Igre 
Da li državni organi mogu stati na rep štetnim sadržajima na društvenim mrežama, i zašto ne?
Komentari19/10/2024
-12:00
Kineska društvena mreža TikTok uskoro će se ponovo naći pred sudom u SAD zbog optužbi da svesno koristi metode koje stvaraju zavisnost kako bi privukla decu. Grupa tužilaca navodi da platforma sa više od 750 miliona aktivnih korisnika pokušava da održi pažnju dece ispred ekrana što duže oprezno konstruisanim redosledom sadržaja koji ide u beskraj. Kao problem su naveli i notifikacije koje aplikacija šalje kasno u noć, kao i brojne opasne izazove koji se popularizuju na toj mreži.
Deo problema predstavlja i algoritam koji prema interesovanju, uzrastu i polu korisnika predlaže određene sadržaje. Zato bi u Velikoj Britaniji društvene mreže mogle da budu prinuđene da "isključe" korisnike mlađe od 16 godina iz algoritma. Međutim, nameće se pitanje, da li će ovakve uredbe uspeti da stanu na rep štetnom, neprikladnom i opasnom sadržaju koji se poput vatre širi na internetu.
"Kada se govori o društvenim mrežama, i sadržaju neprikladnom za decu, neretko se upire prstom na državne organe, ali njihova uključenost bi opet bila neki vid cenzure. TikTok jeste kineska kompanija koja ima apsolutno drugačiji sadržaj koji plasira svojim tineđerima i deci, jer su svesni uticaja koji imaju na mlade. U Rusiji se takođe koriste filteri i oni jako vode računa o svojoj, kako oni kažu, informacionoj bezbednosti", ističe za Euronews Srbija Katarina Jonev, autorku vodiča za roditelje "Bezbednost dece na internetu i društveni mrežama".
Sadržaj koji se (ne) preporučuje deci
Posljednjih nekoliko godina, društvene mreže se generalno susreću sa velikom osudom političara, javnosti, roditelja i nastavnih sistema, jer su se pokazale kao nekontrolisana sredina na kojoj je lako dostupan opasan sadržaj deci.
Tanjug/AP/Kiichiro Sato
"Društvene mreže se nažalost u velikoj meri fokusiraju na ono što se u sadašnjem svetu smatra vrednostima a to su bogatstvo ili privid bogatstva i fizički izgled. Mnoge platforme društvenih medija i mnoge aplikacije – kao što su Snepčet, Instagram ili TikTok – pružaju korisnicima opciju da koriste filtere na slici. Oni mogu biti odlični za zabavu , ali sposobnost da se lako promeni fizički izgled može stvoriti lažne iluzije, što kod mladih veoma lako izaziva osećaj nesigurnosti, ali i da dovede do razvoja poremećaja ishrane ili sindroma telesne dismorfije", upozorava Gorica Đokić neurolog i autorka knjige "TikTok vodič kroz neurologiju i psihijatriju".
A posmatranje tih "lažnih života", kako dodaje neurolog, kod najmlađih može povećati osećanje nezadovoljstva i uticati na samopoštovanje, izazvati anksioznost i depresivnost.
Povezane vesti
A promovisanje "savršenog života" je samo jedan delić problema. Ekspert za sajber bezbednost naglašava da su najmlađi onlajn izloženi skaradnom, neprimerenom, brutalnom sadržaju sa promovisanjem antivrednosti.
Pojedini roditelji misle da je bezbedno dozvoliti deci da koriste "Jutjub Kids", verziju platforme namenjene za najmlađe, međutim Katarina Jonev kaže da je to daleko od istine:
"Sadržaj nije primeren za decu, pedofili vrebaju na tim platformama, a pojedini poznati crtani filmovi se montiraju kako bi se dobio skaradni video, kako se Pepa Prase bode, ili kako Patrolne Štape izvršavaju samoubistvo".
Govoreći o TikTok izazovima ona ističe da je da među njima postoje i simpatični i duhoviti sadržaji i pojedini video snimci pozivaju na humanitarne akcije.
"Međutim, opet, od kada je interneta, od kada je još vremena Jutjuba, postoji jedna mala grupa ljudi koja smatra da će dobiti puno preglede i lajkova i time eventualno zaraditi novac, ako izvodi ludosti koje su neretko ekstremne", podvlači edukatorka za sajber bezbednost.
