Otkrivena tajna misteriozne oblasti Meseca: Tamo je nekada bio okean rastopljenih stena

Komentari

Autor: BBC

25/08/2024

15:04

Otkrivena tajna misteriozne oblasti Meseca: Tamo je nekada bio okean rastopljenih stena - Copyright Tanjug/ISRO via AP

veličina teksta

Aa Aa

Južni pol Meseca je nekada bio prekriven okeanom tečnih rastopljenih stena, tvrde naučnici.

Nalazi potvrđuju teoriju da je magma formirala površinu Meseca pre oko 4,5 milijarde godina, piše BBC.

Ostatke okeana pronašla je indijska lunarna misija Čandrajan-3 koja je sletela na južni pol prošlog avgusta. Misija je istražila ovo izolovano i misteriozno područje na koje nijedan svemirski brod nikada ranije nije sleteo.

Nalazi potkrepljuju takozvanu teoriju okeana lunarne magme, koja nudi objašnjenje o formiranju Zemljinog satelita. Naime, naučnici misle da je Mesec, kada je nastajao pre 4,5 milijardi godina, počeo da se hladi i da je lakši mineral, nazvan feroan anortozit, isplivao na površinu. Ovaj feroan anortozit, ili rastopljeni kamen, formirao je površinu Meseca.

Tim koji stoji iza novih otkrića pronašao je dokaze o prisustvu feroan anortozita na južnom polu.

"Teorija rane evolucije Meseca postala je mnogo jača u svetlu naših zapažanja“, rekao je dr Santoš Vadavale iz Laboratorije za fizička istraživanja, koji je koautor rada objavljenog u zborniku naučnih radova "Nature" u sredu.

Pre indijske misije, glavni dokazi o okeanima magme pronađeni su na srednjim geografskim širinama Meseca kao deo američkog programa "Apolo".

Profesor Vadavale i njegov tim bili su u kontrolnoj sobi misije Čandrajan-3.

"Bila su to zaista uzbudljiva vremena. Sedenje u kontrolnoj sobi, pomeranje rovera po površini Meseca. To je zaista bilo nešto što se iskusi jednom u životu“, kaže naučnik.

Kada je indijski lender "Vikram" izvršio svoje istorijsko meko sletanje na južni pol prošlog avgusta, rover pod nazivom "Pragjan" izašao je iz letelice. "Pragjan" je lutao po površini Meseca 10 dana, dok su Vadavale i njegove kolege radili danonoćno dajući mu uputstva da prikuplja podatke na 70 stepeni južne geografske širine.

Robot je napravljen da izdrži promene temperature između +70 i -10 stepeni i mogao je da donosi sopstvene odluke o tome kako da se kreće po neravnoj i prašnjavoj površini Meseca.

Bilo je potrebno 23 merenja instrumentom koji se zove rendgenski spektrometar alfa čestica. Uprošćeno rečeno on aktivira atome i analizira energiju koju proizvode kako bi se na osnovu jedinstvenih potpisa određenih elemenata identifikovali minerali u tlu Meseca.

Tim naučnika je takođe pronašao dokaze o velikom padu meteorita u to regionu pre četiri milijarde godina. Smatra se da je udar napravio basen Južni pol-Aitken, koji je jedan od najvećih kratera u Sunčevom sistemu, prečnika 2.500 km.

Udaljen je oko 350 km od mesta koje je istraživao indijski rover "Pragjan". Takođe, naučnici su otkrili magnezijum, za koji veruju da je došao iz dubine Meseca, izbačen nakon udara i rasut preko površine.

"To bi bilo uzrokovano snažnim udarom asteroida, koji je izbacio materijal iz ovog velikog basena. U tom procesu, takođe je iskopao dublji deo Meseca“, rekao je profesor Anil Bardvadž, direktor indijske Laboratorije za fizička istraživanja.

Ovi nalazi su samo neki od naučnih podataka prikupljenih tokom misije Čandrajan-3, koja bi na kraju, kako se nadaju naučnici, trebalo da otkrije led na Južnom polu. To otkriće bi promenilo iz korena snove svemirskih agencija o izgradnji baze za ljude na Mesecu.

Indija planira da pokrene još jednu misiju na Mesec 2025. ili 2026. godine kada se nada da će prikupiti i vratiti na Zemlju uzorke sa površine Meseca na analizu.