Depresija u Evropi: Zašto je jedna država imala najviši nivo pre pandemije i šta to znači?

Prema novoj analizi zdravstvene ankete iz 2019. godine, jedna evropska zemlja imala je najviši nivo depresije pre pandemije, sa stopom koja je iznosila oko 11 procenata, što je bilo više nego u bilo kojoj drugoj zemlji na kontinentu.

U pitanju je Francuska, a to je pokazala analiza statističkog odeljenja francuskih ministarstava zdravlja i socijalnih pitanja (DREES). Izveštaj se bazira na podacima iz Evropske zdravstvene ankete, koja se sprovodi svakih šest godina, a obuhvatila je oko 300.000 ljudi širom Evropske unije, Norveške, Islanda i Srbije.

Ovo je bio prvi put da je DREES koristio anketu iz 2019. godine za merenje depresije, a prevalencija je procenjena na osnovu osam pitanja iz Upitnika za zdravlje pacijenata.

"Analizirano je da li je osoba patila od depresivnih sindroma u poslednje dve nedelje na osnovu niza kriterijuma", izjavila je Lisa Troj, autorka studije iz odeljenja za istraživanje i međunarodne studije DREES-a, za Euronews.

Ovo dolazi u trenutku kada su brojna istraživanja ukazala na rastuću krizu mentalnog zdravlja u godinama nakon pandemije koronavirusa, naročito među mladima u Francuskoj i drugim evropskim zemljama. Novi izveštaj DREES-a takođe se fokusirao na mlade ljude uzrasta od 15 do 24 godine i onih starijih od 70 godina.

profimedia

Žoselin Kaboš, emeritus direktorka istraživanja u laboratoriji Neuronauke Univerziteta Sorbona (Neuro-SU) francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS), rekla je

za Euronews da, iako nema objašnjenje zašto Francuska beleži "relativno" viši nivo depresije u poređenju sa drugim zemljama, to bi moglo biti zbog "akumulacije faktora".

"Iako smo relativno dobro zbrinuti u pogledu zdravlja i obrazovanja, još uvek je potrebno uložiti značajne napore u brigu o starijim osobama", rekla je Kaboš, koja nije bila uključena u studiju.

Dodala je da bi depresija mogla da se poboljša boljim ulaganjem u psihijatriju i terapijske inovacije.

Koji faktori doprinose depresiji u evropskim zemljama?

Nova analiza je pokazala da su najviši nivoi depresije zabeleženi u nordijskim i zapadnoevropskim zemljama. Međutim, dok je depresija retka među mlađim osobama u južnim i istočnim evropskim zemljama, ona je prisutnija među osobama starim 70 i više godina u tim zemljama, kako je izveštaj otkrio.

Na primer, stope depresije bile su veće od 15 procenata među starijim osobama u Portugalu, Rumuniji i Hrvatskoj.

Starije žene takođe su bile više pogođene depresijom od starijih muškaraca, prema podacima ankete, a stariji Evropljani u lošem zdravstvenom stanju bili su skloniji depresiji.

Sa više starijih Evropljana koji prijavljuju loše zdravlje u zemljama istočne i južne Evrope, to bi moglo objasniti veću prevalenciju depresije tamo, kažu autori izveštaja.

"Na primer, u Hrvatskoj ili Letoniji, gde gotovo 40 odsto starijih osoba izveštava o lošem zdravlju, prevalencija depresije je visoka: 16 odsto, odnosno 9 odsto“, navode autori izveštaja.

Biti socijalno izolovan i udovac takođe se čini da utiče na depresiju među starijim osobama.

Kod mladih Evropljana, najviši nivoi depresije zabeleženi su u Danskoj, Švedskoj i Finskoj, a potom i u zapadnoevropskim zemljama. Depresija među mladima bila je niža u istočnim i južnim evropskim zemljama.

Unsplash

"Bio sam impresioniran razlikama u stopama depresije među mladima i starijima u jugoistočnoj (Evropi) i obrnuto, činjenicom da su mladi ljudi bili veoma depresivni u (severnoj) Evropi i da je to jedini region gde je među starijima depresija opadala s godinama", rekla je Troj.

U zemljama sa višim stopama depresije među mladima, to je povezano sa socijalnom izolacijom, neaktivnošću u profesionalnom životu ili školovanju, kao i nivoom prihoda.

Kaboš je dodala da društvene mreže takođe mogu igrati ulogu "promovišući štetna socijalna poređenja, brige o fizičkom izgledu, posebno kod devojaka, smanjenje trajanja sna i povećanje rizika od sajber nasilja".

Loše zdravlje među mladima takođe značajno povećava rizik od depresije za oko 32 procentna poena, pokazalo je istraživanje. Izveštaj je dodao da podaci iz EHIS-a mogu imati ograničenja, uključujući razlike u metodama upitnika o mentalnom zdravlju između zemalja.