Šta kad podaci sa društvenih mreža cure? Uzaludno kucanje na vrata Fejsbuka u Srbiji

Od početka godine, milioni korisnika WhatsApp aplikacije za dopisivanje prestali su da je koriste jer je najavljeno deljenje njihovih podataka sa Fejsbukom. Ovo i nije toliko čudno, jer je Fejsbuk poznat kao kompanija koja je podložna čestim curenjima podataka. Problem je što, ukoliko ste zabrinuti za svoje podatke na Fejsbuku, u Srbiji nemate kome da se obratite.

Procureli podaci 160.000 građana Srbije

Nedavno su na internetu osvanuli podaci više od pola milijarde korisnika društvene mreže Fejsbuk, uključujući ime, broj telefona, Fejsbuk ID, lokaciju, datum rođenja, mejl adresu, datum kreiranja naloga, trenutni ljubavni status i biografiju.

Iz Srbije je, sudeći po spisku koji je na Tviteru objavio  Alon Gal, tehnički direktor sigurnosne firme Hadson Rok, "ranjeno” čak 162,898 Fejsbuk naloga.

Mada je iz kompanije Fejsbuk siglo saopštenje da su u pitanju, zapravo, nalozi koji su hakovani još 2019. godine i da je taj problem odavno rešen, prirodno je da su korisnici postali još zabrinutiji za svoju bezbednost nego inače.

Kome građani Srbije mogu da se obrate?

"Strane kompanije koje pružaju uslugu društvenih mreža i jasno targetiraju Srbiju kao tržište, dužne su da u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti imenuju lokalne predstavnike, kojima se građani mogu obratiti u vezi sa pitanjima koja se tiču njihovih podataka i ostvarivanja prava kao što su brisanje, ispravka ili prenos podataka”, kaže za Euronews Srbija Bojan Perkov iz fondacije "Share”, koja se aktivno bavi pravima građana na internetu.

Kompanija Fejsbuk, uprkos zakonskoj obavezi, još uvek nije imenovala lokalnog predstavnika za Srbiju.

Za ovakva pitanja, nadležni organ Republike Srbije je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Fejsbuk još uvek nema predstavnika u Srbiji

Iz kancelarije Poverenika, za Euronews Srbija potvrđuju informaciju da Fejsbuk još uvek nema predstavnika za našu zemlju, uprkos njihovim intervencijama.

"Uprkos zvaničnom pisanom pozivu koji je Poverenik uputio kompaniji Fejsbuk na adresu sedišta te kompanije u Kaliforniji, SAD, još 23. decembra 2019. godine i dodatne dve urgencije nakon toga, kompanija Fejsbuk ne samo da nije odredila svog predstavnika za teritoriju Republike Srbije već uopšte nije odgovorila na dopis Poverenika", objašnjavaju.

Dodali su i kako nema naznaka da će Fejsbuk uskoro postaviti predstavnika za Srbiju, pa da, shodno tome, građani u slučaju žalbi mogu da se obrate samo neposredno ovoj kompaniji, na adresi njenog sedišta.

Da stvar bude još komplikovanija, ne postoji nikakav mehanizam koji bi Fejsbuk naterao da otvori predstavništvo u nekoj zemlji, ili da makar imenuje jednu osobu kojoj korisnici mogu da se obrate.

Unsplash

"Po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti koji se primenjuje u Republici Srbiji ne postoji mogućnost da neko tuži kompaniju Fejsbuk zbog toga što nema predstavnika u Srbiji", rekli su nam iz kancelarije Poverenika.

Objašnjavaju da je razlog za to što je nemoguće tužiti Fejsbuk činjenica da je neodređivanje predstavnika u navedenom slučaju propisano kao prekršaj za koji je zakonom određena kazna od 100.000 dinara, koja se izriče u formi prekršajnog naloga od strane Poverenika.

"Uzimajući u obzir da se novčana kazna izrečena prekršajnim nalogom, može u roku od osam dana platiti u polovini iznosa, sa jedne strane, i enormnu ekonomsku snagu kompanije Fejsbuk sa druge, izricanjem ove kazne ne bi se postigla svrha kažnjavanja", ističu.

Naglasili su i da je potrebno menjati odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kako bi se za ovakav slučaj propisale znatno oštrije sankcije, a kao primer navode Uredbu o zaštiti podataka o ličnosti u okviru Evropske Unije.

Kako stoje stvari sa ostalim tehnološkim kompanijama?

S obzirom na to da tehnološki giganti poput Gugla ili Fejsbuka imaju velike kapacitete za sakupljanje ličnih podataka korisnika, logično je da se zapitamo kakav je slučaj i sa ostalim društvenim mrežama ili platformama.

Fondacija Share je već podnosila nekoliko prijava, zbog toga što velike kompanije nisu imale svoje predstavnike u Srbiji.

"Prve prekršajne prijave podneli smo protiv Gugla i Fejsbuka krajem 2019. godine, da bi i druge kompanije koje nisu imenovale predstavnike bile obuhvaćene narednom prijavom iz oktobra 2020. Nakon što smo podneli prekršajne prijave, određene kompanije koje su bile obuhvaćene imenovale su predstavnike u Srbiji, a među njima je svakako najveći i najvažniji ’Google LLC’, čije usluge kao što su YouTube, Gmail ili Google Maps građani svakodnevno koriste u značajnoj meri", kaže Perkov.

Iz kancelarije Poverenika, takođe, kažu da su neke veće tehnološke kompanije zapravo "pokazale visok stepen odgovornosti i poštovanja zakona i odredile predstavnika".

Kako da se zaštitimo?

Uprkos tome što za pojedine kompanije postoje predstavnici kojima korisnici mogu da se obrate ako su zabrinuti za svoje lične podatke, ipak nije loše uraditi sve što je moguće kako bi se podaci zaštitili.

"Neophodno je da korisnici vode računa koje podatke ostavljaju na društvenim mrežama, tj. da podatke kao što su privatni broj mobilnog telefona, adresu stanovanja ili mejl ne bi trebalo činiti javno dostupnim niti ih uopšte predavati ukoliko nisu obavezni za kreiranje i korišćenje naloga", ističe Perkov.

Dodaje da se tu dolazi do principa minimizacije podataka, odnosno obrade samo onih podataka koji su neophodni za ostvarenje određene svrhe, što, kako tvrdi, "kompanije koje pružaju uslugu društvenih mreža često ne poštuju, niti uzimaju u obzir".