Igre 
Najveće žrtve epidemije virusa korona biće onkološki pacijenti, lekari savetuju - ne sme biti čekanja
Komentari10/11/2021
-22:45
Dok se zdravstveni sistem i lekari bore sa kovidom, malo se govori o "epidemiji" onkoloških pacijenata. Na godišnjem nivou registruje se oko 40.000 novoobolelih od raka, a trenutno sa dijagnozom karcinoma živi oko 160.000 ljudi.
Ti najteži pacijenti najviše su pogođeni epidemijom virusa korona, jer je zdravstveni sistem trenutno fokusiran na lečenje kovid pacijenata.
"Najveće žrtve kovida biće onkološki pacijenti. Nama treba podatak koliko je među umrlima od kovida bilo onkoloških pacijenata", kaže za Euronews Srbija prof. dr Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
A prema zvaničnim podacima dobijenim iz Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS) sa dijagnozom karcinoma u 2018. godini bilo je oko 167.000 pacijenata, dok je godinu dana kasnije taj broj povećan za 7.000 (174.000). Međutim, 2020. godini na pregledima je bilo 160.000 ljudi sa dijagnozom karcinoma.
"Mi smo negde izgubili te pacijente. Ne znamo da li se nisu javljali na redovne preglede zbog straha ili su se razboleli i umrli od kovida. Možda će se pojaviti u 2021. godini, ali to ostaje da se vidi", priča Grujičić.
Mnoge regionalne bolnice u kojima su lečeni onkološki pacijenti pretvorene su u kovid bolnice, što je stvorilo dodatni pritisak na Institut za onkologiju Srbije.
Zračni aparati u najvećoj onkološkoj, zdravstvenoj ustanovi rade u tri smene. Sa terapijom se završava u dva sata iza ponoći.
Povezane vesti
"Svakog dana ozračimo oko 400 pacijenata, a u dnevnoj bolnici 100 ljudi dobije hemioterapiju. Nama je potrebna još jedna zgrada. Onkološki pacijenti se moraju lečiti u boljim uslovima", rekla je Grujičić.
Navodio da su pronašli lokaciju gde bi mogla biti nova zgrada- preko puta Tiršove dva i ostaje samo da gradski urbanisti daju "zeleno svetlo".
Važno bolest otkriti u ranoj fazi
Lekari kažu da je najvažnije kod karcinoma da se bolest otkrije u ranoj fazi, jer tada ima više mogućnosti za lečenje. Zbog epidemije sve se češće bolest otkriva u odmakloj fazi, kada su ograničene mogućnosti lečenja.
"Sve češće nam dolaze pacijenti sa ogromnim tumorima. Među pacijentima koje viđamo na konzilujumima 30 odsto njih dođe u kolicima u završnom stadijumu bolesti kada nije moguća nikakva terapija", navela je Grujičić.
Kada su određene onkološke bolesti u pitanju ponekad od prvog pregleda do početka terapije prođe i po 200 dana. Iz tog razloga Forum pacijenata Srbije je pokrenuo kampanju pod nazivom "Nema čekanja", a cilj je da se skrene pažnja javnosti da je u lečenju onkoloških pacijenata značajan svaki minut.
Da je danas sve više pacijenata koji dijagnozu karcinoma dobiju u odmaklom stadijumu bolesti potvrđuje i medikalni onkololog prof. Davorin Radosavljević.
"Toliko je bolest odmakla i napredovala da nije moguće ni započeti onkološko lečenje. Tokom korone mi nismo imali zastoj u primeni hemioterapije, zračne terapije, ali pacijenata ima mnogo i mi u Institutu radimo na granici izdržljivosti", pojašnjava Radosavljević.
Povezane vesti
Koliko je opterećenje na toj zdravstvenoj ustanovi najbolje govori podatak da oni daju 40 do 50 odsto svih hemioterapija u Srbiji.
