Igre 
Prompt nedelje: Kako banke koriste veštačku inteligenciju prilikom odobravanja kredita i kako klijent može biti odbijen?
Komentari30/10/2024
-21:57
Veštačka inteligencija se ozbiljno koristi u bankarskom sistemu, a da je bankarski sektor u tom pogledu izuzetno zanimljiv, ispričao nam je Siniša Arsić iz Direkcije za strategiju i digital Telekoma Srbija gostujući u emisiji Prompt nedelje.
Na početku razogovora, Arsić nam objašnjava da banke prikupljaju mnoge podatke o korisnicima, što direktno može uticati na odluku da li će se nekom klijentu odobriti kredit, ili neka druga usluga.
"Većina podataka koji se uzimaju u obzir su legitimni i tu se pristupa obradi podataka nakon pristanka korisnika, ali postoje različiti primeri u praksi u svetu i u nekoj meri i kod nas da banke zloupotrebljavaju sve podatke iz različitih izvora kako bi donele odluku da li odobriti kredit ili ne", objašnjava on.
Ipak, kako kaže, čovek i dalje ima presudnu ulogu, ali u toj situaciji svaki klijent pristaje na obradu podataka o njegovoj ličnosti i o istoriji finansijskih transakcija.
"U suštini se pristupa analizi i onda veštačka inteligencija dolazi da izražaja tako što se radi profilisanje korisnika, odnosno neki ključni kriterijum njegovog ponašanja u prošlosti koji su digitalno zabeleženi, mogu da se analiziraju i da se onda na osnovu toga definiše rizik zapravo, koliko je verovatno da će taj korisnik uspeti da otplati sve rate do isteka nekog perioda".
Euronews Srbija
Navodi i primer SAD, gde banke prilikom odobravanja kredita, proveravaju i društvene mreže korisnika.
"Sve ono čime nahranimo neki model, to su različiti podaci koje banka sama prikuplja, tu je i kreditni biro, ali tu su i različiti podaci iz trećih strana, iz različitih izvora koji su eksterni po samu banku", naglašava on.
Povezane vesti
Ističe i da što "bogatije nahranimo" model veštačke inteligencije podacima, on će lakše moći da dođe do zaključka kakvi smo potrošači, odnosno da li smo u stanju da otplatimo određeni kredit.
"Jedna ovakva aktivnost kao noćna onlajn kupovina zapravo može da se protumači kao impulsivno ponašanje i to je zapravo negativna stvar u proceni da li smo kreditno sposobni. Zatim, koliko često uzimamo određene proizvode, kako izgleda naše domaćinstvo, to se prema analizi lokacije klijenta može vrlo lako utvrditi", objašnjava Arsić.
Euronews Srbija
Navodi i da sve dokle god banke traže pristanak korisnika pre nego što se uđe u bilo kakav proces analize profila korisnika, to je legitimno.
"To znači da uslove korišćenja, koje gotovo niko nikada ne čita i praksa je da najveći broj ljudi samo klikne, da se slažu i da počnu da koriste aplikaciju. U njima pišu zakonske obaveze, tako da vrlo često će se u tim sitnim slovima naći neki link ka nekom sajtu banke gde postoji objavljena politika privatnosti, gde mogu klijenti da se informišu o svim tim informacijama i da onda vide koji se zapravo podaci njima skupljaju i gde se sve ostavlja neki digitalni otisak", zaključuje Arsić.
Kompletnu emisiju o ovoj temu možete pogledati u prilogu na početku teksta.
Preporuka za vas
Komentari (0)