Igre 
"Glavati" preci savremenog čoveka: Naučnici imenovali novu vrstu iz porodice hominina i dali joj ime po velikoj lobanji
Komentari03/12/2024
-21:26
Naučnici su otkrili novu vrstu drevnih ljudi, koje su nazvali Homo juluensis, odnosno "glavati" na osnovu ostataka velike lobanje pronađene u Kini.
Novootkrivena vrsta, varijacija iz roda hominina, živela je u srednjem pleistocenu pre između 300.000 i 50.000 godina.
Kada su preci savremenog čoveka evoluirali pre oko 300.000 godina, brzo su se proširili iz Afrike na Evropu i Aziju, a paleoantropolozi pokušavali su da otkriju kako su ostali hominini evoluirali pre dolaska Homo sapiensa u njihovo okruženje.
Na primer, naučnici su pronašli fosile Hajdelberškog čoveka (Homo heidelbergensis) u zapadnoj Evropi i Homo longi u centralnoj Kini, ali se ne slažu svi da su ova dva primerka pripadala različitim vrstama. Dugo su sve one bile grupisane u kategorije kao što je "drevni Homo sapiensi" ili "ljudi srednjeg pleistocena", što je prema mišljenju jednog dela stručnjaka narušilo pokušaje da se u potpunosti razume evolutivna veza među našim precima.
U studiji objavljenoj u maju ove godine u časopisu "PaleoAnthropology" Sijuđije Vu, naučnica sa Instituta za paleontologiju i paleoantropologiju Kineske akademije nauka i Kristofer Bae, antropolog Univerziteta na Havajima opisali su set neobičnih fosila, koji su pronađeni decenijama ranije na severu Kine. Lobanja jednog od njih bila je neobično velika i široka i imala karakteristike Neandertalca, ali i osobine slične savremenim ljudima i Denisovancima.
"Kolektivno, ovi fosili predstavljaju novi oblik hominina velikog mozga (Juluren), koji je bio rasprostranjen po istočnoj Aziji tokom kasnog kvartara (pre između 300.000 i 50.000 godina)", napisali su oni, prenosi Live Science.
Sada u komentaru objavljenom 2. novembra u časopisu Nature Communications isti naučnici kažu da ti fosili zahtevaju novi naziv. Razdvajajući "drevne Homo" vrste na H. floresiensis, H. luzonensis, H. longi i novoimenovanog H. juluensis - smatraju da će bolje razumeti složenost poznih faza ljudske evolucije.
Povezane vesti
H. juluensis je naziv dobio na osnovu fosila iz perioda pre između 220.000 i 100.000 godina u centralnoj Kini, gde je 1974. takođe pronađeno više od 10.000 kamenih artefakata i 21 fragment lobanje hoiminina, koji je pripadao deset različitih jedinki.
Sve te kosti pokazuju da su imali velike mozgove i debele lobanje, a četiri od njih slične su neandertalskim.
Imajući u vidu osobine predstavljene u ovoj grupi fosila, Vu i Bae u svom radu ističu da predstavljaju "novu populaciju hominina tog regiona - Juluren - što znači 'ljudi velike glave'".
Iako je H. juluensis taksonomski nova vrsta hominina, to ne znači da su genetički izolovani. Oni su možda proizvod ukrštanja između različitih vrsta hominina iz srednjeg pleistocena, uključujući i Neandertalce, što je "u skladu sa idejom o kontinuitetu sa hibridizacijom kao najvećom silom koja je oblikovala ljudsku evoluciju u istočnoj Aziji".
Iako ostatak naučne zajednice još zvanično nije usvojio naziv H. juluensis, polako postaje sve zastupljenije.
"Imena su važna i za evolucionu biologiju i za antropologiju. Naziv je mentalni alat koji omogućava da komuniciramo s drugim ljudima o nekom konceptu", objašnjava paleontolo Džon Hoks sa Univerziteta Viskonsin-Medison.
"Naziv 'Juluren' ne vidim kao zamenu za Denisovanca, nego kao način da se oslovljava određena grupa fosila i njihovo moguće mesto u mreži drevnih grupa", dodaje on.
Povezane vesti
U saopštenju Bae kaže da davanje imena novoj vrsti pomaže u razjašnjavanju beleški o fosilima, naročito u Aziji.
"Ovo bi trebalo da unapredi naučnu komunikaciju", zaključuje paleontolog.
Komentari (0)