Zavisnost dece od društvenih mreža
Novo istraživanje Svetske zdravstvene organizacije objavilo je zabrinjavajuće podatke, ukazujući na to da je 11 odsto dece "hronično onlajn". Istraživanje je vršeno na deci od 11, 13 i 15 godina u 44 država i ukazuje na to da 36 odsto tinejdžera tokom dana komunicira sa svojim prijateljima onlajn. Ta cifra je znatno veća među 15-godišnjim devojčicama – 44 odsto.
Ekspetrkinja za sajber bezbednost je istakla da je Srbija druga država u Evropi po broju sati koje deca provode ispred ekrana – između sedam i devet sati svakog dana. "To znači da naše dete dobija vaspitanje od društvenih mreža", kaže Katarina Jonev.
AP Photo/Ted Shaffrey
Povezane vesti
Đukić objašnjava da ta "zarazna" priroda socijalnih medija aktivira centar za nagrađivanje mozga oslobađanjem dopamina.
"Dopamin je neurotransmiter, tačnije hemijska supstanca u mozgu koja je povezana sa prijatnim aktivnostima i osećajem sreće. Kada nešto objavimo, naši pratioci to mogu da 'lajkuju', dajući nam podsticaj dopamina. Međutim, kada ne dobijemo taj podsticaj ili odobrenje, to može uticati na naše poimanje sebe i razvoj nesigurnosti pogotovo kod adolescenata i mlađih osoba, ali na to nisu imune ni osobe svih životnih doba", podvlači neurolog.
A prekomerna upotreba društvenih mreža može uticati i na nedostatak pažnje, ali i na probleme sa kontrolom besa.
Povezane vesti
"Taj čuveni 'scroll' značajno može smanjiti pažnju i koncentraciju kod osoba bilo koje životne dobi, ali posebno imaju uticaj na mlad mozak koji je još u fazi razvoja, što sve pogoduje deficitu pažnje, nedostatku strpljenja i razvoju impulsivnih modela ponašanja", ističe Gorica Đokić.
Deo rešenja u veštačkoj inteligenciji?
Tehnološke kompanije se najčešće hvale korišćenjem veštačke inteligencije u različite svrhe. Zato Katarina Jonev smatra bi AI mogao da se koristi probira koji sadržaj može potencijalno da bude šteta.
Tako na primer, brojni video snimci koji promovišu anoreksiju ili bulemiju kao ispravan stil života, a ne tretira to kao oboljenja trebalo bi da budu ograničena, smatra sagovornica.
"Naravno postoji sloboda govora na internetu, ona je zakonom i gotovo svakim ustavom zagarantovana kategorija, ali dokle se ide sa tom slobodom govora?", upitala se Jonev.
"Borba za bezbedan internet je borba svih nas"
Jonev smatra da, ukoliko bi državni organi mogli da kontrolišu i filtriraju sadržaj na internetu, to bi bio jedan vid cenzure i diktature.
"Dok se društvene mreže ne smiluju da im bezbednost i privatnost dece ne bude samo floskula koju oni ponavljaju kada ih javnost napadne, već zaista prioritet, teško da mi nešto možemo da uradima. Cenzura je teška priča, a cenzurisanje bi imalo ružne posledice", naglasila je edukatorka za sajber bezbednost.
Međutim, to ne znači da države nemaju načina da se uključe u borbu zaštite dece na internetu.
"Svaka država treba da ima sistem edukacije, sistem podrške deci, naravno da bi najbolje bilo da se deci u što kasnijem periodu života da telefon, što kasnije da se deca ohrabre da budu prisutni na društvenim mrežama. Moramo dopustiti detetu da se ono razvije u svom prirodnom okruženju, u realnom svetu da savlada određene veštine, određena znanja da stekne. Sa godinama, sa razvojem, sa učenjem, sa saznavanjem novih informacija, dete formira kritičko razmišljanje", objasnila je.
Svi zabrinuti roditelji moraju da se upoznaju sa tim šta njihovo dete posmatra na internetu i kakvu sliku o ostavlja o sebi.
"Borba za bezbedan internet jeste borba svih nas. Nije samo roditelja, to je nešto u šta svi moramo da se uključimo", zaključila je sagovornica.
Komentari (0)