Od Lusi i dalje možemo da učimo: Pola veka od otkrića koje je redefinisalo teorije o poreklu čoveka

Danas se obeležava pola veka od jednog od najvažnijih otkrića o precima savremenih ljudi, koje je rasvetlilo značajan stadijum u evoluciji. Fosilizovani ostaci Lusi, najstarijeg primerka hominida, stari više od 3,18 miliona godina, pronađeni su 24. novembra 1974. godine na severoistoku Etiopije.

Ukupno 52 fragmenta kostiju - zuba, delova lobanje, karlične kosti i femura pronašli su naučnici predvođeni Donaldom Džohansonom i Timom Vajtom u okviru međunarodne istraživačke ekspedicije u takozvanom "Afar trouglu", gde je pronađeno mnogo ostataka bliskih rođaka ljudi.

Sačuvano je oko 40 posto skeleta, što ga je tada činilo najkompletnijim do tada pronađenim, a inicijalno je registrovan kao A.L-288-1. Međutim, istraživači su odlučili da mu daju ime Lusi, po pesmi grupe The Beatles "Lucy in the Sky with Diamonds", koju su slušali, kada su došli do velikog otkrića.

Lusi je bila pripadnica vrste Australopithecus afarensis i hodala je na dve noge, a smatra se da je umrla kada je imala između 11 i 13 godina, što je za tu vrstu bilo odraslo doba. 

Bila je visoka 1,10 metara i teška 29 kilograma.

AP/Michael Stravato

Za Salesija Melakua, načelnika odeljenja za paleontologiju, otkriće Lusi predstavljalo je izlazak iz "mračnog doba" našeg razumevanja predaka ljudi.

"Uticaj ovog otkrića je bio ogroman u okviru discipline, ali i za ceo svet", rekao je on za AFP.

Lusi je pokazala da su hominidi postojali i pre tri miliona godina, a pomogla je i u kasnijim uklapanjima pronađenih fragmenata kostiju.

Žan-Reno Boseri, paleontolog specijalizovan za lokalitete u Etiopiji i direktor sektora u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja, kaže da je reč o "izvanrednom" otkriću kada je reč o toj disciplini.

"Mi smo tada znali vrlo malo o periodu od pre tri miliona godina i tada nismo imali ništa čime bismo to znanje dopunili", rekao je on.

Lusi je često opisivana kao "prabaka čovečanstva", ali nedavna otkrića pokazuju da je pre bila tetka ili rođaka, kažu stručnjaci.

Kasnija otkrića skeleta u Etiopiji, Južnoj Africi i Keniji, zakomplikovali su porodično stablo hominida i doveli do debate o tome kada je koja od tih vrsta nastala i koja bi mogla da bude klasifikovana kao deo porodice ljudi ili šimpanzi.

AP/Pat Sullivan

Na primer, u Čadu je 2001. pronađen "Tumai", lobanja stara između šest i sedam miliona godina - što je bio dokaz da su čovekolika stvorenja postojala i mnogo ranije nego što se ranije mislilo.

Ali u međuvremenu, još ima šta da se nauči od Lusi. Količina informacija koju su do sada naučnici dobili od njenog skeleta, omogućila je i formiranje vrlo detaljnih teorija o njenom životu. Na primer, pomalo deformisan pršljen znači da je verovatno imala probleme s leđima. Studija objavljena 2016. pokazala je da je ona verovatno provodila trećinu života na drveću, gde je pravila gnezdo i da je imala izuzetno razvijene gornje udove. Druga studija sugerisala je da je poginula upravo zbog pada s drveta.

Naučnici su 2022. u "Nature" magazinu objavili istraživanje koje se bavilo njenom karlicom, a koje je pokazalo da su i novorođeni australopitekusi verovatno imali nerazvijen mozak, kao ljudska novorođenčad i da im je dugo bila potrebna roditeljska podrška, kako bi opstali.

"Ima mnogo neodgovorenih pitanja - na primer, ne znamo kako su odrastali ovi rani ljudski preci ", kaže Melaku. 

Muzej često dobija zahteve za proučavanje Lusinog skeleta, ali ona više ne napušta Etiopiju.