Knjiga recepata Anrija de Tuluz-Lotreka: Čuveni slikar voleo je kulinarstvo, koliko i umetnost

Poznato lice noćnih klubova Pariza s kraja 19. veka i slikar čija se dela prodaju za višemilionske iznose, Anri de Tuluz-Lotrek bio je i veliki gurman i izvanredan domaćin svojim prijateljima.

Pravio je eksplozivne koktele, uključujući čuveni "Zemljotres" sačinjen od jednake mere absinta i konjaka, koji je izazivao teške glavobolje, ali je osmišljavao i recepte koji dobro idu uz njih.

Toliko je voleo gastronomiju i smatrao je oblikom umetnosti, da je skupio pravu kolekciju recepata i planirao da objavi knjigu. Nažalost, preminuo je prerano u 36. godini, ali je njegov san ostvario njegov prijatelj iz detinjstva, trgovac umetninama i ništa manji hedonista Moris Žoajan.

Knjiga "Umetnost kuvanja" objavljena 1930. sadrži 150 inventivnih recepata, među kojima su i njegove čuvene golubice sa maslinama koje je spremao samo najužem krugu ljudi, američki jastog i sporo krčkana jagnjetina, a nedavno je doživela i reizdanje.

Pačetina iz doba prolećne regate

Savremenim čitaocima mnogi recepti iz ove neobične knjige delovaće u najmanju ruku čudno. Tuluz-Lotrek se nije zadržavao samo na sastojcima i postupku pripreme, nego je davao i savete kako i gde da se ulove životinje potrebne za njihovu pripremu. Primera radi, priprema kuvanih jegulja zahteva da se primerci love iz "brzih reka i iz čiste vode". 

Recept za "jarebicu u pepelu" počinje ovako: "Krajem septembra, početkom oktobra, nakon što ubijete neku debelu jarebicu, očerupajte je i očistite". Drugde savetuje da se osam kilograma težak but divlje svinje "ostavi tri dana na zimskom vazduhu". 

Uz recept za pačetinu, koja se prema knjizi "jede u vreme prolećne regate" savetuje se da se patka ubije gušenjem, a da se konzumira u roku od dva sata od njene smrti.

Tako navodi da bi štuka trebalo da se hvata na varalicu i to iz Some, a pliskavica harpunom iz Lamanša.

Iako su Tuluz-Lotrekovi savremenici zaista imali širok dijapazon jela od mesa, njegov izbor svakako je neobičan. Među receptima je i drozd sa klekom, filet čaplje ("ostatak čaplje su samo nervi i kosti"), kao i dinstani mrmot, u kom se preporučuje i da se deo masti od ove životinje ostavi po strani, jer je "odlična za utrljavanje na stomak trudnica".

Srećom, ima i prijemčivijih recepata, kao što su čuvena provansalska čorba bujabes, kasule sa veprovinom i raznovrsne supe, sosevi i jela od povrća.

Gurman je čak sastavio i predlog menija za čitaoce koji bi se odvažili da isprobaju neke od recepata: 

• Salata sa šunkom iz Ardenija
• Štuka u želeu od crvenog vina
• Drozd "en cocotte"
• Tart sa crvenolisnim šljivama
• Sir
• Desert

Vredi naglasiti da je Tuluz-Lotrek bio alkoholičar i da ga je bolest zavisnosti na kraju i ubila. Ipak, živeo je život punim plućima, spreman da zabavi svoje prijatelje i da rekreira svaki neobičan delikates. 

profimedia

Koliko je uživao u svakom gutljaju i zalogaju, dobro govori svedočanstvo njegovog velikog prijatelja, pesnika Paula Leklera, da je "uvek nosio malo rende i muškatni oraščić, kako bi začinio svoje porto vino".

I mada je zajedno sa Žoajanom uživao u gastronomiji, nije je preozbiljno shvatao. Svoju knjigu završili su "Drevnim receptom" koji glasi: "On nikad neće biti poznat. Bog ga je otkrio samo svom Proroku, koji nije izustio ni reč o njemu".

"Duša Monmartra"

Anri Mari Rejmon de Tuluz-Lotrek Monfa je rođen u Albiju kao prvo dete grofa Alfonsa Šarla de Tuluz-Lotreka-Monfe i njegove supruge Adele Zoe Tapije de Seleran. Kao pripadnik stare aristokratske familije, imao je mnogo uvaženih predaka koji su se u prošlosti družili i sa samim kraljevima.

Međutim, pošto su njegovi roditelji bili u krvnom srodstvu, što je među plemstvom bila česta pojava, Tuluz-Lotrek imao je genetski deformitet, koji je u njegovom slučaju sprečavao regeneraciju tkiva. Kada je još u tinejdžerskom dobu polomio obe noge, one nikada nisu pravilno iscelile i prestale su da rastu, zbog čega je ostao niskog rasta.

Ipak, mnogi su ga voleli i zvali ga "dušom Monmartra", delom Pariza u kom je živeo. Čak je i Dega, slikar škrt na pohvalama, voleo njegove slike.

Ostaće upamćen po svojim slikama iz Mulen ruža i ostalih lokala i kabarea iz Pariza i ciklusu posvećenom cirkusima.

Posle Anrijeve smrti, njegova majka, Grofica Adela Tuluz-Lotrek, i pomenuti Moris Žoajan, organizuju promociju njegove umetnosti. Njegova majka odvaja fond i pravi muzej posvećen njegovim delima u mesto njegovog rođenja u Albiju.

Njegova najskuplja slika "Pralja" (La Blanchisseuse) iz 1886. prodata je 2005. za neverovatnih 22,4 miliona dolara.