Dileme o pomeranju sata: Zašto je uvedeno letnje i zimsko računanje vremena i kako to utiče na naš organizam?

Svakog proleća jedan sat nam se "ukrade", a svake jeseni jedan "dobijemo na poklon". Nekada smo kazaljke pomerali ručno, a sada je to uglavnom automatski, međutim, ono što ostaje isto jesu posledice koje osećamo zbog prelaska na letnje i zimsko računanje vremena. Dok neki ljudi dobro podnesu ovu promenu, drugima je ipak potrebno više vremena kako bi uspostavili narušenu ravnotežu, a zbog uticaja koje ovakvo pomeranje časovnika ima na prirodu, ekonomiju kao i naš bioritam, vode se brojne polemike oko potencijalnog ukidanja ove prakse. 

Dobar deo sveta nema promenu letnjeg i zimskog računanja vremena, pa se postavlja pitanje kada je ova tradicija počela u svetu, a i u Srbiji, i koji su bili prvobitni razlozi za uvođenje ove promene?  

Zašto je uvedeno letnje računanje vremena? 

Mnogi smatraju da je osnovna ideja za uvođenje letnjeg vremena bila da se dnevna svetlost što bolje iskoristi, leti su dani duži, zbog čega se jedan jutarnji sat pomera unapred, kako bi mrak pao što kasnije. 

Šef komunikacija Instituta za fiziku i urednik portala "Nauka kroz priče" Slobodan Bubnjević za Euronews Srbija objašnjava da je vrlo brzo postalo jasno "da prividno kretanje Sunca po nebu, ne sledi naš ljudski raspored" i da je ovo saznanje jedan od uzroka uvođenja letnjeg ukaznog vremena. 

Prvi koji je imao ideju sa pomeranjem sata je entomolog sa Novog Zelanda Džordž Vernon Hadson, koji je 1895. godine u radu pred Kraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata. Njegova ideja bi verovatno ostala zaboravljena da se istog predloga nije dosetio i Vilijam Vilet. 

Bubnjević kaže da je Vilet na ovu ideju došao tokom ranojutarnjeg jahanja, kada je primetio da je Sunce uveliko na nebu, dok svi stanovnici Londona spavaju, nakon čega se zapitao zbog čega gubimo taj lepi deo dana koji je osunčan.  

profimedia

Zbog toga što se vreme sunčevog izlaska menja tokom godine, a obdanica u letnjim mesecima počinje ranije, Vilet je pokušao da izlobira ideju pomeranja sata kako ne bismo gubili osunčane sate, međutim, prvobitno nije naišao na razumevanje i podršku, sve do Prvog svetskog rata. 

U periodu Prvog svetskog rata, Vilet konačno dobija podršku, prvenstveno od političara, među kojima je bio i engleski premijer Vinston Čerčil, zbog toga što se verovalo da se pomeranjem sata može uštedeti potrošnja energenata. 

"Tada su se zapravo prvi put pojavile ozbiljnije potrebe za energentima, dakle energija se trošila dosta u proizvodnji, pa je bilo zahteva da se smanji potrošnja za grejanje i osvetljenje i onda je ovo zapravo bio okidač da se u Evropi, odnosno u većini evropskih zemalja, počne uvoditi ukazno vreme", kaže Bubnjić. 

Prva koja je uvela letnje računanje vremena bila je Nemačka, zatim su nju sledile Velika Britanija i Rusija, a potom SAD i gotovo sve ostale evropske zemlje. 

Kako kaže Bubnjević, u Srbiji je 1983. godine počela primena ukaznog vremena, a pre skoro dvadeset godina dobili smo i Zakon o računanju vremena. 

Koliko Srbiji odgovara uvođenje ukaznog vremena? 

Bubnjević kaže kako se Srbija nalazi u specifičnom položaju u Evropi, u pogledu merenja vremena, zbog toga što se "nalazimo na srednjeistočnom obodu evropske vremenske zone koja je velika i obuhvata veliki broj država i zaista je dobro, to je osnovni meteorološki princip da na isti način merimo vreme kao i veći deo Evrope".

