Zdravlje

10 posledica koronavirusa koje mogu uticati na dalji tok života

Komentari

Autor: T.S.

18/05/2021

-

12:48

10 posledica koronavirusa koje mogu uticati na dalji tok života
10 posledica koronavirusa koje mogu uticati na dalji tok života - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Pandemija virusa korona traje više od godinu dana, a u ovom periodu otkrivene su brojne posledice bolesti kovid 19 od kojih su neke imale trajan uticaj na organizam.

1. Opadanje kose

Na samom početku pandemije mnogi kovid pacijenti primetili su posledicu preležene infekcije - gubitak kose.

Studija, objavljena u časopisu "Lanset", otkriva da je 359 ljudi od 1.655 hospitalizovanih u Vuhanu, odnosno 22 odsto pacijenata, doživelo gubitak kose tek šest meseci nakon što su otpušteni iz bolnice.

Dermatolozi smatraju da je gubitak kose prirodna psihološka reakcija na stres, te da do ove posledice često dolazi ukoliko je pacijent bio veoma uplašen ili životno ugrožen zbog virusa.

profimedia

 

2. Hronični umor

Sindrom hroničnog umora, odnosno mijalgični encefalomijelitis je stanje neprekidne malaksalosti sa simptomima poput bolova u mišićima, glavobolje, letargije, nedostatka energije i nesanice.

To su samo neki od simptoma ove bolesti koja može da traje čak i decenijama.

Hroničan umor se često javlja nakon nekog oblika virusne infekcije, na primer mononukleoze ili kovida 19. Vodeći medicinski stručnjaci su zabrinuti da će se hronični umor javljati često kod osoba koje su preležale kovid.

"Čak i nakon što izbace virus, javljaju se post-virusni simptomi. Znam, jer me mnogo ljudi kontaktira i obaveštava o svom toku oporavka", rekao je dr Entoni Fauči, direktor Nacionalne agencije Institut za alergije i zarazne bolesti, prenosi CNN.

Kovid pacijenti često mogu da imaju ovu posledicu i šest meseci posle dijagnoze.

3. Zgrušavanje krvi

Tromboza ili zgrušavanje krvi predstavlja jednu od komplikacija sa kojima se susreću kovid pacijenti. Uočeno je da tokom bolesti kovid 19 postoji rizik za nastanak arterijske i venske tromboze zbog upalne aktivacije koagulacije.

Kod hospitalizovanih kovid pacijenata zbog zgrušavanja krvi, povremeno dolazi do plućne embolije, duboke venske tromboze ili cerebrovaskularnih incidenata.

Pixabay.com

 

 

Zalihe masti u organima mogu da izazovu metaboličke poremećaje kad se susretnu sa virusom korona, te kod gojaznih pacijenata češće dolazi do zapaljenja i pojave proteina koji dovode do zgrušavanja krvi.

4. Cistična fibroza pluća

Posle preležanog kovida, moguće je da se u plućima razviju nefunkcionalni ožiljci (fibroza pluća) što dovodi do umnožavanja plućnog vezivnog tkiva između plućnih mehurića i okolnih krvnih sudova. 

Zbog toga kiseonik teže dolazi do krvnih sudova, pluća postaju kruta, disanje površinsko i ubrzano. Posledice su smetnje pri disanju, otežano disanje i suvi kašalj te smanjena fizička kondicija tako da teškoće prouzrokuju čak i svakodnevne radnje.

Plućna fibroza je neizlečiva, jer ostavlja trajne ožiljke na plućnom tkivu. Ipak, napredovanje ove bolesti je moguće usporiti i ponekad čak i zaustaviti ako se na vreme otkrije.

5. Miokarditis

Upala srčanog mišića često je izazvana virusnom infekcijom. Virusni miokarditis može biti izazvan i virusom korona, i uzrok je smrti kod nekih kovid pacijenata.

Miokarditis pokazuje na početku nespecifične simptome, kao na primer, malaksalost, povišenu temperaturu, glavobolju ili bol u grlu. 

Nedostatak specifičnih simptoma predstavlja jedan od najvećih izazova u dijagnozi i pristupu lečenju miokarditisa. Dešava se da pojedini bolesnici uopšte nemaju simptome. 

