Igre 
Opasnost prekomerne upotrebe antibiotika: "Bakterije sve otpornije, do 2050. možda postanu veći problem od raka"
Komentari26/11/2021
-22:19
U Srbiji je prošle godine upotreba antibiotika povećana za 28 odsto, a nepotrebno i nepravilno uzimanje ovog leka dovodi do razvoja otpornosti bakterija na antibiotike i predstavlja jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova 21. veka, a pandemija virusa korona dodatno je pogoršala situaciju, zaključak je stručnjaka sa panela koji je organizovan u okviru kampanje "Zaustavimo super bakterije". Naime, zbog sve češćeg konzumiranja antibiotika, bakterije mutiraju u znatno otpornije oblike, a veoma malo novih vrsta antibiotika se proizvodi, koji bi mogli da predstave efikasnu terapiju.
Posledica tih proble mogla bi da bude da do 2050. godine više pacijenata umire od infekcija izazvanim bakterijama, koja su do sada mogla da se tretiraju antibioticima, nego od raka, ističe za Euronews Srbija klinički farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu prof. dr Srđan Pešić.
Posle pojave virusa korona, česti su bili slučajevi, da građani i mimo saveta lekara, na svoju ruku koriste antibiotike. Eksprti naglašavaju da je izuzetno važno ne zaboraviti kako se na razuman način propisuje ta terapija i nikako ne preporučuju pacijentima da se sami leče antibioticima.
"Poslednje dve godine naši lekari su u prilično izmučenom stanju. Svi mogući kapaciteti zdravstvenog sistema se fokusira na borbu protiv virusa, ali mi ne možemo zaboraviti kako racionalno da propisujemo antibiotike. Oni se zaista propisuju i za kovid pacijenata, ali nikako ne onima sa lakšom kliničkom slikom i slabim simptomima. Neki eksperti kažu da kod obolelih sa upalom pluća nije poželjna takva terapija", ističe za Euronews Srbija dr Srđan Pešić.
Dodaje da je u protokolu za lečenje od kovida jasno naglašeno da je kontraproduktivno tim pacijentima davati antibiotike, kao i da to može da bude štetno.
"Ja zaista apelujem na pacijentima da ne uzimaju na svoju ruku antibiotike, jer mogu da pogoršaju svoje stanje, i molim sve svoje kolege da ne daju olako tu terapiju", podvlači Pešić.
Neki lekari smatraju da bi posledica mogla da bude "nova apokalipsa čovečanstva"
Direktna posledica svega toga je čime se lekari bore već dvadeset godina. Kako navodi dr Pešič, redovnim uništavanjem bakterija antibioticima, one su počele da mutiraju i da stvaraju mehanizme odbrane. Sada, kako naš sagovornik kaže, svaka treća bakterija poznata kao pneumokok, koja najčešći izazivač infekcija disajnih puteva, je otporna na približno sve poznate antibiotike.
Unsplash
Povezane vesti
"Pneumokok izaziva najčešće infekcije disajnih puteva – upale grla, nosa, pluća. Mi sad imamo problem što se to prenelo na bolnice, te imamo na desetine multirezistentnih bakterija. Ljudi nam umiru. Mi imamo pacijente koji ne mogu da reaguju ni na jedan antibiotik", kazao je klinički farmakolog.
Posledice ovakve ogromne upotrebe antibiotika su vrlo realne – infekcije koje su se nekada lečile jednostavnim lekovima, danas ne mogu istim terapijama da se reše.
"Eksperti koji su malo pesimisti smatraju da je ovo nova apokalipsa čovečanstva. Veruju da će posle kovida doći apokalipsa borbe sa multirezistentnim sojevima, kao i da će 2050. godine više ljudi umirati od takvih infekcija, nego od raka – 10 miliona ljudi godišnje", objašnjava Pešić.
Naglašava da je neophodno taj problem preunaprediti. A ključnim smatra racionalno propisivanje antibiotika kod virusnih infekcija, koje pacijenti ne bi smeli sami da uzimaju, jer mora uvek da se bira odgovarajući antibiotik u odgovarajućoj dozi.
"Smatram da ovo može da se reguliše samo strogom kontrolom dravnih organa prometa i produkcije antibiotika", savetuje naš sagovornik.
Pexels
Problemi već očigledni
"U Evropi je 2019. godina, pre pandemije virusa korona, oko 25 hiljada ljudi umrlo od infekcija izazvanih takvim multirezistentnim sojevima, a više od 700 hiljada ljudi se upoznalo sa tim sojevima. Ne želim da uplašum ljude, samo bih da upozorim sve na pretnju", navodi Pešić.
On istilče da antibiotici kojima se ranije lečila bakterija ešerihija koli, prema podacima Instituta "Batut", danas uopšte ne deluju.
Povezane vesti
Drugi ugao problema jeste, što nauka više nema novu generaciju antibiotika.
"Otprilike do 2000. godine svet je godišnje dobijao četiri ili pet potpuno novih molekula. Kada bakterija postane rezistentna na jedan molekul farmaceutska kompanija ili istraživački centar iznese neki novi antibiotik. Od početka 2000-ih godina do danas izašlo je svega nekoliko antibiotika koji su jako skupi", objašnjavala klinički farmakolog.
To je zato što su antibiotici jeftini i koriste se u kratkom vremenskom periodu, pa farmaceutske kompanije nemaju finansijski interes da ulažu u to istraživanje. Vlade pokušavaju da ulažu i subvencioniraju kompanije, kako bi se ubrzao proces razvijanja novih antibiotika.
"Dakle nema novih antibiotika, a imamo multirezisztentne bakterije", zaključio je sagovornik za Euronews Srbija.
Komentari (0)