Život

Istorija olimpijske gastronomije: Od celog vola za drevnog grčkog rvača do veganskog menija u Parizu

Komentari

Autor: Staša Rosić

26/07/2024

-

17:40

Istorija olimpijske gastronomije: Od celog vola za drevnog grčkog rvača do veganskog menija u Parizu
Istorija olimpijske gastronomije: Od celog vola za drevnog grčkog rvača do veganskog menija u Parizu - Copyright AP Photo/Christophe Ena

veličina teksta

Aa Aa

Francuska, poznata kao zemlja gastronomije, u svojoj prestonici ugošćava sportiste iz celog sveta na novom izdanju Olimpijskih igara, ali jelovnik koji im je namenila nije po svačijem ukusu. Naime, predstavnici Velike Britanije požalili su se zato što u menzi vlada nestašica jaja i grilovanog mesa, koje se navodno razgrabi, pre nego što dođu na red, a pojedini su se žalili da su dobijali nedovoljno pečene odreske.

Zbog svega toga, delegacija je pozvala kuvara iz Britanije, kako bi pomogao da sportisti dobiju preko potrebne izvore energije. 

"Povećaćemo obroke"

Iz ketering partnera Olimpijskog sela, kompanije "Sodexo Live!" za BBC su potvrdili da postoji "visoka potražnja" za određenim proizvodima i obavezali se da povećaju obroke, kako bi "zadovoljili potrebe sportista".

Olimpijsko selo spremiće oko 13 miliona obroka tokom Olimpijskih i Paraolimpijskih igara za 15.000 sportista iz 208 zemalja, kao i njihove delegacije, što je ekvivalentno količini kakva se proizvede na deset izdanja Svetskog prvenstva u fudbalu. 

AP Photo/David Goldman

 

Sportisti mogu da biraju specijalitete francuske, azijske, afro-karipske i svetske kuhinje i više od 500 različitih recepata. 

Pojedine delegacije ništa ne prepuštaju slučaju, a "Eater" piše da mnogi koriste priliku da ponesu omiljenu hranu, pa čak i kuvare na olimpijsko putovanje. Ovo su neke od njihovih stavki:

SAD: Proteini u prahu, perece, kokice, suvo meso, energetske pločice i kikiriki puter

Irska: Ovsene pahuljice 
Kenija: Takozvani "zlatni čaj" brenda Kericho, ugali - gusto ukuvan kukuruzni griz. 
Australija: U delegaciji je barista koji će se pobrinuti da sportisti dobijaju vrhunsku kafu. Takođe, nose poznate proizvode - biskvit "Weet Bix", kakav se obično jede za doručak, namaz Vegemite i čak 2.400 zamrznutih mesnih pita. Iz nekog razloga, poneli su u Pariz i 30 kilograma salse, koja se obično dodaje u meksička jela.
Jamajka:  Tradicionalni začini i napici od aloja vere
Japan: Velike količine miso supe
Kina: Kinezi navodno dovode svoje kuvare koji će hraniti sportiste

Naglasak na vegetarijanskim jelima

Olimpijske igre u Parizu prve su u istoriji na kojima je tako veliki naglasak stavljen na održivost. Važan deo nastojanja organizatora da smanji ekološki otisak ovogodišnjih igara je pažljivo osmišljen jelovnik za sve učesnike, čiju trećinu čine veganske opcije. (Inače, vegetarijanstvo podrazumeva eliminaciju svih vrsta mesa iz ishrane uključujući i ribu, a veganstvo svih životinjskih prozvoda, uključujući i jaja, mlečne prerađevine, pa čak i med).

AP Photo/Michel Euler

 

Kako ne bi pravili kompromis po pitanju ukusa, organizatori su za osmišljavanje jela angažovali vrhunske kuvare iz restorana nagrađivanih Mišlenovim zvezdicama, koji su "veganizovali" neka od popularnih francuskih specijaliteta, kao što je govedina burginjon, ali dodali i ukusne nove opcije poput zapečenog krompira sa karfiolom i kurkumom i musake sa povrćem. 

AP Photo/Michel Euler

 

U pekari će se peći 800 bageta dnevno, a biće im na raspolaganju tradicionalni francuski sirevi, puno voća, supe, pice i dnevni specijaliteti.

Na Trgu Konkord, gde će se održavati takmičenja u basketu 3x3, brejdensu i skejtbordingu, sva hrana biće vegetarijanska. 

