Vatikan saopštio uzrok smrti pape Franje, poznato kad će biti sahranjen
Komentari
21/04/2025
-20:15
Papa Franja je preminuo usled moždanog udara i srčane insuficijencije, naveo je direktor Uprave za zdravlje i higijenu Vatikana Andrea Arkanđeli u potvrdi o uzroku papine smrti koja je objavljena danas.
U potvrdi, koju je objavio Vatikan, navodi se da je papa pao u komu pre nego što je preminuo rano jutros, preneo je Vatikan news.
U tom medicinskom dokumentu se navodi da je papa prethodno imao akutnu respiratornu insuficijenciju zbog upale oba plućna krila, kao i arterijsku hipertenziju i dijabetes tipa 2.
Papa Franja preminuo je jutros u svojoj rezidenciji u Kasa Santa Marta u Vatikanu, objavio je komornik, kardinal Kevin Džozef Farel u video poruci.
On je bio 266. poglavar Rimokatoličke crkve, odnosno biskup Rima od marta 2013. godine, pošto se njegov prethodnik, papa Benedikt XVI mesec dana ranije povukao sa pozicije.
Sahrana najverovatnije u subotu, 26. aprila
Sahrana pape Franje, prema normama apostolskog ustava (Universi Dominici Gregis), trebalo bi da bude održana između četvrtog i šestog dana nakon njegove smrti, što znači između petka 25. aprila i nedelje 27. aprila, s obzirom da će se obred potvrde smrti održati tek večeras u 20 časova.
Odluka o datumu treba da se donese u prvoj Kongregaciji kardinala. Stoga je verovatno da će sahrana biti održana u subotu, 26. aprila, objavila je agencija Ansa.
Tanjug/AP/Andrew Medichini
Povezane vesti
Papska sahrana je tradicionalno složen proces, ali je papa Franja nedavno odobrio planove da ceo postupak njegove sahrane bude pojednostavljen. Franja će, takođe, biti prvi papa posle više od jednog veka koji će biti sahranjen izvan Vatikana - njegovi posmrtni ostaci biće položeni u bazilici Svete Marije Velike, jednoj od četiri glavne papske bazilike u Rimu, preneo je BBC.
Ko bira novog papu
Novog papu biraju najviši zvaničnici Katoličke crkve, poznati kao Kardinalski zbor.
Sve kardinale imenuje direktno papa i obično su rukopoloženi u biskupe.
Trenutno ima 252 kardinala, od kojih 138 ima pravo da glasa za novog papu.
Ostali su stariji od 80 godina, što znači da ne mogu da učestvuju na izborima, iako se mogu uključiti u raspravu o tome ko treba da bude izabran.
Kada papa umre (ili podnese ostavku, kao u izuzetnom slučaju pape Benedikta XVI 2013. godine), kardinali se pozivaju na sastanak u Vatikan, nakon čega sledi konklava, kako su izbori poznati.
U periodu između papine smrti i izbora njegovog naslednika, Kardinalski zbor upravlja Crkvom.
Povezane vesti
Posle obreda sahrane pape i pošto se na opštim i posebnim sednicama kardinala sve pripremi za konklavu, kardinali se sakupljaju, određenog dana, ne pre 14. a ni posle 20. dana od smrti pape, u Crkvi Svetog Petra na misi. Istog dana posle podne, skupljaju se u kapeli Svetog Pavla u Apostolskoj palati, i u svečanoj procesiji idu do Sikstinske kapele, gde se u strogoj tajnosti održava izbor.
Tanjug/AP/Andrew Medichini
Pojedinačni kardinali glasaju za svog željenog kandidata dok se ne utvrdi pobednik, što je proces koji može potrajati nekoliko dana. U prethodnim vekovima glasanje je trajalo nedeljama ili mesecima. Neki kardinali su čak umrli tokom konklava.
Jedini trag o tome kako teku izbori je dim koji izlazi dva puta dnevno od paljenja kardinalskih glasačkih listića. Crni dim znači negativan odgovor. Tradicionalni beli dim znači da je novi papa izabran.
Povezane vesti
Kako se javno objavljuje odluka o novom papi
Nakon što se beli dim podigne, novi papa se obično pojavljuje u roku od sat vremena na balkonu koji gleda na Trg Svetog Petra. Viši kardinal koji učestvuje na konklavi objaviće odluku rečima "Habemus Papam" – „Imamo papu”.
Tanjug/AP/Andrew Medichini
Zatim će predstaviti novog papu njegovim izabranim papskim imenom, koje može ali ne mora biti njegovo originalno ime.
Na primer, papa Franja je rođen kao Horhe Mario Bergoljo, ali je izabrao drugo ime za svoje papstvo u čast svetog Franje Asiškog.
Ko može postati papa
U teoriji, svaki rimokatolik koji je kršten može biti izabran za papu.
U praksi, međutim, kardinali radije biraju jednog iz svojih redova.
Kada je papa Franja izabran na prethodnoj konklavi 2013. godine, postao je prvi pontifik koji je došao iz Južne Amerike, regiona koji čini oko 28 odsto svetskih katolika.
Ali, i pored ovog istorijskog presedana, pretpostavlja se da će kardinali verovatno izabrati Evropljanina – i ne bi bilo iznenađenje da bude Italijan.
Od 266 papa izabranih do danas, 217 je bilo iz Italije.
Komentari (0)