Problem predstavlja i što su u epidemiji virusa korona zaustavljeni mnogi skrining programi koji su rađeni u Srbiji - karcinom dojke, grlića materice, debelog creva. Na tim preventivnim pregledima kod velikog broja pacijenata karcinomi su otkriveni u ranoj fazi.
Radosavljević: Ne treba čekati
Podatak da je broj onkoloških pacijenata u Srbiji manji u poređenju sa godinama pre korone, ne znači da ih stvarno ima manje, već da je kod manje osoba bolest dijagnostifikovana, rekao je za Euronews Srbija medikalni onkolog dr Davorin Radosavljević, rukovodilac Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
"To su zastoji u dijagonstici. Mentalitet naših ljudi je isto nešto šta treba gledati. Kod nas je uvek kasna dijagnostika, jer ljudi oklevaju da odlaze kod lekara. Tako je i sada pogotovo u vreme korone", rekao je on.
"Danas onkološke bolnice i dispanzeri rade u manjim sredinama bez problema. Onkologija je odvojena i izdignuta to nije problem. Problem je u standardnoj dijagnostici, jer su različite analize potrebne dok se dođe do nas. Dijagnostika je komplikovanija neko bilo koja druga. Vama je danas potreban skener do kojeg ne možete doći brzo zbog trenutne situacije. Kod nas obavi oko 40-50 odsto sve hemioterapije, ali to nije dovoljno", kaže on.
Naglašava da su ljudi zaplašeni zbog korone i da zbog toga idu "linijom manjeg otpora".
"Ne možete bilo koji tumor tek tako da otkrijete. Ne možete sami sve da otkrijete. Nekada je i preventiva potrebna. Potrebno je otići kod lekara", kaže on i dodaje da ne može svaki tumor odmah da se otkrije.
"Imate tumore koji se vide, kao što je tumor kože, tumor dojke može da se napipa, ali ne može da se zna odmah za tumor mozga ili debelog creva. Ne možete sve i uvek da znate. Inače, i karcinom pluća ne može se lako otkriti. Desilo nam se da smo pri slikanju za koronu uspeli da otrkijemo i neke male tumore pluća. To bi bila dobra stvar ove situacije u kojoj se nalazimo", dodao je dr Radosavljević.
Upitan da prokomentariše vakcinaciju onkoloških pacijenata, kaže, da svakom kome je imunitet narušen treba da primi vakcinu protiv koronavirusa, a da su među njima upravo onkološki pacijenti.
"Ne treba se plašiti vakcine. Ona kod onkoloških pacijenata može da pomogne. Njihov imunitet je oslabljen. Oni treba da se vakcinišu osim ako lični lekar proceni da postoji razlog zbog čega to ne treba uraditi. Kotraidnikacija kod onkoloških pacijenata gotovo da nema. Mislim da smo mi došli do polovine broja vakciniasnih pacijenata", kaže on.
Iskustva pacijenata
Gorica Đokić, koja se već sedam godina bori sa karcinomom jajnika, podsetila je da kod onkoloških pacijenata ne sme da se gubi vreme u dijagnostici i lečenju.
"Nekada dijagnostički put može da traje mesecima. Najvažnije je da se skrati čekanje. Put od dijagnostike do lečenja mora biti kraći", rekla je ona.
Đurđini Jovanović karcinom pluća otkriven je u četvrtom stadijumu, kada bukvalno nije mogla sama da dođe do kreveta.
Imala je sreće da u periodu kada je njoj dijagnostikovana teška bolest Republički fond za zdravstveno osiguranje je počeo da finansira imunoterapiju.
"Do danas sam primila 26 terapija. Za to vreme moje zdravstveno stanje se znatno poboljšalo. Prvo sam sa štapom počela da hodam, a sada potpuno samostalno. Čak sama autobusom dolazim na kontrole", priča ona.
Navela je da ta činjenica ohrabruje pacijente da sa rakom pluća može da živi.
Komentari (0)