AP Photo/Michel Euler

 

To verovatno neće obradovati Francuze, budući da važe za velike mesoždere - dok je prosečna godišnja potrošnja mesa u svetu 28,1 kilogram po glavi stanovnika, u Francuskoj taj broj ide do 83,5 kilograma. 

Ispostavilo se da oni teško menjaju navike, pa je u toj zemlji jedini veganski restoran sa Mišlenovom zvezdicom prestao sa radom samo godinu dana nakon otvaranja 2022. 

Istorija olimpijske menze

Za 130 godina dugu istoriju modernih Olimpijskih igara, nisu se promenili samo sportovi i sportisti, nego i njihove navike u ishrani. Koliko je ta transformacija bila drastična, dobro oslikava novo istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Oberta de Katalunja, na kom je napravljen pregled svih dosadašnjih izveštaja Olimpijskog komiteta o tome kakvu su hranu jeli učesnici koje od igara.

profimedia

Sprint na 100 metara na Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine, nepoznati autor

Na prvim Igrama nije ni bilo Olimpijskog sela. Sportisti su bili amateri - pili su vino, a imali su vrlo ograničena znanja o tome kako ishrana utiče na sportske performanse.

Primera radi, Džordž S. Paton Mlađi, koji je na pentatlonu završio na petom mestu na Olimpijskim igrama održanim u Stokholmu 1912. godine, spremao se za takmičenja tako što je dobijao injekcije opijuma i jeo po pun tanjir sirovog mesa i salate nakon svakog treninga.

Studija koja se bavila proučavanjem ishrane učesnika berlinskih Olimpijskih igara 1936. pokazala je da su sportisti u proseku jeli gotovo pola kilograma mesa dnevno. Ista studija precizirala je šta su najviše jeli koji od predstavnika, pa se ispostavilo da atlete iz Engleske, Finske i Holandije, svakodnevno jedu ovsenu kašu, Amerikanci pšeničnu kašu ili proizvod od ekspandiranog kukuruza u mleku, Čeleanci i Italijani testeninu, a Japanci oko pola kilograma pirinča svakog dana.

Amerikanci su u proseku jeli 125 grama putera ili ulja semenki pamuka, troje jaja i 1,5 litara mleka.

Kada je reč o suplementima, Egipćani, Francuzi i Nemci uzimali su glukozu, Austrijanci pored glukoze, još i ekstrakt slada, a Poljaci lecitin.

A šta su jeli drevni olimpijci?

Postoje pisani tragovi i o ishrani sportista u staroj Grčkoj. Pošto su se tada takvim aktivnostima uglavnom bavili mladi ljudi iz bogatih porodica, sebi su mogli da obezbede hranu bogatu proteinima, poput mesa i mahunarki, a dopunjavali je hlebom, voćem i povrćem.

Istoričarka hrane Fransin Segan otkrila je dokaze da se barem nekoliko drevnih atletičara, koji su pobedili na nekoliko Olimpijada, hranilo isključivo mesnom ishranom.

Pronađeni su i saveti da sportisti izbegavaju da jedu hleb neposredno pre početka takmičenja, dok su im se preporučivale sušene smokve za snagu i izgradnju mišića. Kad je reč o pićima, pili su vino u velikim količinama, a navodno im je Hipokrat lično jednom dao savet da se "jednom ili dvaput napiju", da ublaže upalu mišića.

Ipak, sva svedočanstva o ishrani drevnih olimpijaca, treba uzeti s rezervom, jer ima mnogo primera preterivanja. Recimo, u knjizi "Deipnosophistae" poznatoj i kao "Gozba sofista" monumentalnom delu helenističkog polihistora Ateneja, pominje se legendarni rvač Milon Krotonski, koji je osvojio medalje na šest takmičenja. 

profimedia

Milon Krotonski ovekovečen je u skulpturi koja se sada čuva u Luvru

"Jeo je 10 kilograma mesa i isto toliko hleba, a pio tri vrča vina. U svetilištu u Olimpiji je stavio četvorogodišnjeg bika na ramena i nosio ga po stadionu, posle čega ga je isekao i pojeo sam u jednom danu", citira Ateneja jednog od takmičara. 

Kada bi to kojim slučajem bilo tačno, značilo bi da je Milon unosio najmanje 57.000 kalorija dnevno. 

Poređenja radi, najviše kalorija od savremenih olimpijaca unose plivači, a čuvena je izjava Majkla Felpsa, višestrukog šampiona, da unosi 10.000 kcal dnevno.

Komentari (0)

Magazin