Ovo su simptomi koje je imao svaki treći oboleli od virusa korona u Srbiji

Svaki treći kovid pozitivan pacijent imao je gastroenterološke probleme i kompliklacije kao što su dijareja, mučnina i povraćanje, a zbog pandemije upotreba antibiotika je u poslednjih godinu dana povećana za 30 do 35 odsto, poruka je sa današnje edukativne tribine "Obezbedi svoje digestivno zdravlje".

Mesec maj tradicionalno je posvećen prevenciji digestivnog zdravlja, a Udruženje gastroenterologa Srbije i gastroentereloška sekcija Srpskog lekarskog društva organizovali su tribinu na kojoj je razmatrano koliko korona utiče na digestivni sistem.

Iskustvo od početka pandemija pokazuje da veliki broj kovid pozitivnih pacijenata nije imao primarne respiratorne simptome već digestivne, a mnogi pacijenti imali su brojna neželjena dejstva zbog primene antibiotika koji su neophodni u lečenju virusa, navode gastroenterolozi.

Najviše se žalili na dijareju, mučninu i bolove u stomaku

Direktor KBC Zvezdara, prof. dr Petar Svorcan kaže da je u toj ustanovi u poslednjih godinu dana, koliko su bili u kovid sistemu, lečeno oko 7.000 pacijenata a čak trećina je imala gastroenterološke simptome.

"Pacijenti su se najviše žalili na dijareju, mučnine i bolove u stomaku bez respiratornih simptoma i zato nisu ni sumnjali na kovid. Zbog antibiotika, koji su deo protokola lečenja, pacijentima je pretila pojava i od antibiotskog kolitisa zbog čega smo se trudili da im u lečenje ubacimo i probitoke i time preveniramo pojavu svih neželjenih problema", objašnjava dr Svorcan.

Naglašava da je upotreba antibiotika predmet zloupotrebe jer ih građani često uzimaju bez saveta lekara, a prema njegovim rečima, preterana upotreba tih lekova ne dovodi samo do rezistencije već i narušava crvenu mikrofloru.

Antibiotici mogu izazvati i klostridiju dificile

Gastroenterolog KCS i predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije, prof. dr Miodrag Kostić upozorio je na to da korišćenje antibiotika tokom pandemije može izazvati i klostridiju dificile, odnosno bakteriju koja često može biti i smrtonosna.

"Nema grada u Srbiji i na svetu a da neko tokom pandemije nije umro od posledica korišćenja antibiotika. Ne postoji apsolutno sigurno sredstvo koje može da pomogne, ali upotreba adekvatnog probiotika za 50 odsto smanjuje rizik od pojave klostridije", ističe dr Kostić.

On objašnjava da je u Srbiji registrovano preko 100 probiotskih preparata, ali da nisu svi efikasni već samo sojevi sa probiotskom gljivom "saharomicis bulardi".

Dr Svorcan i dr Kostić zaključuju da će se posledice pandemije tek videti zbog toga što je veliki broj pacijenata sa gastroeneterološkim problemima bio u drugom planu.