Da li AI dolazi po naše poslove: Euronews Centar o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada

Komentari

Autor: Euronews Srbija

12/11/2024

22:03

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Veštačka inteligencija više nije futuristički koncept, već realnost koja menja i oblikuje industriju i tržište rada, svakako utiče i na naše živote. Veštačka inteligencija takođe će uticati i na ukidanje pojedinih poslova. Plašite li se vi možda da će veštačka inteligencija jednog dana u ne tako dalekoj budućnosti obavljati posao koji trenutno vi obavljate? Neke studije, međutim, pokazuju da sinergija veštačke inteligencije i čoveka na pojedinim zadacima ne daje bolje rezultate od onih koje postiže čovek obavljajući iste te poslove. Ovi naizgled kontradiktorni podaci otvaraju jedno važno pitanje. Na koji način se veštačka inteligencija i čovek dopunjuju? To je i tema večerašnjeg Euronews centra autora Miloša Milića.

Sveobuhvatno istraživanje MIT-ovog centra za kolektivnu inteligenciju pokazalo je iznenađujuće rezultate koji se odnose na saradnju veštačke inteligencije i ljudi. Jedan od ključnih zaključaka je da čak i ako ta saradnja može biti korisna, postoje zadaci koje ljudi mnogo bolje obavljaju od veštačke inteligencije samostalno ili obrnuto, veštačka inteligencija mnogo bolje obavlja neke poslove od čoveka. Istraživači su svoju studiju radili od januara 2020. do juna 2023. i simulirali su tri modela. Pojedine zadatke su obavljali samo ljudi, pojedine samo veštačka inteligencija, a onda su simulirali i zajedničku saradnju između ljudi i veštačke inteligencije.

Šta je ono što su otkrili istraživači MIT-a? Pa, njihova otkrića govore da su timovi ljudi i veštačke inteligencije u proseku bolje radili od ljudi koji rade samostalno, ali nisu bili bolji od AI sistema koji su takođe radili samostalno. Ključno je da ova studija nije pokazala neophodnost sinergije između čoveka i veštačke inteligencije jer su prosečni timovi koji su postizali prosečne rezultate između ljudi i veštačke inteligencije imali lošije rezultate od najboljih ljudi koji su radili samostalno ili, suprotno, od najboljih rezultata koje je postizala veštačka inteligencija.

Korišćenje ili samo ljudi, ili samo veštačke inteligencije bilo bi efikasnije od pretpostavke saradnje ljudi i veštačke inteligencije, pokazuje ovo istraživanje. Navodi se primer donošenja odluka u medicinskim slučajevima, koje kaže da su timovi ljudi i veštačke inteligencije često imali slabiji učinak kod onog koji je u ovom konkretnom zadatku postizala veštačka inteligencija. Međutim, navodi se da su za brojne kreativne poslove neophodna sinergija između veštačke inteligencije i ljudi. Iako postoji preovlađujuće uverenje da će integracija veštačke inteligencije uvek poboljšati efikasnost, autori ovog istraživanja kažu da su dokazali da to nije tačno, ali i da je jedna od poruka da neke poslove ostave samo ljudima, a druge samo veštačkoj inteligenciji.

Žene ugroženije od muškaraca

Neki drugi autori ovog istraživanja kažu da je važna poruka da ljude treba pustiti da rade ono što inače najbolje rade, a da veštačka inteligencija treba da upravlja istraživanjem, analizom podataka, a da se druge ljudske veštine koje samo ljudi imaju koriste za obavljanje drugih zadataka. Inače, veća je verovatnoća da će veštačka inteligencija automatizovati poslove, da će ih transformisati, a ne da će naši poslovi biti ukidani kako to mnogi tvrde.

Prema drugom istraživanju koje je objavila društvena mreža LinkedIn, ipak postoji pretpostavka da će oko 55 odsto žena doživeti promene na poslu upravo zbog napretka i razvoja veštačke inteligencije, jer se prema ovom istraživanju pokazalo da su žene zastupljenije na onim poslovima koje mogu da rade mašine. Ranija studija sa MIT-a pokazala je takođe da veštačka inteligencija je i dalje preskupa da bi u potpunosti zamenila ljude na većini poslova. Statistika iz tog istraživanja govori da bi manje od jednog od četvoro ljudi moglo efikasno da bude zamenjeno kada su u pitanju troškovi za njihov rad.

Ipak, neki poslovi će prestati da postoje. To da je sada sasvim jasno. Jedno istraživanje analize Forbsa govori da su poslovi i zanimanja koja će uskoro prestati da postoje, poput poslova u proizvodnji i montaži, osnovnih analitičkih poslova, čak i grafičkog dizajna na početnom nivou, prevodilački poslovi, korporativnih fotografija, maloprodajnih kasa.

Malenica: Svet menja toliko brzo da to niko ne može da isprati

Mislav Malenica iz kompanije Mindsmiths, naučnik i čovek koji se nekoliko decenija već bavi veštačkom inteligencijom, bio je gost emisije. On je rekao da ne može da zamisli sebe da otpuštate ljude samo zato što su zamenjivi alatima veštačke inteligencije.

