Solarna oluja večeras pogađa Zemlju: Kako nastaje i šta može da se desi?

Američka svemirska agencija NASA je upozorila na to da će solarna oluja večeras pogoditi Zemlju, a među onima koji su objavili nešto više detalja je i naučnica Tamita Skov, koja je objavila da je u pitanju "zmijoliki filament (odnosno duga nit)" koji ide ka našoj planeti.

Kao posledica solarne oluje, mogla bi da se dogodi i geomagnetna oluja, što će izazvati na pojedinim područjima prekid u radu GPS sistema, ili može dovesti do nestanka struje.

Poslednji solarni udar desio se pre nešto više od mesec dana, tačnije 13. juna. Tada se zračenje visoke energije pojavilo u svemiru, i fenomen je trajao oko tri sata, piše američki CNBC.

Solarne oluje predstavljaju, zapravo, velike eksplozije koje se događaju na Suncu. Obično ih uzrokuje magnetna energija koju proizvode Sunčeve pege, ili je uzrok neočekivano ubrzanje protona i elektrona na površini Sunca.

 

 

Tokom ovih eksplozija, Sunce emituje visoke nivoe energije i radijacije, a obično traju nekoliko sati. Prilikom solarnih oluja, u svemir se emituju različite vrste zračenja - solarno, gama, kao i elektromagnetno.

Snaga solarnih oluja se klasifikuje u pet kategorija prema sistemu koji je uspostavila NASA: "A", "B", "C", "M" i "X", pri čemu je "X" najjača.

 Postoji i klasifikacija prema kojoj se upravlja američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu (NOAA), i ona ide od G1 do G5 (od najslabije ka najjačoj). Prema tome kako je NOAA kategorizovala predstojeću solarnu oluju, ona će biti G1, odnosno najslabijeg intenziteta.

Šta može da se desi na Zemlji

Kada se radi o eventualnim opasnostima koje vrebaju od solarne oluje, kako piše španski list "Marka", ljudima najvidljiviji mogu biti problemi sa radom GPS sistema, radio komunikacija, kao i problemi u radu satelita koji kruže oko Zemlje.

Na primer, prethodna solarna oluja klasifikovana je kao oluja srednjeg intenziteta, ali je ipak bila dovoljno snažna da izazove privremene prekide u radu radio signala u azijsko-pacifičkom regionu.

Do prekida u funkcionisanju radio talasa dolazi kada je radijacija dovoljno snažna da zagreje i poremeti jonosferu, koja je deo zemljine atmosfere. U principu, najgore što može da se desi jeste da solarna oluja potpuno isključi mrežu komunikacija na planeti, ali je to, srećom, malo verovatno.

Učestalost solarnih i geomagnetnih oluja je "relativna, u odnosu na periode solarne aktivnosti". Ti periodi solarne aktivnosti, obično dolaze u ciklusima koji traju po 11 godina, prenosi američki CBNC.

Poslednji fenomen solarne oluje koji je registrovan, deo je solarnog ciklusa koji je počeo 2019. godine. Ove solarne oluje česte su, a jedna od najjačih dogodila se 1859. godine, i zove se "Karington oluja" po astronomu Ričardu Karingtonu koji ju je primetio.

Najjača solarna oluja u skorije vreme bila je ona iz 2003. godine, kada su aurore mogle da se vide iz Južne Afrike, a nazvana je "oluja Noći veštica". U narednim mesecima nakon ovog fenomena, nekoliko transformatora bilo je ozbiljno oštećeno ili su potpuno prestali sa radom.