Kako je spasena divlja svinja ujedinila aktiviste za zaštitu životinja u Francuskoj i glumicu Brižid Bardo
Komentari07/01/2025
-10:05
Divlja svinja pod pretnjom eutanazije postala je poznata u Francuskoj, zahvaljujući aktivistima za prava životinja, ali i francuske glumice Brižit Bardo.
Vepra, nazvanog Rilet po sporo kuvanom svinjskom namazu, spasila je Elodi Kap, vlasnica farme Saint-Clair, piše Euronews.
Rilet je prvi put pronađen povređen u aprilu 2023. nakon što je pobegla iz lova. Kap se brinula za vepra, držala ga u bezbednom ograđenom prostoru i davala vakcine.
Međutim, vlasti Obe i Francuska agencija za biodiverzitet (OFB) pozvale su da se Rilet premesti u odgovarajuće utočište - ili da bude uspavan zbog rizika od bolesti i pretnje po javnu bezbednost, navodi Le Figaro.
Kao odgovor, Kap je odbila da preda životinju i sada joj preti kazna od tri godine zatvora i novčana kazna od 150.000 evra.
Peticija koja je pokrenuta za spas vepra prikupila je 173.810 potpisa od početka decembra, dok je francuski jutjuber Monsje Sebi napisao pesmu pod nazivom „La Chanson pour savuer Rillette“ (Pesma za spas Riletta) u decembru 2024. za svojih 904.000 pratilaca.
Francuska glumica i pevačica Brižit Bardo takođe je izrazila podršku. U objavi na platformi X, Bardo je zvaničnike koji žele da ubiju vepra nazvala "atentatorima".
Slučaj Rilet je poslednji u nizu kada je reč o debati i o divljim svinjama u Evropi.
Zašto su divlje svinje problem u Evropi?
Divlje svinje su poreklom iz Evroazije i Severne Afrike, a u Evropi dominira podvrsta srednjoevropske svinje.
Evropske vlasti u nekoliko zemalja borile su se da upravljaju svojim domaćim populacijama svinja, što je izazvalo sve veću zabrinutost zbog rizika od bolesti, štete po životinje na farmi, pa čak i napada na ljudsku populaciju.
Veprovi mogu da nose razne bolesti, uključujući afričku svinjsku kugu, veoma zaraznu virusnu bolest koja je ubila hiljade divljih i uzgajanih životinja u zemljama uključujući Kinu i Rusiju.
Poseban problem imaju poljoprivrednici. Sa muškim jedinkama u Evropi koji teže između 75 i 100 kg, oni mogu da sruše ograde farme, nanesu štetu poljima i ubiju stoku kao što su ovce.
Procenjuje se da divlje svinje nanose štetu u poljoprivredi od 35 miliona evra svake godine, prema Rafelu Matevetu, ekologu iz CEFE, francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja.
Italijanska vlada je 2022. godine izvršila masovni odstrel divljih svinja nakon što su ušle u centar Rima da traže hranu u prestoničkim parkovima i kantama za smeće. Procenjuje se da oko 23.000 veprova živi na periferiji Rima, prema udruženju farmera Coldiretti.
U međuvremenu u Katancaru, gradonačelnik Nikola Fiorita naredio je odstrel 30 divljih svinja nakon što su ušle u grad Kalabrija u avgustu 2023.
Napadi divljih svinja na ljude su retki, ali je zabeležen veliki broj slučajeva.
Kolumbijsku pop zvezdu Šakiru napao je par divljih svinja u Barseloni u septembru 2021. Iako pevačica nije povređena, životinje su joj uzele torbu i otrčale u obližnju šumu.
U Berlinu su obučeni urbani lovci ubili hiljade divljih svinja u prestonici.
U međuvremenu, u Poljskoj je lov na svinje odobren od januara 2016. nakon izbijanja svinjskog gripa 2014. godine.
Kako divlje svinje doprinose regionalnim ekosistemima u Evropi?
Divlja svinja može pozitivno doprineti životnoj sredini.
Domaće divlje svinje igraju ključnu ulogu u održavanju biodiverziteta, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Kvinslendu 2021.
Istraživači su opisali sisare kao "slučajne šumske baštovane" koji doprinose povećanju raznolikosti drveća kroz obrezivanje sadnica izgradnjom gnezda za rađanje na ravnim, suvim šumskim mestima.
Okretanjem zemlje u potrazi za hranom, oni stvaraju složene mikronavike koje pomažu pticama i drugim malim životinjama da se hrane sa zemlje.
Neprofitna organizacija Revilding Britain ovu vrstu naziva "najvažnijim inženjerom ekosistema tla", ali većina projekata u Velikoj Britaniji koristi pripitomljene svinje, kao što je rasa Tamvorth, da bi ispunile sličnu ulogu jer postoje zakoni koji sprečavaju ponovno uvođenje divljeg vepra u britansko selo.
Komentari (0)