Istina prva strada na društvenim mrežama: Kako je zbog sukoba Izraela i Hamasa porasla cenzura i mržnja na internetu?

Od 7. oktobra i napada Hamasa na Izrael, društvene mreže ne uspevaju da se na pravi način izbore sa količinom lažnih vesti i dezinformacija, dok neke mreže, čini se, pospešuju dezinformacije na sopstvenim platformama.

Da se rat ne vodi samo u Gazi nego i na društvenim mrežama, najbolje se vidi na Tviteru, odnosno platformi Iks, gde je primećeno najviše dezinformacija o sukobu, nakon čega se kompanija našla na udaru Evropske unije. 

Osim Iks-a, iz Brisela kritikuju i platformu Telegram koja je nedavno blokirala pristup kanalima koji pripadaju palestinskoj militantnoj grupi Hamas. Za razliku od ove dve platforme, Instagram je ocenjen kao jedna od mreža koja je retko servirala nasilne slike i snimke iz Gaze. 

Da na internetu nikad više nije bilo mržnje, podaci su i organizacije Amnesty International koja je otkrila porast onih postova koji podstiču na nasilje, diskriminaciju i neprijateljstvo. Istraživanje je pokazalo da je podjednako negativnog sadržaja koji su usmereni protiv Palestinaca, ali i onih koji su usmereni protiv Jevreja.

Istraživanja: Cenzure i lažnih vesti u izobilju

Kada je reč o cenzuri, posledice ove represivne mere najviše su osetili oni koji propagiraju propalestinsku retoriku, među kojima se najčešće nalaze  aktivisti i zagovornici palestinskih prava. Portal The Intercept je došao do zaključaka da su u toj cenzuri prednjačile društvene mreže u vlasništvu kompanije Meta Marka Zakerberga - Fejsbuk i Instagram.  

Da je količina lažnih informacija u ovom ratu bez presedana, zaključci su medija Today, Explained koji tvrde da lažne informacije o tome šta se dešava u Izraelu i Gazi zauzimaju društvene mreže brže nego što to mogu proveriti novinari koji su specijalizovani za fact-checking, navodeći da to upravo onošto i žele propagandisti.

Na putu ka istini isprečila se i veštačka inteligencija, koja beleži vrtoglav razvoj u prethodnom periodu. Masovna upotreba ove tehnologije za stvaranje lažnih fotografija i snimaka, rezultovala je time da ljudi sve manje veruju autentičnim snimcima. 

Ovim problemom se bavio i Njujork Tajms koji piše kako su istraživači pronašli mnogo lažnih snimaka i fotografija vezanih za sukob Izraela i Hamasa koje su nastale uz pomoć veštačke inteligencije. A sama mogućnost da bi AI sadržaj mogao da kruži mrežama navodi ljude da odbace prave slike, video i audio snimke kao neautentične, piše u tekstu.

Na Tiktoku veća podrška Palestincima

Virtelni mačevi su ukršteni i na kineskoj mreži Tiktok, koja Hamas tretira kao terorističku organizaciju koja je zabranjena na ovoj platformi. Međutim, ova platforma okuplja pretežno mlade ljude, pa je primetno da od početka konflikta u značajno manjoj meri ima nasilnog sadržaja. 

Ipak, prema podacima kompanije, primetno je da više objava pod oznakom #standwithpalestine, nego objava koje podržavaju Izrael. Podaci kažu da podrška Palestini u najvećoj meri dolazi od korisnika iz Malezije, Pakistana, Emirata, Bahreina i Katara, dok su oni koji podržavaju Izrael najčešće iz Grčke, Litvanije, Malezije i Hrvatske.