"Mislila sam, sve je gotovo": Sanji je život visio o koncu jer nije odreagovala na antibiotke i njena priča upozorava

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

21/11/2021

21:56

"Mislila sam, sve je gotovo": Sanji je život visio o koncu jer nije odreagovala na antibiotke i njena priča upozorava - Copyright Pexels

veličina teksta

Aa Aa

Beograđanka Sanja Lubardić doživela je pravu dramu nakon porođaja i hitne operacije koja je usledila. Život joj je bukvalno "visio o koncu" zbog bolničke infekcije koju je dobila, a organizam nije reagovao ni na jedan antibiotik koji je lekarima na raspolaganju.

Porodila se carskim rezom, rodila zdravu bebu, ali je zbog mioma morala na hitnu operaciju. Ostala je duže u bolnici i dobila bakterijsku infekciju.

"Lekari nisu do kraja utvrdili koja bakterija je u pitanju. Ostala sam 28 dana u bolnici, jer moj organizam nije reagovao ni na jedan antibiotik koji je u tom momentu bio na raspolaganju. Infekcija je bujala, a nismo znali od čega", priča za Euronews Srbija Lubardić.

Visoka temperatura danima je lomila organizam, polako su otkazivale sve funkcije. Sanja kaže da joj je prolazilo kroz glavu "sve je gotovo". Međutim, tada su lekari na klinici uspeli da nabave novi antibiotik koji se tek pojavio i kada je primila prvu terapiju organizam je počeo da reaguje.

Sanja nije jedina osoba koja je zbog bakterijske rezistencije na antibiotike život "visio o koncu". Mnogi pacijenti u Srbiji, ali i širom sveta bili su u sličnim situacijama. Neki od njih nisu imali sreće kao ona da se izvuku.

A upravo se rezistenacija razvija i masovnom, neodmerenom upotrebom antibiotika kojoj su ljudi u Srbiji skloni uvek, a pogotovo sada u uslovima epidemije koronavirusa.

Otpornost bakterija najveća pretnja

Zbog neracionalne upotrebe danas se, naime, otkrivaju sve češće rezistencije bakterija na antibiotike. Bakterijske infekcije koje su ranije lečene standardnim, starim antibioticima, sada ne mogu da se leče ni većim brojem novih antibiotika.

"Najčešći izazivač infekcije respiratornih puteva je bakterija pneumokok. Ta bakterijska infekcija je ranije mogla "lagano" da se leči pencilinom. Danas je to veliki problem jer je rezistentna u visokom procenti i na peniciline i na polusisintetske peniciline", kaže klinički farmakolog prof. Srđan Pešić sa Medicinskog fakulteta u Nišu.

Situacija u bolničkim uslovima je još teža. Pešić kaže da ima bakterija koje ne mogu da se leče ni jednim postojećim antibiotikom.

"Da problem bude veći sa jedne strane imamo sve veći stepen izražene bakterijske rezistencije, a sa druge strane sve manje novih antibiotika. Do 2000. godine godišnje su u praksu uvođena dva do tri antibiotika. Od tada do danas svetska medicina nije dobila više od pet ili šest antibiotika. Imamo sve veću rezistenciju i sve manje novih antibiotika. Nemaju interes farmaceutske kompanije da proizvode antibiotike jer su to jeftini lekovi, daju se kratko, nisu kao lekovi koje koristi hronični pacijenti koji moraju stalno da se koriste", pojasnio je Pešić.

Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će 2050. godine više ljudi umirati od infekcije izazvane rezistentnim sojevima bakterija nego od raka. To je više od 10 miliona ljudi na godišnjem nivou.

Antibiotici u koroni

Posebnu pretnju danas predstvlja neracionalna upotreba antibiotika u doba pandemije virusa korona. Lekari često propisuju antibiotik u početnoj fazi kovida, a dešava se da ih pacijenti uzimaju i na svoju ruku.

Pešić podseća da je neracionalno koristiti antibiotike kod virusnih infekcija, jer ti lekovi deluju samo na bakterije.

"Potpuno je neracionalno propisivati antibiotika u prvom stadijumu kovida, kod blagih i umereno teških oblika bolesti. Čak i kod pacijenata koji imaju upalu pluća i nemaju potrebu za kiseonikom pitanje je da li su im potrebni antibiotici", rekao je Pešić za Euronews Srbija.

On je naglasio da je u 12. verziji Protokola za lečenje kovida jasno naglašeno da kod pacijenata na početku infekcije ne treba propisivati antibiotike jer to može biti kontroproduktivno.

"Lekari misle da će tako da zaštite svoje pacijente ukoliko eventualno dođe do bakterijske infekcije. Jedan od racionalnih principa antibiotske terapije je da nema preventivne upotrebe antibiotika. Tek kada se stvori bakterijska infekcija i kada na osnovu kliničke slike imamo sigurne znake koji nam ukazuju da postoji bakterijska infekcija onda možemo primeniti antibiotik", naveo je on.

Zašto se javlja rezistencija?

Preterana i neracionalna upotreba antibiotika dovodi do otpornosti bakterija na lek, jer se one prilagođavaju novim okolnostima da bi preživele. Stvaraju mehanizme rezistencije - enzime koji razlažu antibiotik.

"Recimo, bakterija "zlatni stafilokok" (Staphylococcus aureus) luči enzim koji se zove penicilinaza, koji razara antibiotik pencilin, tako da pencilin ne deluje na tu bakteriju", pojašnjava Pešić.

Neracionalna upotreba antibiotika nije samo rizik za pacijente koji ih koriste, već za celu populaciju. Ukoliko bakterija postane rezustentna, svaki naredni pacijent sa infekcijom dobije bakteriju koja nosi određeni stepen rezistencije.

"Bolnice su idealna mesta za preživljavanje rezistentnih bakterije, jer su tu pacijenti sa oslabljen imunitetom", zaključio je Pešić.