"Više ne možemo da verujemo svojim očima": Veštačka inteligencija u političkoj areni dodatno zamaglila stvarnosti
Komentari27/09/2024
-18:53
Društvenim mrežama poslednjih meseci sve češće se šire sadržaji nastali uz pomoć veštačke inteligencije, koji su u službi sve oštrije predizborne kampanje u Americi. Tako se na internetu može videti kako je Kamala Haris u društvu ozloglašenog repera Puff Diddy-ja ili kako fanovi Tejlor Svift pozivaju sve da glasaju za Republikance, iako ništa od toga nije stvarno.
Predsednički kandidat Donald Tramp i sam učestvuje u širenju sadržaja nastalih uz pomoć veštačke inteligencije.
Ivan Subotić iz redakcije "Fake News Tragač" za Euronews Srbija objašnjava da Tramp u svojim nedavnim nastupima često ide po granici između šale i ozbiljnog zavaravanja javnosti.
"U nekim slučajima, kao što je slučaj slike Kamale sa Puff Diddy-jem, vidimo da je to vrlo realistična fotografija gde je postojala očigledna namera da se neko prevari. Isto, na primer, postoji fotografija u kojoj je Tramp okružen crnim pristalicama koje su navodno prešle na njegovu stranu sa strane Demokrata. Onda imamo neke druge primere gde se Tramp očigledno šali", objašnjava naš sagovornik navodeći primer Trampovog objavljivanja šaljivih mimova sa mačkama koje nose transparente "Kamala Haris me mrzi" i kojima je, kako kaže, pokušao da nasmeje svoje pristalice.
Uticaj internet kulture je poslednjih godina izuzetno značajan za političku scenu u celom svetu. Subotić tako navodi primer predizborne kampanje u Crnoj Gori 2020. godine, kada su mimovi, prema njegovom mišljenju, odigrali značajnu ulogu u silasku s vlasti Mila Đukanovića.
"Sada u Americi vidimo nešto slično, uz upliv veštačke inteligencije koja je postala sve prisutnija na internetu danas", kaže naš sagovornik.
Mimovi kao političko oruđe
Kada je Milo Đukanović izgubio na izborima, alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji još nisu u potpunosti zaživeli. Sada, međutim, postaje sve teže razlikovati sadržaje koji su nastali veštački u odnosu na prave fotografije.
Društvene mreže imaju različite pravilnike po pitanju tretiranja takvih sadržaja.
"Na platformama kompanije Meta (Facebook, Instagram, WhatsApp), sadržaj proveravaju nezavisni fact-checkeri, odnosno organizacija, zatim ga označavaju kao lažan, dok na mreži X to radi sama zajednica kroz takozvane Community Notes. Čiji pristup je ispravniji, šta je brže i šta je bolje, to ćemo videti u budućnosti, jer ovo je ipak neka nova stvar u političkom svetu i na društvenim mrežama", objašnjava Subotić.
On smatra da bi korisnike interneta trebalo upoznati sa tim kako da razlikuju prave od lažnih slika i koriste već postojeće servise za proveru autentičnosti određenih sadržaja.
"Bilo gde gde je neki sitan detalj, koji treba da se uveliča, može se dogoditi da veštačka inteligencija pogreši, zato što ona funkcioniše na velikoj količini uzoraka fotografija određene ličnosti ili određenog mesta s interneta", kaže naš sagovornik.
"Ono što ona stvara od te velike količine podataka jeste neki uopšten veštački generisan sadržaj i više pažnje obraća na krupnije stvari, nego na one sitnije. Zato će se često u detaljima videti da se radi o veštački generisanom sadržaju", dodaje on.
Veštačka inteligencija u službi satire
Za hrvatskog umetnika Filipa Filkovića, takvi alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji predstavljaju korisno pomagalo za kreiranje vrlo kreativnih i šaljivih sadržaja, koji obično uključuju regionalne političare. Njemu, kaže, nije cilj da na bilo koji način obmanjuje javnost, nego da na maštovit način prikaže ljude sa političke scene u kontekstu u kakvom ih inače ne viđamo.
"Možda zajedno u krevetu ili, recimo premijera i predsednika (Zorana Milanovića i Andreja Plenkovića) kako zajedno piju kafu, što je nemoguće inače, jer se konstantno nešto svađaju i kače. Tako sam pokrenuo eksperiment i shvatio da se ljudima to sviđa. Svidelo im se zato što pokazuje tu neku drugu sliku, neku njihovu ranjivost", smatra Filković.
On ističe da su njegovi radovi ironični i da ih namerno pravi tako da ljudi vide da je reč o mimu.
"Neki su u početku mislili da je to stvarno, ali moja intencija nikad nije bila da napravim nekakav fake news, jer je to samo interpretacija njih na neki novi način, koji još nismo videli. Dakle, to zaista spada u domen mima", kaže umetnik.
On apeluje na ljude da se oslanjaju na logiku i da u proceni toga šta je od onoga na internetu stvarno, a šta ne, ne mogu uvek verovati svojim očima.
"Pre dve godine nije bilo moguće napraviti toliko realističan veštački prikaz nekoga. Ali za pola godine do godinu dana, mogućnosti će biti još neverovatnije. Tako da ljudi već sada ne bi trebalo da veruju svojim očima. Moraju uzeti logiku u obzir i razmišljati o tome šta je moguće, a šta nije", smatra naš sagovornik.
Značajan deo odgovornosti, smatra Filković, je na samim autorima sadržaja.
"Generisao sam isto tako stvari koje neću nikad objaviti, jer smatram da to javnost ne bi trebalo da vidi. Odgovornost za kreiranje takvog sadržaja počinje sa ljudima koji ga stvaraju, odnosno generišu. Jer moja intencija nije defamacija nekog, nego naprosto samo prikazivanje nekoga u nekom drugom svetlu", objašnjava on.
Manipulacije će biti sve uverljivije
Ivan Subotić podsetio je javnost na slučaj upotrebe veštačke inteligencije u emisiji "Čoveče, ne ljuti se" na televiziji "Pink" gde je Dragan Đilas uz pomoć deepfake tehnologije prikazan kao da izgovara njemu nesvojstvene reči.
"Ja bih to nazvao nekom vrstom testa. Željko Mitrović je testirao kako će javnost reagovati na to i plasirao je jednu relativno uverljivu manipulaciju koja je prošla kako je prošla. Žalili su se drugi novinari, jer to je definitivno kršenje kodeksa, a verovatno i nekog zakona, ali na kraju se to sve stišalo i nekako ostalo je u zapećku. Do kada, to ćemo videti. Za sada, čini mi se, nema potrebe za njom i da stari populistički trikovi i dalje rade, ali ako u jednom trenutku bude potrebe za ovakvom vrstom manipulacije, verujte mi da će se ona vrlo lako vratiti i da će verovatno biti još uverljivija i još manipulativnija", upozorava Subotić.
Komentari (0)