Igre 
Evropa hitno traži alternativu za ruski gas: Povratak na ugalj ili prilika da se pređe na obnovljivu energiju?
Komentari05/03/2022
-07:39
Zemlje širom sveta prošle nedelje su uvele sankcije Rusiji, međutim pored zamrzavanja finansijskih sredstava i zabrane ruskih aviona, ne postoje mere koje utiču na jedan značajan element – gas.
"Budući da je Evropa toliko zavisna od gasa, to donosi mnogo novca Putinu. Taj novac je sada potrošen na transport trupa iz Rusije do ukrajinskih granica", kaže za Euronews Sergij, član pokreta "Extinction Rebellion Ukraine" iz Kijea.
Lideri evropskih zemalja svesni su činjenice da bi u narednim godinama trebalo da se smanji korišćenje fosilnih goriva, u ćilju da se globalno zagrevanje zaustavi. Ipak, nastavljaju da finansira Rusiju za naftu i gas – neobnovljiva goriva koja proizvode ogromne količine toksičnog zagađenja vazduha i vode i čine najveći izvor emisije gasova staklene bašte.
Oko 40 odsto evropske nafte i gasa uvozi se iz Rusije a jedna od najzavisnijih je verovatno Nemačka. Prošle nedelje ta zemlja najavila je otkazivanje gasovoda Severni tok 2 vrednog 9,9 milijardi evra iz Rusije – što je svakako dobra vest i sa aspekta životne sredine.
Međutim, sada kada je cena nafte premašila 116 dolara po barelu po prvi put od 2014. godine, a cene prirodnog gasa takođe rastu, vlasti se bore da pronađu energetske alternative dok rat u Ukrajini eskalira.
Koje su moguće alternative ruskom gasu u Evropi?
U ponedeljak su se ministri energetike EU sastali u Briselu u cilju da pronađu rešenje za prekidanje zavisnost.
"Moramo se pripremiti za sve mogućnosti", rekla je na sednici francuska ministarka za ekološku tranziciju Barbara Pompili. EU ima dovoljno zaliha gasa i nafte da izdrži kratkoročne poremećaje, rekla je ona, "međutim, postoji problem u vezi sa dugoročnim snabdevanjem".
Povezane vesti
Ministri su takođe razgovarali o pomoći ukrajinskom energetskom sektoru ubrzavanjem planiranog povezivanja ukrajinske električne mreže sa evropskom, što bi je učinilo nezavisnijom od Rusije.
Kriza pokazuje da udaljavanje od uvoznih fosilnih goriva nije važno samo u borbi protiv klimatskih promena, već i kao pitanje bezbednosti.
Koje alternative mogu da se razmotre u EU?
LNG (tečni prirodni gas)
Gas je u Evropi veći problem od nafte i, iako se zima bliži kraju, još uvek postoji potražnja za uvozom. Norveška, drugi najveći snabdevač u Evropi posle Rusije, već radi maksimalnim kapacitetom.
Ako Rusija prekine snabdevanje, evropske zemlje će možda morati da preusmere veču količinu tečnog prirodnog gasa, koji dolasi iz Sjedinjenih Država.
AP Photo/Koji Sasahara, File
Međutim, iako se LNG smatra najčistijim fosilnim gorivom, ipak do određene mere negativno utiče na klimu.
Povezane vesti
Ova alternativa bi mogla privremeno da pomogne u energetskoj krizi, stručnači smatraju da nema dovoljno tečnog prirodnog gasa da bi se pokrile sve potrebe u Evropi.
Nemačka želi da uvozi LNG iz Katara i kupuje gas od drugih evropskih zemalja, a takođe razmatra mogućnost izgradnje sopstvenog LNG terminala u zemlji.
Italija želi da poveća isporuke gasa iz Alžira. Ta afrička zemlja, ima gasovog ka Španiji i Italiji, koji bi mogao da ima i rezerve kapacitete za snabdevanje dela Evrope.
Povezane vesti
Ugalj
Što je još kontroverznije, ako EU prekine svoje gasne veze sa Rusijom, pojedini smatraju da bi blok morao da pribegne ponovnom aktiviranju elektrana na ugalj.
Ugalj se smatra najgorim fosilnim gorivom, koji je posebno odgovoran za rast globalnih prosečnih temperarura, stoga ova alternativa bi imala izuzetno štetne ekološke posledice.
"Kratkoročna mera predostrožnosti, da bismo bili spremni na najgore, možda ćemo morati da otvorimo i pokrenemo elektrane na ugalj", rekao je nemački ministar ekonomije Robert Haber.
Kako se tržište električne energije kreće ka zelenijoj budućnosti, evropske zemlje su poslednjih godina postepeno razgrađivale infrastrukturu za ugalj.
AP/Martin Meissner
Međutim, kako energetska kriza eskalira, "ugalj ostaje kritična komponenta mešavine električne energije, posebno kada je pouzdanost drugih izvora energije dovedena u pitanje“, kaže Karlos Tores Dijaz, šef istraživanja tržišta gasa i električne energije u kompaniji Ristad Energi.
Ako bi se Nemačka vratila na ugalj, to bi bio potez protiv sopstvenog "zelenog obećanja", o postepenom ukidanju termoelektrana na ugalj do 2030. godine.
Obnovljiva energija
Pojedini evropski lideri kažu da je ruska invazija na Ukrajinu zapravo pružila šansu da se ubrza prelazak na obnovljive izvore energije, uključujući nuklearne elektrane.
Nemačka sada ima za cilj da ubrza rast svoje solarne energije i projekata vetra na kopnu i moru. Ministar ekonomije Robert Habek, vodeći član stranke Zelenih, rekao je da je brže širenje obnovljivih izvora ključ za smanjenje zavisnosti Nemačke od ruskih fosilnih goriva.
Nuklearna energija je takođe čista mogućnost. Nuklearna proizvodnja je porasla za 6 odsto u 2021. u poređenju sa 2020. i donosi najveći doprinos proizvodnji električne energije u Evropi od 2014. godine. Problem u ovom trenutku je to što su brojne nuklearne elektrane dostigle kraj svog životnog ciklusaskupo je ponovo ih izgraditi. Njihov radni vek je samo oko 40 godina.
Pixabay
Uvoz goriva zasnovanih na vodoniku takođe bi mogli da igraju važnu ulogu. Međutim, prema dr Maksu Lejsi-Barnakl, istraživaču za pravedne tranzicije u Jedinici za istraživanje naučne politike (SPRU) na Univerzitetu u Saseksu, i Rusija pojačava svoje planove za vodonik.
"Smatrajući novo tržište vodonika kao vitalnu komercijalnu priliku, Rusija cilja 20 odsto globalnog tržišnog udela vodonika do 2030. godine, sa 127 miliona dolara investicija u naredne tri godine i ambicijama da postane vodeći svetski proizvođač i izvoznik energije vodonika", objašnjava on.
Ali na sreću, Australija je takođe potencijalni snabdevač vodonikom. Nova studija je pokazala da će obnovljive energije Južne Australije imati prednost u trci za snabdevanje čistim vodonikom Evropi preko luke u Roterdamu.
"Ako zaista želimo da prestanemo da dugoročno činimo Putina veoma bogatim, moramo da ulažemo u obnovljive izvore energije i to treba da uradimo brzo", rekao je u januaru Frans Timermans, potpredsednik Evropske komisije.
Oni dodaje da su obnovljivi izvori pravi odgovor za stabilnu i pristupačnu energiju.
Preporuka za vas
Komentari (0)