Razlog više za izbegavanje pršute i šnicli: Crveno meso u ishrani povećava rizik od demencije

Velike količine prerađenog crvenog mesa u ishrani povezuju se sa povećanim rizikom od demencije i kognitivnim propadanjem, pokazala je nova studija. 

Istraživanja su ranije pokazala povezanost između konzumacije junetine, svinjetine i jagnjetine sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, a u novoj studiji naučnici su analizirali podatke o više hiljada pacijenata prikupljene između 1980. i 2018. godine.

Stručnjaci Opšte bolnice u Brigamu, Harvard univerziteta i Tehnološkog instituta u Masačusetsu otkrili su da se kognitivno starenje ubrzava u proseku oko 1,6 godina i to po svakoj prosečnoj porciji crvenog mesa koja iznosi oko 85 grama.

Zamena te porcije orašastim plodovima i mahunarkama takođe se povezuje sa 19 posto nižim rizikom od demencije i 21 posto nižim rizikom od kognitivnog propadanja, prema oceni samih ispitanika, navode istraživači.

Njihova otkrića objavljena su u časopisu "Neurology".

"Vodiči za ishranu fokusiraju se na smanjenje rizika od hroničnih stanja, poput bolesti srca i dijabetesa, dok se o kognitivnom zdravlju ređe govori, bez obzira na to što je povezano s ovim bolestima", kaže Danijel Vong, asistent profesora nutricionizma na Harvardu i dopisni autor studije.

"Nadamo se da će rezultati podstaći dublje razmatranje povezanosti ishrane i zdravlja mozga", dodao je on.

Iako je u studiji primenjivana stroga metodologija, ona se i dalje smatra opservacionom studijom.

Tanjug/Vladimir Sporčić

"Nikad nije moguće biti u potpunosti siguran po pitanju toga šta uzrokuje šta iz jedne opservacione studije, bez obzira na to koliko je velika i koliko je dobro sprovedena", ističe za Euronews Kevin Mekonvej, profesor emeritus primenjene statistike Otvorenog univerziteta u Velikoj Britaniji, koji nije učestvovao u ovoj studiji.

Smanjenje unosa crvenog mesa

Nova studija poredila je stope učestalosti demencije u grupi ljudi koji su jeli prerađevine od crvenog mesa, sa drugom grupom onih koji su jeli slično kao prva grupa, ali svakodnevno unosili jednu porciju crvenog mesa manje, zamenivši je sa drugim izvorima proteina. 

"Procene nam ne pokazuju direktno šta bi se desilo u grupi ljudi koji su promenili ishranu tako da unose manje prerađenog crvenog mesa, a više živinskog mesa i orašastih plodova. Efekat toga mogao bi biti sličan promenama koje su primećene u studiji, a mogao bi da bude i drugačiji", ističe Mekonvej.

Ipak, prema preporukama neprofitne organizacije "EAT", koja prikuplja naučne dokaze, kako bi redovno informisala javnost o otkrićima vezanim za ishranu i časopis "Lancet" savetuju ljude da ne konzumiraju više od 98 grama crvenog mesa nedeljno, kako zbog ekoloških, tako i zdravstvenih razloga.

"Postojeće preporuke kada je reč o crvenom mesu obično sugerišu smanjenje konzumacije i njegovu zamenu drugim namirnicama, ali njihovi navedeni razlozi za tu preporuku uključuju druge povezanosti između konzumacije crvenog mesa i negativnih zdravstvenih ishoda", rekao je Mekonvej, ukazujući na povezanost između te namirnice u ishrani sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti i rakom debelog creva.

I autori studije i stručnjak za statistiku, istakli su da je potrebno još istraživanja, kako bi se ta veza potvrdila.

"Nastavljamo da povezujemo ovu priču, kako bismo razumeli mehanizme nastanka demencije i kognitivnog propadanja", rekao je Vong.