"Sa druge strane pošto smo na krajnjem istoku, vi ako putujete u letnjim sezonama na zapad Evrope, ostajete u istoj zoni, ali vidite kako u nekim gradovima, na primer, Parizu, Berlinu, Ljubljani, mnogo duže traje obdanica nego što je to slučaj kod nas", dodaje Bubnjević. 

Kaže da ukoliko bi Evropa ostala u ukaznom vremenu "a mi prešli, ili samo ostali u zimskom vremenu, a inače kasnimo za gradovima zapada sa Suncem, imali bismo još sat vremena kraće, i mnogo bi rano u poređenju sa ostatkom Evrope dolazila noć". 

Evropska komisija je još 2018. predložila da se ukine sezonsko pomeranje sata, države članice se o tome još uvek nisu dogovorile, a s obzirom na položaj u kome se nalazi naša zemlja, Srbiji potencijalno ovakva odluka ne bi odgovarala. 

Kada su u pitanju mišljenja građana o ukaznom vremenu, Bubnjević kaže da se "među većinom građana, po raznim anketama vidi to raspoloženje da bi oni radije ostali u ukaznom vremenu, zato što više uživaju u toj produženoj obdanici, nego u onom zimskom prirodnom vremenu". 

Šta bi se desilo ukoliko bi Srbija napustila srednjeevropsku vremensku zonu?

"Onda bismo se sada nalazili umesto na samom istoku, na samom zapadu evropske časovne zone. Iako to donosi dužu obdanicu za koju ja svakako navijam, sa druge strane nas razdvaja od naših neposrednih suseda, Zapadnog dela Balkana, mi smo povezani sa tim delom Evrope jako, mnogo jače nego sa Istokom, bez obzira na ideologije, i onda bi to zapravo bio jedan potpuno veliki raskorak kada bismo mi promenili vreme u odnosu na njih", objašnjava Bubnjević.

profimedia

Bubnjević kaže da bi najmudrija odluka u tom slučaju bila, da se prati osnovni meteorološki princip, da sledimo druge zemlje i budemo što sličniji njima, ali sa druge strane da treba da odaberemo tako da nemamo prekratku obdanicu, koja na kraju ne bi imala dobrog efekta ne samo po ekonomiju, nego i ljudsko zdravlje. 

Koliko promene sata nepovoljno utiču na ljudsko zdravlje?

Kada je u pitanju ljudsko zdravlje i to kako promena sata nepovoljno utiče na njega, postoje razne studije, na primer u Americi, koje pokazuju da se u periodima promene javljaju određene tegobe, poput umora, povećanja depresije, čak i zloupotreba supstanci.

Bubnjević naglašava da je nemoguće odgovoriti na ovo pitanje pouzdano, zbog toga što studije retko obuhvataju velike površine i jer ih je vrlo teško sprovesti. 

Međutim, dodaje da "gotovo da nema spora, na osnovu prijavljenih slučajeva, na osnovu povećanja vanrednih događaja, da je taj vikend promene vrlo stresan".

"Ono što je zapravo ključno pitanje jeste uporediti da li nam je stres jednog vikenda veći problem u poređenju sa tim da nam deca rastu dobrim delom u mraku, da smo svi u mraku i da gubimo na tom planu", kaže Bubnjević. 

"Najmudrije je svakako da probamo da sledimo susede jer su ti benefiti i te štete koje nastaju zbog različitog merenja, prosto oni se ne daju predvideti, ali pouzdano znamo da nastaju velike. Srbija ima jednu meteorološku tradiciju koja nije zanemarljiva. Uvek se usklađujemo sa svetskim merama i to je jedna pozitivna stvar koju imamo, tako da u tom smislu bilo bi šteta da iz nekog razloga od takve jedne zajednice, prakse i tradicije odustanemo", zaključuje Bubnjević.