Igre 
Kako botovi podrivaju demokratiju: Razotkriveni hakeri koji tvrde da su uticali na izborne procese u 30 zemalja
Komentari17/02/2023
-22:00
Tim izraelskih hakera koji tvrde da su uticali na rezultate više od 30 izbornih procesa u državama širom sveta, razotkriven je u velikom istraživanju u kom je učestvovalo na desetine evropskih novinskih kuća. Plaćenici predvođeni izvesnim Talom Hananom, koji je sa saučesnicima radio pod pseudonimom "Horhe", navodno su duže od dve decenije hakovali, sabotirali i automatizovali širenje dezinformacija na društvenim mrežama, kako bi uticali na izbore širom Afrike, Južne i Centralne Amerike, SAD i Evrope.
Troje novinara su, predstavljajući se kao potencijalni klijenti, kontaktirali tim "Horhe" i prikupili više od šest sati tajno snimljenog materijala u kom su hakeri priznali kako upadaju na Gmail i Telegram profile, podmeću materijale legitimnim medijima, a onda proširenim dezinformacijama daju vetar u leđa botovskim aktivnostima na društvenim mrežama.
Grupa je bez ostavljanja tragova uspevala da se umeša u izborne procese, često po "porudžbini" korporativnih klijenata. Naime, Hanan je novinarima koji su bili na tajnom zadatku rekao da su njegove usluge bile na raspolaganju obaveštajnim agencijama, timovima uključenim u političke kampanje i privatnim kompanijama koje su želele tajno da manipulišu izbornim procesom.
Najveći deo njihove strategije bavio se sabotiranjem i remećenjem protivničkih kampanja. Tim je tvrdio da je čak poslao igračku "za odrasle" putem Amazona na adresu jednog političara, kako bi njegova žena stekla utisak da je on vara.
Metode i tehnike koje je opisao tim "Horhe" otvaraju nove izazove za velike platforme, koje se već godinama bore protiv krađe identiteta i širenja dezinformacija, a novi dokazi o širenju lažnih vesti i uticanju na izborne procese oglašavaju alarm za opstanak demokratije u svetu.
Deluje da je Hanan barem nekim od svojih operacija upravljao preko izraelske kompanije "Demoman International", koja je registrovana na sajtu kojim upravlja izraelsko Ministarstvo odbrane, a koje je odbilo da komentariše za medije o ovom slučaju, piše Gardijan.
Šta su novinari uspeli da snime
Na čelu medijskog projekta u kom je razotkrivena mreža prevare je francuska neprofitna organizacija "Forbidden Stories" (u prevodu sa engleskog: "Zabranjene priče") koja se zalaže za prava novinara i bavi se industrijom dezinformacija na širem nivou. Njen deo su novinari iz više od 30 redakcija uključujući Gardijan, Le Mond, Špigl i El Pais.
Povezane vesti
Troje novinara iz francuskog Radio France, izraelskih novina Haaretz i portala TheMarker pretvarali su se da su konsultanti koji rade za politički nestabilnu afričku zemlju i da im je potrebna pomoć tima "Horhe" u odlaganju izbora. Oni su tajno snimali njihove sastanke između jula i decembra prošle godine i tako pružili jedinstven uvid u mehanizam tržišta širenja dezinformacija.
Susreti sa Hananom i njegovim kolegama odvijali su se putem video poziva, pa čak i uživo u njihovoj bazi, koja se nalazi u industrijskom parku u Modinu nadomak Tel Aviva.
Hanan je svoj tim opisao kao ljude "sa iskustvom u državnim agencijama", ekspertizom u finansijama, društvenim mrežama i vođenju političkih kampanja, kao i "psihološkog ratovanja" koji operišu iz šest kancelarija širom sveta. Četvoro njegovih kolega prisustvovalo je sastancima, uključujući i njegovog brata Zohara, opisanog kao "izvršnog direktora" grupe.
U inicijalnom predstavljanju "potencijalnim klijentima", Hanan je tvrdio da su bili umešani u 33 kampanje u predsedničkim izborima širom sveta od kojih je "27 bilo uspešno", kao i da su bili uključeni u dva "velika projekta" u Sjedinjenim Američkim Državama, s tim da se inače "ne mešaju direktno u američku politiku".
"Napredni paket medijskih rešenja"
Ključna "usluga" koju je tim "Horhe" nudio je sofisticirani softverski paket - Aims (Advanced Impact Media Solutions ili u doslovnom prevodu "napredni paket medijskih rešenja").
Reč je o programu koji kontroliše veliku mrežu sačinjenu od više hiljada lažnih profila na društvenim medijima kao što su Twitter, LinkedIn, Facebook, Telegram, Gmail, Instagram i YouTube, od kojih pojedini čak imaju i aktivne naloge na Amazonu sa uvezanim kreditnim karticama, bitkoin novčanicima i Airbnb nalozima, što sve zajedno doprinosi njihovoj uverljivosti.
