Igre 
Ponovo pomeramo kazaljke na satu, ali dokle? Ukidanje ovog običaja ni na vidiku, uprkos štetnom uticaju po zdravlje
Komentari26/10/2024
-09:49
Uprkos tome što se svakog proleća razglaba o temi ukidanja letnjeg računanja vremena, ovog vikenda ponovo ćemo morati da vratimo kazaljke na časovniku, kako bismo se opet vratili na, "staro", zimsko računanje vremena.
Iako je ovo možda "prijatnije" menjanje sata jer nam za jedan čas produži vikend i omogući duži san, brojni stručnjai se slažu da je krajnje vreme da stavimo tačku na pomeranje satova u bilo kom smeru.
Rezultati brojnih istraživanja koji pokazuju da je uticaj ovog sistema na potrošnju zanemarljiv, ali da pomeranje kazaljki može da ima zdravstvene posledice po ljude nisu urodili prodom. Čini se da i dalje ne postoji odlučnost da tokom cele godine koristimo zimsko računanje vremena.
Da li ćemo u 2025. godini ukinuti letnje računanje vremena?
Uprkos brojnim najavama da bismo globalno mogli da ukinemo ovaj trend pomeranja sata, i jasnom jasne želje ljudi širom planete da se više otpozdravimo od ovog običaja, deluje da ćemo i u narednom periodu vredno pomerati kazaljke napred-nazad dva puta godišnje.
Anketa iz 2022. godine pokazala je da skoro 80 odsto Amerikanaca podržava promenu trenutnog sistema. Jedna od pet odraslih osoba rekla je da je ritual koji se održava dvaput godišnje na negativan način uticao na njihovo mentalno zdravlje, prema anketi Američkog psihijatrijskog udruženja koja je sprovedena u septembru.
Evropska komisija je predstavila svoj predlog za ukidanje pomeranja sata u septembru 2018. nakon javnih konsultacija u kojima je ogromna većina od 4,6 miliona građana Unije podržala ukidanje te prakse. Poslanici su u prvoj polovini 2019. stavili pečat na taj predlog, ali od tada se na Starom kontinentu ništa nije promenilo.
U protekloj decenije pojedine države širom sveta rešile su da odustanu od sezonskog pomeranja časovnika, dok druge se druge zemlje i dalje drže tog principe. Ipak, broj im se smanjuje.
Povezane vesti
Analiza iz 2023. godine, Istraživačkog centra "Pew", pokazala je da je ranije polovina zemalja praktikovala ove promene. Međutim, danas samo trećina zemalja i dalje održava ovaj običaj.
Glavni deo Sjedinjenih Država, najveći deo Evrope i delovi Kanade, Australije, Južne Amerike, Brazila i Kariba i dalje podešavaju satove. Ali veliki broj zemalja širom sveta je potpuno odustao od ove prakse.
Radi se o celoj Aziji i većem delu Afrike. U poslednjih deset godina Azerbejdžan, Iran, Jordan, Namibija, Rusija, Samoa, Sirija, Turska, Urugvaj i veći deo Meksika su okončali tu praksu, prema Istraživačkom centru "Pew". U Sjedinjenim Državama Havaji i Arizona preskaču ovaj običaj, baš kao i Američka Samoa, Guam, Severna Marijanska Ostrva, Portoriko i Američka Devičanska Ostrva.
Da li Srbiji odgovara prelazak na ukazno vreme svakog proleća?
profimedia
Srbija je u specifičnom položaju u Evropi, u pogledu merenja vremena, zbog toga što se "nalazimo na srednjeistočnom obodu evropske vremenske zone koja je velika i obuhvata veliki broj država, rekao je ranije za Euronews Srbija šef komunikacija Instituta za fiziku i urednik portala "Nauka kroz priče" Slobodan Bubnjević
"Sa druge strane pošto smo na krajnjem istoku, ako putujete u letnjim sezonama na zapad Evrope, ostajete u istoj zoni, ali vidite kako u nekim gradovima, na primer, Parizu, Berlinu, Ljubljani, mnogo duže traje obdanica nego što je to slučaj kod nas", dodaje Bubnjević.
Kaže da ukoliko bi Evropa ostala u ukaznom vremenu "a mi prešli, ili samo ostali u zimskom vremenu, a inače kasnimo za gradovima zapada sa Suncem, imali bismo još sat vremena kraće, i mnogo bi rano u poređenju sa ostatkom Evrope dolazila noć".
Povezane vesti
Koliko promene sata nepovoljno utiču na ljudsko zdravlje?
Kada je u pitanju ljudsko zdravlje i to kako promena sata nepovoljno utiče na njega, postoje razne studije, na primer u Americi, koje pokazuju da se u periodima promene javljaju određene tegobe, poput umora, povećanja depresije, čak i zloupotreba supstanci.
Slobodan Bubnjević rekao je za Euronews Srbija da "gotovo da nema spora, na osnovu prijavljenih slučajeva, na osnovu povećanja vanrednih događaja, da je taj vikend promene vrlo stresan".
"Ono što je zapravo ključno pitanje jeste uporediti da li nam je stres jednog vikenda veći problem u poređenju sa tim da nam deca rastu dobrim delom u mraku, da smo svi u mraku i da gubimo na tom planu", kaže Bubnjević.
Pixabay
Povezane vesti
"Najmudrije je svakako da probamo da sledimo susede jer su ti benefiti i te štete koje nastaju zbog različitog merenja, prosto oni se ne daju predvideti, ali pouzdano znamo da nastaju velike. Srbija ima jednu meteorološku tradiciju koja nije zanemarljiva. Uvek se usklađujemo sa svetskim merama i to je jedna pozitivna stvar koju imamo, tako da u tom smislu bilo bi šteta da iz nekog razloga od takve jedne zajednice, prakse i tradicije odustanemo", zaključuje Bubnjević.
Kratka istorija letnjeg računanja vremena
Letnje računanje vremena uvedeno je u Nemačkoj 1916. godine, kako bi se tokom Prvog svetskog rata štedeo ugalj korišćen za osvetljavanje. Potom je više od 140 država uvelo tu praksu, ali se broj tih zamalja za nekoliko godina značajno smanjio.
Premda su se mnogi vratili na pomeranje kazaljki tokom 1970-ih godina, s početkom ovog veka naučna istraživanja su dokazala da pomeranje sata ima loš uticaj na zdravlje, a ne menja u velikoj meri potrošnju.
Izveštaj američkog Ministarstva saobraćaja otkrio je da je letenje računanje vremena u toplom vremenskom periodu smanjilo upotrebu električne energije za jedan odsto, ali nije imalo uticaja na grejanje domova.
Jedna evropska studija je pokazala i da je potrošnja energije za osvetljenje blago smanjena, dok je potrošnja grejanja porasla za devet odsto. Izveštaj Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja otkrio je da, dok je energija za osvetljenje smanjena, uštede su nadomeštene povećanjem potražnje za grejanjem i hlađenjem.
Komentari (0)