Igre 
Kako pomeranje sata utiče na zdravlje: Ljudi osećaju umor, adaptacija traje barem dve nedelje
Komentari27/10/2024
-10:22
U brojnim zemljama, satovi su noćas vraćali svoje kazaljke sat unazad čime je zvanično još jednom počelo zimsko računanje vremena. Ovo sezonsko pomeranje vremena se dešava dva puta godišnje, poslednjeg vikenda u oktobru i poslednjeg vikenda u martu, a uprkos brojnim pozivima da se ovakvo pomeranje ukine, pre svega zbog uticaja na zdravlje ljudi, ta ideja još nije zaživela.
Iako je promena sata već godinama standardizovana praksa i uobičajena je u većem delu Evrope i Sjedinjenih Država, kao i delovima Kanade, Australije i Latinske Amerike, zdravstveni stručnjaci upozoravaju da može biti štetno za dobrobit ljudi.
Psiholog Snežana Repac kaže da pomeranje kazaljki na satu utiče na ljudski organizam, ljudi osećaju stanje umora, pa je neophodno da se na tu promenu, koja će trajati barem dve nedelje, adaptiramo.
Ona je rekla za Tanjug da to znači da naš organizam mora da se adaptira na promenu sata, jer je u pitanju hormon melatonin sa fiziološke strane, a s druge strane i režim dana.
"Znači celokupno pomeranje naših aktivnosti, sadržaja i strukture aktivnosti prema sada novom vremenskom rasporedu govori o tome da je potrebna adaptacija i da ona mora da traje neko vreme da bi se čovek navikao na taj pomereni ritam kao što se recimo piloti navikavaju na vremenski zone", navela je ona.
Objašnjavajući da je u pitanju i cirkadijalni ritam (biološki ritam u organizmu čoveka), odnosno ritam naših dnevnih aktivnosti, navela je da naše telo pamti kada i u koje vreme započinjemo neke poslove, aktivnosti, kada uzimamo obroke i kada se to sve pomeri za sat, potrebno je da se organizam opet navikne na tako nešto i da u tom slučaju podnese sve one druge promene.
Kada je reč o pomeranju vremena i da li to posebno utiče na neku grupu građana, Repac je kazala da se promene najviše odnose na one koji su vezani za dnevne aktivnosti.
Povezane vesti
Istakla je da će promena vremena najteže pasti vozačima i ljudima koji rade napolju, jer se ranije smrkava.
"Mi sada ustajemo sat vremena kasnije, ali pitanje je šta će biti do uveče, da li ćemo biti nedovoljno umorni da bismo morali da idemo na spavanje ranije, pa ćemo možda preći preko te granice", kazala je psiholog i dodala da ćemo morati da ustanemo po onom starom vremenu.
Repac je naglasila da na promenu sata ljudi različito reaguju, objašnjavajući da se može desiti da neko oseća premor tokom dana, navodeći da je to i zbog ciklusa lučenja melatonina koji se najviše luči tokom noći.
"Ako noć ranije pada, mi ćemo u tom slučaju imati problem sa početkom ciklusa lučenja melatonina. Ljudima će se spavati tokom podneva ili uveče i osećaće se umorno, a moraće da rade. I onda kad čovek mora pospan da radi, oseća se nezadovoljno, besno i ta vrsta zamora dovodi do stresa", kazala je ona naglasivši da stres dovodi i do lošeg raspoloženja, bezvoljnosti i nesanice.
Pexels
Govoreći o tome kako prevazići umor, ona je naglasila da moramo u startu da prilagodimo organizam tim promenama.
"To je ono što ljudi obično zaboravljaju. Najvažnije je da sebi obezbedimo dovoljno sna, pa ćemo se lakše prilagoditi promenama. Samo treba da prođe neko vreme jer ljudi se neće osećati umorno uveče, ali će zato morati sutradan da se prilagode", zaključila je Repac.
Hoće li pomeranje kazaljki biti ukinuto?
Većina zemalja u Evropi i gotovo cela Severna Amerika pomeraju kazaljke na satu dva puta godišnje, a tu praksu prvi put je uvela Nemačka 1916. u jeku Prvog svetskog rata kako bi se štedeo ugalj korišćen za osvetljavanje. Njen primer sledile su i Velika Britanija, Rusija i SAD, a sezonsku promenu sata uvelo je više od 140 država.
Povezane vesti
Osnovna ideja bila je da se bolje iskoristi dnevna svetlost što je još 1784. godine zagovarao američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin, koji je objavio esej u kojem je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama. Broj zemalja koje su menjale sat u međuvremenu značajno se smanjio između dva rata, a letnje računanje vremena ponovo je uvedeno nakon naftne krize sedamdesetih godina prošlog veka, sa ciljem da se uštedi energija.
Letnje računanje vremena u nekadašnjoj SFR Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine. Iako od 1996. godine sve zemlje EU pomeraju sat dva puta godišnje, Evropska komisija je 2018. godine predložila ukidanje te prakse, a članice EU imale su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će ostati pri letnjem računanju vremena ili će se prebaciti na zimski režim.
Konačna odluka nije doneta jer je tada proglašena pandemija koronavirusa, a izjašnjavanje o tom pitanju je odloženo. Iako je bilo najava, ni u Srbiji još nije donet zakon o ukidanju sezonske promene računanja vremena.
Pojedine države u svetu su ukinule praksu menjanja računanja vremena, a najpoznatiji primer zemlje je Rusija, koja se prostire kroz 11 vremenskih zona, a koja je 2014. godine odbacila letnje računanje vremena. Primer Rusije sledila je i Turska 2016. godine kada je ukinula pomeranje kazaljki i zadržala za stalno letnje računanje vremena, kako je saopšteno, prvenstveno zbog efikasnijeg iskorišćavanja dnevne svetlosti i energetskih ušteda.
Računanje vremena ne menja se ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Turskoj, Gruziji, Belorusiji, širom afričkog kontinenta. Kao jedan od razloga za napuštanje letnjeg računanja vremena najčešće se navode naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, kao i istraživanja o povezanosti pomeranja časovnika i saobraćajnih nezgoda.
Komentari (0)