Igre 
Stisak klimatske krize je sve čvršći: I ovo leto je oborilo temperaturne rekorde, "to nisu samo brojevi, to nam šteti"
Komentari07/09/2024
-09:56
Drugu godinu zaredom leto obara globalne toplotne rekorde zbog čega će leto 2024. verovatno biti okarakterisano kao najtoplije od kada se beleže podaci, saopštila je evropska Kopernikus služba za klimatske promene (C3S).
Naime, Kopernikus je počeo da beleži vremenske prilike od 1940. godine, a sve te dosijee su upravo koristili naučnici kako bi potvrdili da je leto na severnoj hemisferi, od juna do avgusta, bilo najtoplije od predindustrijskog perioda iz 1850. godine. Ova godina nastoji da pregazi sve dosadašnje parametre.
''Tokom protekla tri meseca, svet se suočio sa najtoplijim junom i avgustom, najtoplijim danom u istoriji i najtoplijim borealnim letom", rekla je zamenica direktora C3S Samanta Berdžes.
Ona je istakla da će ekstremne vremenske prilike postati još intenzivnije ukoliko države ne smanje emisije gasova koji zagrevaju planetu, prenosi Rojters.
Da je ovo jedno od najtoplijih leta potvrđuje i Svetska meteorološka organizacija (SMO), koja naovdi da je Zemlja izgurala svoje najtoplije leto na severnoj hemisferi ikada izmereno i to sa rekordno toplim avgustom koji je završio sezonu visokim temperaturama.
Tanjug/AP/Gregorio Borgia
Kako istraživači navode, avgust je bio oko 1,5 stepeni Celzijusa topliji od predindustrijskih proseka. To je prag koji svet pokušava da ne pređe, iako su naučnici više zabrinuti zbog porasta temperatura tokom decenija, a ne samo zbog promene tokom mesec dana, penosi AP.
Svetski okeani, koji čine više od 70 odsto Zemljine površine, bili su najtopliji ikada zabeleženi, i to sa skoro 21 Celzijusom, a izmerene su visoke temperature tri meseca zaredom, saopštili su SMO i "Kopernikus".
Povezane vesti
Koji se parametri gledaju?
Međutim, vest da je ovo leto jedno od najtoplijih dikrektor Kopernikusa Karlo Buontempo, kao i još neki naučnici, prihvataju sa rezervom. Naime, on je neodlučan oko toga da li je 2024. godina najtoplija u istoriji, jer je i avgust 2023. godine bio topliji iznad proseka.
"Da 2024. godina be bi postala najtoplija, moramo da vidmo veoma značajno hlađenje pejzaža u preostalih nekoliko meseci, što u ovoj fazi izleda neverovatno", kaže.
Severno meteorološko leto, jun, jul i avgust, iamlo je u proseku temperature 16,8 stepeni. To je 0,03 stepena Celzijusa toplije od starog rekorda iz 2023. godine, prenosi Euronews.
Kopernikusovi zapisi sežu do 1940. godine, ali američki, britanski i japanski zapisi, koji počinju sredinom 19. veka, pokazuju da je poslednja decenija bila najtoplija otkako su vršena redovna merenja i verovatno za oko 120.000 godina, prema nekim naučnicima.
Tanjug/AP/Gregorio Borgia
Avgusti 2024. i 2023. godine su bili najtopliji avgusti na globalnom nivou sa 16,82 stepena Celzijusa. Jul je bio prvi put u više od godinu dana da svet nije postavio rekord, malo iza 2023. godine, ali pošto je jun 2024. bio mnogo topliji od juna 2023, ovo leto je u celini bilo najtoplije, rekao je Buontempo .
"Oni trezveni brojevi ukazuju na to kako klimatska kriza sve više jača svoj stisak na nas", rekao je Stefan Ramstorf, klimatski naučnik sa Instituta za klimatska istraživanja u Potsdamu, koji nije bio deo istraživanja.
Zbog čega se zemlja zagreva?
Dok je deo prošlogodišnje rekordne toplote izazvao El Nino, privremeno prirodno zagrevanje delova centralnog Pacifika koje menja vremenske prilike širom sveta, taj efekat je nestao i pokazuje da su glavni pokretač dugoročne klimatske promene izazvane ljudskim faktorom - od sagorevanja uglja, nafte i prirodnog gasa.
Povezane vesti
"Zaista nije iznenađujuće što vidimo ovo, ovaj toplotni talas, što vidimo ove temperaturne ekstreme", rekao je Buontempo.
Kako je objasnio, uz prognoziranu La Ninju, privremeno prirodno zahlađenje delova centralnog Pacifika, poslednja četiri meseca u godini možda više neće biti rekorderi kao većina proteklih godinu i po dana.
Međuitm, naučnici naglašavaju da ovi brojevi nisu samo brojevi u knjizi rekorda, već vreme koje šteti ljudima.
Tanjug AP/Cecilia Fabiano/LaPresse via AP
Povezane vesti
"Sve ovo dovodi do veće bede širom sveta jer mesta kao što je Feniks počinju da se osećaju kao roštilj koji je zatvoren sve duže i duže u godini“, rekao je dekan Univerziteta u Mičigenu za životnu sredinu i klimatski naučnik Džonatan Overpek.
Grad u Arizoni je ove godine imao više od 100 dana vremena od 100 stepeni Farenhajta (37,8 stepeni Celzijusa).
"Sa dužim i jačim toplotnim talasima na nekim mestima dolaze i teže suše, a na drugim intenzivnije kiše i poplave. Klimatske promene postaju previše očigledne i preskupe da bismo ih ignorisali", rekao je Overpek.
Evropsko leto ekstremnih vrućina
Nekoliko mesta u Evropi izbeglo je toplotne talase i ekstremne vremenske uslove ovog leta, a čak ni olimpijski sportisti nisu mogli da pobegnu od vrućine.
Toplotni talasi pogodili su Grčku, Tursku i Kipar još u junu, a pet turista je umrlo u roku od nekoliko nedelja.
Samo nekoliko nedelja kasnije četiri osobe su umrle u Italiji kada je temperatura dostigla 38 stepeni Celzijusa. Toplotni talasi su diskriminatorni, a starije žene su najviše izložene riziku od smrti.
Do avgusta, Francuska je doživela najtopliji vikend u godini. Nakon smrtonosnog toplotnog talasa 2003. godine, Francuska je jedna od bolje pripremljenih evropskih zemalja, sa sistemima upozorenja koji su na snazi kako bi građani bili bezbedni.
Komentari (0)