Nuklearni fizičar Ivan Petrović: Novi oblik terapije za kancer izlečio 200.000 ljudi u svetu

Nuklearni fizičar Ivan Petrović, nedavno odlikovan i francuskim Ordenom za zasluge, dve decenije radi na novom obliku terapije kancera, daleko efikasnijem od konvencionalnog, a kojim je kako kaže, u svetu do sada izlečeno više od 200.000 ljudi.

"Skoro dve decenije radimo na poboljšanju terapije za lečenje kancera koristeći hadrone - protone, jone helijuma i ugljenika. To je daleko efikasniji oblik terapije od konvencionlanog - iks i gama zračenja, jer se u hadronskoj terapiji koriste fizičke osobine jona koje daleko preciznije pogađaju kancerogeno tkivo, kako u pravcu samog zračenja tako i bočno", rekao je Petrović za Tanjug.

Petrović, koji francuski Orden u rangu viteza doživljava i kao priznanje Univerzitetu u Beogradu, sa kojega je potekao i Institutu za nuklearne nauke "Vinča", gde radi, kaže da je deo multidisciplinarnog tima - na čelu biloškog je Aleksandra Ristić Fira, dok fizičarski predvodi on.

"Naše aktivnosti odvijaju se u dva pravca - prvi su eksperimetni ozračivanja ćelija zdravog i malignog tkiva. To su ''in vitro'' eksperimenti - koji podrazumevaju i analiza efekata na ćelije koje su hadroni napravili", naveo je ovaj nuklearni fizičar i dodao da je drugi metod "in siliko" - putem računara.

Na taj način se, kako kaže, vrše simuliranja, koristeći složeni računarski program, pod pokroviteljstvom švajcarskog CERN-a.

"Radimo na razvijanju softvera za niske energije koje se koriste u terapiji i tu vršimo simulaciju prolaska jona kroz materiju. Na taj način možemo da napravimo precizniji plan terapije", rekao je Petrović i dodao da eksperimente, više od dve decenije, dominantno rade u Italiji.

Prema njegovim rečima, sa Francuzima rade numeričke simulacije ali u njima učestvuju i stručnjaci iz Italije.

"To je naš trougao", rekao je stručnjak za hadronsku terapiju i izrazio žaljenje što takve mašine i centri ne postoje u Srbiji.

"U svetu - u Evropi, Rusiji, Kini, Americi, Japanu, postoji 100 centara za lečenje kancera putem hadrona i u njima je izlečeno oko 200.000 ljudi", rekao je Petorović.

Na pitanje koliko je Srbija bilzu da dobije jedan takav centar, kaže da sve zavisi od odluke nadležnih da li žele da primene savremenu efikasniju i precizniju tehnologiju u lečenju kancera.

Petrović je dodao da centar košta oko 300 miliona evra.

Istraživanja na kojima radi mnogo koštaju, ali ih, kako dodaje, skoro 70 odsto finasiraju Italijani i Francuzi, preko ministarstava spoljnih poslova, nacionanih fondova ili institucija za koje rade.

Petrović je doktorirao u Francuskoj iz oblasti fizike nuklearnih reaktora, čime se bavio 17 godina.

Nauka investicija, a ne trošak

Na pitanje o stanju nauke u Srbiji kaže da nauka nije trošak već investicija, dodajući da je u EU minimalno izdvajanje od dva odsto BDP za nauku, a mnoge zemlje idu do pet i više odsto, dok su ona u Srbiji poslednjih 25 godina oko 0,3 - 0,4 procenta.

Država bi, dodaje, trebalo da se "probudi" i da ne smatra da su investicije u nauku trošak.

Na pitanje koliko su mladi u Srbiji zainteresovani za nauku kaže da tu ne može da pruži odgovor, jer mnogi odlaze.

Podsetio je da su i istraživanja koja naši naučnici rade u inostranstvu i doprinose svetskom znanju, da su reklama i za Srbiju jer se uvek zna odakle dolazi kontirbutor.

Profesor je rekao i da nije optimističan po pitanju razvoja nauke i naglasio je da se naukom treba baviti iz dva razloga - jedan je očuvanje znanja, čak i kada je reč o oblastima koje su izuzetno skupe, a drugi zato što njeni rezultati podižu cenu industrijskih proizvoda.

Ugradnja tog znanja u bolji kvalitet industrijskih prozivda poskupljuje proizvod i bolje se prodaje, naveo je Petrović koji je između ostalog razvio inovativne i vrlo efikasne metode proračuna curenja neutrona, čime je direktno doprineo podizanju nivoa bezbednosti francuskih reaktora, i to posebno zahvaljujući razvoju fizičkog modela, TIBERE, koji je prethodio razvoju istoimenog softvera, neophodnog za projektovanje i rad nuklearnih elektrana.

Petrović dodaje da se nekada zalagao za uvođenje nuklearnih reaktora, ali da je danas protiv, jer je momenat prošao. Kaže i da ne razume zašto je osamdesetih godina u Srbiji stavljen moratorijum na nuklearnu energiju, kada za tako nešto, kako ocenjuje, nije postojao "nijedan razuman razlog".

Podsetio je na činjenicu da ni Italijani više od pola veka nemaju nuklearne reaktore i da su kao i mi izgubili kadar. Nedavno su sproveli javnu raspravu i zaključili da je prošao trenutak za pokretanje intelektualnih i tehničkih kapaciteta kako bi se radilo na uvođenju nuklearne energije.

Petrović je dodao da je u Srbiji potrebno edukovati građane o nuklearnoj energiji, potrebni su tekstovi za široku populaciju, emisije, tribine, razgovori "za" i "protiv".

Prema njegovim procenama u Srbiji bi bilo potrebno barem 15 godina da se izgradi novi kadar, a važno je i da se taj deo nauke populariše među mladima kako bi želeli time da se bave.