"Kao neko ko već 20 godina zapošljava ljude, mogu doći i reći da nikad nisam zapošljavao ljude prema diplomi. Jedno vreme su mi bile jako bitne veštine koje neko ima, sad je i to prestalo biti bitno. To je prestalo biti bitno jer u svetu koji se toliko brzo menja, tehnologija strahovito brzo napreduje. Nije bitna veština koja će za šest meseci zastariti. Ono što ti je puno bitnije je nekakav mindset, znači kakav neko ima stav prema životu", rekao je Malenica i dodao:

"Da li te taj svet koji se menja plaši da ćeš ostati bez posla, da ćeš biti nebitan, ili te oduševljava. Ako te oduševljava i ti konstantno istražuješ kako te nove alate možeš primeniti u svom životu, na svom poslu, ti ćeš uvek biti potreban. A onaj ko misli da je završio školu i da je naučio kako se nešto radi, da se to nikad neće promeniti, tom ne treba AI da ga zameni. Njega će bilo kakva promena u nekom trenutku učiniti viškom".

On je govoreći o kompaniji Mindsmiths, rekao da je u pitanju start-up koji se bavi jednom vrlo jednostavnom stvari, a to je kako da pomogne ljudima da lakše donose odluke.

"Mi smo okruženi sa jako puno informacija i niko nam ne govori o tome da jedna od glavnih stvari koju veštačka inteligencija radi, ona proizvodi novi sadržaj. I onda taj sadržaj ljudi koriste da bi pisali blogove, koji je najbolji mobilni telefon, televizor, auto, kako se lečiti, kako školovati svoju decu. Količina saveta koju u ovom trenutku možete dobiti na internetu, to je jednostavno nikad tako nešto nije postojalo u prošlosti. Veruje se da 90 odsto podataka koji postoje na svetu su nastali u poslednje dve godine. I sad ta jedna gomila podataka dovodi do toga da ti kao korisnik, kao obični građanin, stojiš i pitaš se šta je istina, šta je tačno, šta nije tačno, šta mi pomaže, a šta ne pomaže. Mindsmiths je napravio jednu tehnologiju koja će pomoći korisnicima da dobiju korisne savete".

On se osvrnuo na rezultate istraživanja MIT-a, koje tvrdi da nije dokazana prednost sinergije veštačke inteligencije i čoveka.

"Dva čoveka ako se ne razumeju, ako nisu komplementarna, ako nemaju dobru komunikaciju međusobno, ne znači da će postići bolji rezultat nego ako to radi jedna osoba sama. Tako da bih ja rekao da to ne dokazuje ovaj princip. Ne moramo pričati o današnjim istraživanjima, možemo se vratiti u prošlost. Ako se iko seća 1997. godine je Gari Kasparov igrao protiv Deep Blue-a i izgubio je. I tad su svi smatrali, ok, ovo je kraj doba ljudi, mašine postaju pametni jer su pobedili čoveka u šahu, u onoj igri koja se dotad smatrana da je vrh nekakvog ljudskog intelekta. I ono što je Gari Kasparov nakon toga napravio, što je meni jako zanimljivo, napravio je niz eksperimenata: Organizovao je turnire gde su igrali ljudski protivnici, sama AI i kombinacija čoveka i mašine.

Već tad se pokazalo da ako imaš dobru komunikaciju, odnosno imaš dobru kolaboraciju između čoveka i robota, da ćeš nadmašiti i čoveka i robota posebno. Ovo istraživanje više govori o tome da ako se ne dogodi takva sinergija ili ako se nešto koristi na pogrešan način, onda taj efekat se neće ostvariti. Ovo ne znači da za mesec dana se neće napraviti bolji proces, da za šest meseci tehnologija još neće malo napredovati, da za godinu dana edukacija ljudi oko toga kako se koriste ti alati neće doći na taj nivo, da će svi ti rezultati koje smo evo sad tu videli da neće biti relevantni".

Prema njegovim rečima, ključna stvar je razumeti da u ovom trenutku se svet menja toliko brzo da to niko ne može da proprati, pa čak nijedan obrazovni sistem.

"Imate najbolje svetske univerzitete koja su pre nekoliko godina smatrali da se svakih 18 meseci mora menjati obrazovni program, zašto? Zato da bi bio u korak s tim šta je sad najmodernije, najbolje što se smatra u ovom trenutku najnaprednijim. Neki sada idu u ekstreme da kažu: 'aha, to se mora osvežavati svaka tri meseca. I to stvara jedan veliki pritisak na svakoga od nas, kako ostati relevantan na tržištu rada. Međutim, isto tako, niti jedan poslodavac nema onda nerealna očekivanja, niko od nas ne očekuje da svako zna u svakom trenutku najmodernije", rekao je.

Prompt nedelje: U čemu se razlikuje robotika od veštačke inteligencije i kako roboti mogu da postanu pametniji?

Gostujući u emisiji Prompt nedelje, Siniša Arsić iz Direkcije za strategiju i digital Telekoma Srbija, istakao je da postoje primeri gde simbioza između AI i čoveka donosi najkvalitetnije rezultate, kao na primer u marketingu, u procesima proizvodnje ili čak u umetničkim procesima.

"U marketingu imate sada jednu aplikaciju zasnovanu veštačkom inteligencije koja okuplja 40 najvažnijih vodiča i praksi za marketing, koji su objavljeni u nekoliko desetina proteklih godina i zasnovane na velikom jezičkom modelu, tako da je moguće komunicirati s njom, što je jako dobro i omogućava da se kreira marketinški sadržaj na osnovu toga", objasnio je Arsić.