Povezane vesti
Hakeri zahvaljujući ovom sistemu mogu da kreiraju lažne naloge koje prosečni korisnici interneta teško mogu razlikovati od pravih naloga, budući da imaju kompletnu istoriju na internetu dugu i po nekoliko godina, ali koja je potpuno veštački generisana.
Hanan je tvrdio da kontroliše multinacionalnu armiju od više od 30.000 takvih avatara, zajedno sa njihovom digitalnom istorijom.
Demonstrirajući interfejs Aims-a, haker je skrolovao kroz nekoliko desetina avatara i pokazao kako lažni profili mogu da se sačine u nekoliko klikova.
"Ovo je španski, ruski... Vidite Azijate, Muslimane... Hajde da zajedno napravimo kandidata", rekao je on novinarima na tajnom zadatku, odabravši fotografiju belkinje. "Sofija Vilde, sviđa mi se to ime. Britanka. Već ima mejl, datum rođenja, sve", rekao je on.
Hanan nije želeo da otkrije odakle su fotografije njegovih avatara, ali su Gardijan i ostali mediji uključeni u istragu utvrdili da su u barem u nekoliko slučajeva fotografije "pozajmljivali" sa naloga na društvenim mrežama pravih ljudi.
Na primer, "Sofija Vilde" deluje da je ukradena sa naloga na ruskoj društvenoj mreži, koji pripada ženi iz Lidsa u Britaniji.
Pored Aims-a, Hanan je novinarima rekao da ima i "blogersku mašinu", automatizovani sistem stvaranja sajtova, koje profili na društvenim mrežama pod kontrolom softvera zatim mogu da koriste za širenje lažnih vesti na internetu.
"Nakon što ste stvorili kredibilitet, šta radite? Onda možete da manipulišete", rekao im je on.
Kakva je povezanost sa "Kembridž analitikom"?
Za one koji bliže prate vesti iz sveta tehnologija, relativno sveža je vest da je kompanija Meta u decembru pristala da plati 725 miliona dolara za rešavanje dugog sudskog postupka zbog optužbi da je nezakonito delila podatke korisnika Facebook-a sa konsultantskom firmom "Kembridž analitiks" (Cambridge Analytics).
Senzacionalna priča o optužbama za najprljavije poslove, psihološkoj manipulaciji i zloupotrebi podataka seže u 2018. godinu, kada se javila sumnja da je manipulisanje podacima na društvenim mrežama uticalo na rezultate izbora u Sjedinjenim Američkim Državama 2016. godine.
"Kembridž analitiks" navodno je uspeo da pristupi podacima oko 50 miliona korisnika, prvenstveno iz Sjedinjenih Država, bez njihove izričite saglasnosti i to preko jednog od kvizova o tipovima ličnosti.
AP/Alastair Grant
Kristofer Vajli, u tom trenutku zaposlen u "Kembridž analitici", rekao je za BBC da su podaci koje su učesnici kviza ostavljali Fejsbuku prodati Kembridž analitici, koja ih je iskoristila za pravljenje psiholoških profila korisnika i načina na koje im se mogu ponuditi materijali koji favorizuju Trampa.
Firma je nakon toga ugašena, ali mejlovi do kojih su došli novinari Gardijana pokazuju da je u nekoliko navrata "Kembridž analitika" imala nameru da angažuje tim "Horhe" za određene projekte.
Prema nekima od njih, u 2015. je tražio 160.000 dolara kada su od njega tražili da se uključi u osmonedeljnu kampanju u jednoj latinoameričkoj državi.
Još jednom su s njim stupili u kontakt 2017. ali su odbili da mu plate između 400 i 600 hiljada dolara mesečno, koliko je tražio, jer je to bilo značajno više nego što su njihovi klijenti bili spremni da plate.
Za sada ne postoje dokazi da je bilo koja od tih kampanja nastavljena, ali drugi dokumenti pokazuju da je tim "Horhe" zajedno sa "Kembridž analitikom" bio umešan u predsedničku trku u Nigeriji 2015. godine.
Izraelski hakeri takođe su poslali toj konsultantskoj kući video u kom se vidi rana verzija njihovog Aims softvera. Hanan je u mejlu naveo da je alat, koji omogućava stvaranje i do 5.000 botova za isporučivanje "masovnih poruka" i "propagande", korišćen u sedamnaest izbora.
"Razvili smo poluautomatski sistem stvaranja avatara i njihovog umrežavanja", rekao je on, dodajući da to može da se koristi na bilo kom jeziku i da se prodaje kao usluga, mada se sam softver "može kupiti ako je cena prava".
Aleksandar Niks, koji je bio izvršni direktor "Kembridž analitiks" odbio je da za Gardijan detaljno komentariše ovaj slučaj, ali je dodao: "Vaše navodno razumevanje (toga) je sporno".
