Prompt nedelje: Kako banke koriste veštačku inteligenciju prilikom odobravanja kredita i kako klijent može biti odbijen?
Komentari30/10/2024
-21:57
Veštačka inteligencija se ozbiljno koristi u bankarskom sistemu, a da je bankarski sektor u tom pogledu izuzetno zanimljiv, ispričao nam je Siniša Arsić iz Direkcije za strategiju i digital Telekoma Srbija gostujući u emisiji Prompt nedelje.
Na početku razogovora, Arsić nam objašnjava da banke prikupljaju mnoge podatke o korisnicima, što direktno može uticati na odluku da li će se nekom klijentu odobriti kredit, ili neka druga usluga.
"Većina podataka koji se uzimaju u obzir su legitimni i tu se pristupa obradi podataka nakon pristanka korisnika, ali postoje različiti primeri u praksi u svetu i u nekoj meri i kod nas da banke zloupotrebljavaju sve podatke iz različitih izvora kako bi donele odluku da li odobriti kredit ili ne", objašnjava on.
Ipak, kako kaže, čovek i dalje ima presudnu ulogu, ali u toj situaciji svaki klijent pristaje na obradu podataka o njegovoj ličnosti i o istoriji finansijskih transakcija.
"U suštini se pristupa analizi i onda veštačka inteligencija dolazi da izražaja tako što se radi profilisanje korisnika, odnosno neki ključni kriterijum njegovog ponašanja u prošlosti koji su digitalno zabeleženi, mogu da se analiziraju i da se onda na osnovu toga definiše rizik zapravo, koliko je verovatno da će taj korisnik uspeti da otplati sve rate do isteka nekog perioda".
Navodi i primer SAD, gde banke prilikom odobravanja kredita, proveravaju i društvene mreže korisnika.
"Sve ono čime nahranimo neki model, to su različiti podaci koje banka sama prikuplja, tu je i kreditni biro, ali tu su i različiti podaci iz trećih strana, iz različitih izvora koji su eksterni po samu banku", naglašava on.
Ističe i da što "bogatije nahranimo" model veštačke inteligencije podacima, on će lakše moći da dođe do zaključka kakvi smo potrošači, odnosno da li smo u stanju da otplatimo određeni kredit.
"Jedna ovakva aktivnost kao noćna onlajn kupovina zapravo može da se protumači kao impulsivno ponašanje i to je zapravo negativna stvar u proceni da li smo kreditno sposobni. Zatim, koliko često uzimamo određene proizvode, kako izgleda naše domaćinstvo, to se prema analizi lokacije klijenta može vrlo lako utvrditi", objašnjava Arsić.
Navodi i da sve dokle god banke traže pristanak korisnika pre nego što se uđe u bilo kakav proces analize profila korisnika, to je legitimno.
"To znači da uslove korišćenja, koje gotovo niko nikada ne čita i praksa je da najveći broj ljudi samo klikne, da se slažu i da počnu da koriste aplikaciju. U njima pišu zakonske obaveze, tako da vrlo često će se u tim sitnim slovima naći neki link ka nekom sajtu banke gde postoji objavljena politika privatnosti, gde mogu klijenti da se informišu o svim tim informacijama i da onda vide koji se zapravo podaci njima skupljaju i gde se sve ostavlja neki digitalni otisak", zaključuje Arsić.
Kompletnu emisiju o ovoj temu možete pogledati u prilogu na početku teksta.
Komentari (0)