Naučnici u Kini nedavno su sproveli istraživanje o efektima virusa na srce. Otkrili su da se koronavirus može inkorporirati u mišić srca. Međutim, Američko udruženje za srce kaže da još nisu videli biopsiju koja pokazuje virus direktno u srcu. 

6. Sindrom dugog kovida

Istraživanje sa Univerziteta u Vašingtonu koje je pratilo 177 pacijenata otkrilo je da 30 odsto ispitanika ima dugotrajne simptome. Najčešći simptomi bili su umor ili gubitak čula mirisa i ukusa. To je takozvani sindrom dugog kovida, fenomen koji je iznenadio naučnike širom sveta i sve češće ga prijavljuju ljudi zaraženi virusom korona.

profimedia

 

Takođe, mnogo veća studija objavljena u časopisu "Lanset", otkrila je da od 1.733 pacijenta sa korona virusom lečenih u kineskom gradu Vuhan, 76 odsto još uvek ima barem jedan simptom šest meseci nakon što su simptomi počeli.

7. Gubitak fizičke kondicije

Bol u mišićima i gubitak kondicije jedan je od češćih dugotrajnih efekta kovida 19. Česti dugotrajni simptomi ove bolesti su teško disanje, slabost i malaksalost što dodatno otežava povratak zdrave kondicije.

Takođe, ovaj problem može da bude i povezan sa hroničnim umorom, zbog kog pacijent i posle preležanog kovida oseća malaksalost.

8.Gubitak koncentracije i sposobnosti pamćenja

Budući da je jedan od osnovnih simptoma ove bolesti gubljenje čula mirisa i ukusa, možemo pouzdano da tvrdimo da kovid 19 ima određeni uticaj na mozak.

"Receptori za ova čula nalaze se u usnoj duplji, ali su centri u prefrontalnom korteksu. Čim virus utiče na čulo mirisa i ukusa to je znak da se nešto dešava ushodnim vlaknima koji idu ka mozgu", objasnila je dr Gorica Đokić, neurolog za Euronews.

Olfaktivni deo mozga, koji se nalazi u prefrontalnom korteksu, dominantno je odgovoran za kognitivne funkcije poput planiranja, pamćenja, organizacije i koncentracije.

"Još uvek nemamo ceo spektar kako bi kovid mogao da utiče na te funkcije. To ćemo moći da vidimo tek za nekoliko godina, jer i dalje ne postoje konkretne studije. Međutim, ako se kod nekih pacijenata ne vrati čulo mirisa i ukusa, to bi moglo da znači da se virus na neki način inkorporirao u prefrontalni korteks što bi moglo da dovede do određenih problema kasnije, ipak za sada nemamo konkretne dokaze za to", ističe neurolog.

profimedia

 

9. Upala mozga

Encefalitisi su upalna stanja koja zahvataju mozak i koja su uzrokovana uglavnom virusima.

Stručnjaci ukazuju na to da postoji veza između kovida 19 i encefalitisa, odnosno upale mozga.

Kovid 19 može da izazove citokinsku oluju, odnosno prekomereno lučenje imunoloških ćelija, što može da dovede do upale.

 U Strazburu su stručnjaci pregledali 58 kovid pacijenata, a skener mozga je kod skoro polovine njih ukazivao na upalu, objavljeno je u časopisu "New England Journal of Medicine".

10. Posledice na koži 

Virusne infekcije često mogu da izazivaju osip kao oblik imunološke reakcije.

Međutim, u slučaju kovida 19 dermatolozi prijavljuju porast broja pacijenta sa crvenim ili ljubičastim plikovima na prstima. To bi mogli da bude prouzrokovano mikro-ugrušcima ili upalama krvnih sudova na tim mestima. Ovaj simptom se naziva kovid prstima.

profimedia

 

Naučnici su takođe primetili porast pacijenata obolelih od Kavasaki bolesti. Ovo retko stanje obično se javlja kada dođe do  upale krvnih sudova. Simptomi uključuju osip na celom telu, otok, bol u stomaku, krvave oči i proliv. 

Lekari u dečijoj bolnici u Bostonu kažu da je ova bolest retka i da će biti sprovedeno mnogo više istraživanja kako bi se utvrdila povezanost sa kovidom 19.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Magazin