"Pokazaću vam kako je siguran Telegram"
Gardijan piše da je Hanan demonstrirao da zastrašujuće lako uspeva da "upadne" u naloge na Telegramu i Gmail-u. U jednom slučaju, prikazao je na ekranu Gmail nalog čoveka koji je opisan kao "asistent važnog lika" u opštim izborima u Keniji.
"Danas ako neko ima Gmail, to znači da ima mnogo više od mejla", rekao je Hanan, pokazavši da pristupa mejlovima, folderu "draft", kontaktima i dokumentima te osobe. Zatim je pokazao kako navodno pristupa nalozima na Telegramu, aplikaciji za dopisivanje.
profimedia
Jedan od naloga koji je navodno hakovao pripadao je osobi u Indoneziji, dok su druga dva naizgled pripadala Kenijcima koji su bili uključeni u tada aktuelnu predizbornu trku i bili bliski tadašnjem kandidatu Vilijamu Rutu, koji je na kraju i pobedio.
"Znam da u nekim zemljama veruju da je Telegram bezbedan. Pokazaću vam kako je bezbedan", rekao je pokazavši kako navodno skroluje kontaktima jednog od tratega koji je radio sa Rutom u to vreme.
U jednom trenutku je sa tog naloga poslao poruku jednom od kontakata, kako bi demonstrirao kako može da izazove haos u protivničkim redovima. "Mogu da mu pišem šta mislim o njegovoj ženi ili šta mislim o njegovom poslednjem govoru ili da mu obećam da će biti moj sledeći šef tima", rekao je Hanan.
Zatim je demonstrirao kako sve može da izbriše, kako bi prikrio tragove, ali kada je ponovio trik na Telegram nalogu drugog bliskog saradnika Ruta, napravio je grešku.
Poslao je poruku koja sadrži samo broj "11" jednom od kontakata žrtve i nije uspeo da je adekvatno izbriše. Kasnije je novinar uspeo da pronađe osobu koja je primila tu poruku i dobio dozvolu da proveri njen telefon. Broj jedanaest je i dalje bio vidljiv među porukama na njenom Telegram nalogu, što je bio dokaz da ga je Tim Horhe zaista hakovao.
Hanan je sugerisao novinarima da su neke od njegovih metoda koristile propuste u svetskom sistemu telekomunikacija SS7, za koji stručnjaci za sajberkriminal već decenijama tvrde da je slaba tačka.
Gugl, koji upravlja Gmail servisom, nije želeo da za Gardijan komentariše ovaj slučaj, dok su iz Telegrama poručili da je problem sa SS7 naširoko poznat i "nije jedinstven za Telegram".
"Nalozi na bilo kojoj popularnoj društvenoj mreži ili aplikaciji za slanje poruka mogu biti otvoreni za hakovanje ili krađu identiteta, osim ako korisnik ne prati bezbednosne preporuke i mere predostrožnosti kako bi zaštitio svoj nalog", saopštili su iz te društvene mreže.
Unsplash
Hanan nije želeo da daje bilo kakav detaljan odgovor tvrdeći da mu treba "odobrenje" neimenovanog nadređenog, ali je dodao da "poriče da je uradio bilo šta loše". Zohar Hanan, njegov brat i poslovni partner je dodao: "Celog života sam radio po zakonu".
"Komodifikacija dezinformacija"
Posao širenja dezinformacija koji su nekada obavljali direktno članovi pojedinih partija ili državnih struktura, očigledno sada preuzimaju "servisi", rekao je ovom slučaju IT stručnjak Filip Milošević u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
"To se naziva komodifikacija dezinformacija. Vi sada imate privatne firme u koje dođete i kažete im da vam treba malo javnog mnjenja kako biste plasirali neku lažnu informaciju. Vidimo da su ovi hakeri iz Izraela, uspeli da organizuju čak i neke lažne proteste, da bi od toga napravili neku vest. Uspeli su čak i da plasiraju na francuskom nacionalnom javnom programu neke vesti u saradnji sa novinarima i onda to koriste da šire dalje te šire vesti", upozorava Milošević.
Ivo Čolović iz CESID-a je u istoj emisiji istakao da je posmatračima veoma teško da isprate novine u potencijalnom ometanju izbornog procesa.
"Kod nas je jako teško manipulisati, jer kod nas u toku izbornog dana, imate papir i olovku, zaokružite kandidata, ubacite u transparentnu kutiju... A zamislite tek kada kažete: 'Mi glasamo, a mašina obrađuje vaše podatke'. Onda priča o hakerima dobija dodatnu dimenziju, jer šta ako neko može da se uključi u proces prebrojavanja glasova i dovede do nekih rezultata koja nisu izražena volja građana", dodao je Čolović.
Komentari (0)