"Rezervni život" na Mesecu: Naučnici predlažu izgradnju lunarne banke DNK za slučaj katastrofe

U doba kada hiljadama vrsta preti rizik od istrebljenja, naučnici su osmislili radikalno rešenje: izgradnju trezora sa svim uzorcima DNK najvažnijih ugroženih stvorenja i to na Mesecu.

Međunarodni tim stručnjaka kaže da pretnje klimatskih promena i gubitka staništa prevazilaze sposobnost čovečanstva da zaštiti divlji svet i zahtevaju hitnu akciju.

Biorepozitorijum sačuvanih ćelija zajedno sa DNK mogao bi da se koristi za podsticanje biološke raznovrsnosti u manjim populacijama ugroženih vrsta ili za kloniranje i stvaranje novih jedinki u slučaju najgoreg scenarija - njihovog potpunog istrebljenja.

Trezor "Sudnjeg dana"

Izgradnja repozitorijuma za čuvanje bioloških uzoraka za slučaj katastrofe nije nova ideja. Svet već ima svetsku banku semena na Svalbardu, dalekom norveškom ostrvu unutar Arktičkog kruga, u kom se čuvaju zamrznute semenke biljnih kultura koje se koriste u ishrani ljudi. Međutim, čak ni i ovaj trezor "Sudnjeg dana", kako ga često oslovljavaju u stranim medijima, nije u potpunosti bezbedan u eri klimatskih promena. Naime, pre nekoliko godina njegove prostorije su poplavljene usled topljenja permafrosta, ali je štetu pretrpeo samo hodnik na samom ulazu.

"Da tu nije bilo ljudi, poplava je mogla da uništi biorepozitorijum", kaže za Guardian dr Meri Hejdždorn, jedna od autora novog predloga o izgradnji baze na Mesecu.

Rat takođe predstavlja pretnju ovakvim ustanovama na Zemlji, a Hejdžhorn, koja radi na Biološkom institutu za zoologiju i očuvanje prirode "Smitsonijan", pominje i primer uništavanja ukrajinske banke semena 2022. godine.

Tanjug AP/Kiichiro Sato, file

"Sve u svemu, ideja o bezbednom, pasivnom biorepozitorijumu za čuvanje Zemljinog biodiverziteta deluje kao zaista dobra ideja", kaže ona.

Lunarna banka DNK bi bila van domašaja klimatskih promena, geopolitičkih događaja i drugih katastrofalnih pojava na Zemlji. Prirodno niske temperature na Mesecu obezbeđivale bi da uzorci ostanu zamrznuti tokom cele godine, bez potrebe za ljudskom kontrolom ili veštačkog izvora energije.

U dubokim kraterima u blizini polarnih regija na Mesecu, koji nikad nisu izloženi sunčevoj svetlosti, temperature dostižu i do -196 stepeni Celzijusa, što je dovoljno da se uzorci očuvaju čak i za buduće kloniranje.

"Da bi kloniranje bilo jedna od opcija, potrebne su nam žive ćelije", objašnjava dr Bet Šapiro, profesorka ekoligije i evolucione biologije na Univerzitetu u Santa Kruzu, koja nije učestvovala u podnošenju predloga za izgradnju lunarnog biorepozitorijuma.

To znači da nije moguće klonirati, na primer, vunastog mamuta, samo na osnovu ostataka njegovog DNK, nego je za sprečavanje istrebljenja potrebno da se prikupe uzorci tkiva i čuvaju tako da ćelije ostanu žive, što je moguće samo na izuzetno niskim temperaturama.

Imamo li plan B?

Ovakav projekat ne bi bio jednostavan, ali pojedine tehnike su već isprobane i dale su rezultate. Naime, Hejdždorn je sa svojim timom uz pomoć krioprezervacije uspela da sačuva žive ćelije ribe Asterropteryx semipunctata koja je ključna za održavanje zdravlja ekosistema koralnih grebena. 

profimedia

Pored onih kojima preti rizik od istrebljenja, prioritet u lunarnom repozitorijumu imale bi vrste sa važnim ulogama u lancu ishrane. Kroz pažljivu selekciju, mogle bi da obezbede eventualno očuvanje vrsta na Zemlji ili stvaranje novih populacija na drugim planetama, ukoliko ih ljudi kolonizuju.

Hejdždorn veruje da takav "trezor" ima budućnost, ali da ga većina naših savremenika neće dočekati.

"Mi znamo kako to da uradimo i mi to možemo i hoćemo, ali će možda biti potrebne decenije da u tome i uspemo", kaže ona.

Imajući u vidu troškove i izazove koje takav projekat nosi, njegovi kritičari sugerišu da bi fokus trebalo pomeriti na očuvanje vrsta, pre nego što budu istrebljene. Ipak, Hejdždorn smatra da su obe strategije neophodne za opstanak što je moguće većeg broja živih stvorenja.

"Ako razmišljamo linearno, a ne paralelno, naći ćemo se u problemu. Ako kažete: 'Ja ću to u raditi ovako' i ne uspete, koji je onda plan B?", kaže naučnica.

Ključni budući koraci su osmišljavanje pakovanja za zamrznute uzorke, koji mogu da obezbede njihovo preživljavanje u uslovima svemira, kao i logistike transporta tih uzoraka na Mesec.