslove ugovora MOK-u, a ne obrnuto, a događaj je organizatorima doneo značajan profit. Korišćenje zastarelih, ali i dalje u potpunosti upotrebljivih postojećih objekata održavalo je niske troškove sa konačnim računom za ceo događaj.

Davne 1932. Los Anđeles je bio domaćin svojih prvih Olimpijskih igara. Grad je, kako piše Glas Amerike, jedini nudio da organizuje igre u doba koje je obeležila Velika depresija, a nekoliko država nije prisustovalo.

Zanimljivo je da je i Beograd dva puta konkurisao za organizaciju Olimpijskih igara. Prvi put 1992. godine, kada je ta čast pripala Barseloni, a potom i 1996. kada su "ključevi" otišli u ruke Atlanti.

Francuska dobila "potrebnu injekciju"?

A tek što su završene Olimpijske igre u Parizu, čini se da je francuska ekonomija dobila podsticaj od priliva posetilaca i povećane potrošnje u sektorima kao što su hoteli, restorani i muzeji. Makar tako tvrdi francuska ministarka turizma Olivija Gregor.

Potrošnja na hotele u gradovima koji su domaćini Olimpijskih igara porasla je za 16 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, dok je prodaja vezana za turizam u muzejima i restoranima porasla za 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu, rekla je ona za francuski list La Tribune Dimanche.

Nekoliko institucionalnih istraživanja sugeriše da će Olimpijske igre u Parizu značajno podstaći francusku ekonomiju u trećem kvartalu, nadmašujući političke neizvesnosti koje su se pojavile krajem juna, prenosi Euronews.

Banka Francuske predviđa privredni rast između 0,35 odsto i 0,45 odsto za treći kvartal, u poređenju sa povećanjem od 0,3 odsto u prva dva kvartala. Ovo sugeriše da bi se do 0,25 odsto rasta moglo pripisati Olimpijskim igrama, pri čemu je ekonomska korist u velikoj meri vođena prodajom karata i TV pravima.

Međutim, pun uticaj ovih dobitaka ostaje neizvestan zbog tekućih političkih izazova u zemlji.