Životni put "najmoćnijeg Srbina nakon Cara Dušana": Velika izložba posvećena diplomati Petra Velikog kome je Vivaldi posvetio operu

Izložba o grofu Savi Vladislaviću Raguzinskom, diplomati cara Petra Velikog koji je formirao rusku spoljnu obaveštajnu službu, razgraničio rusko i kinesko carstvo, aktivno učestvovao u vojnim operacijama Ruskog carstva i realizovao potpisivanje mira sa Turskom biće otvorena 8. jula u Galeriji RTS.

Do 10. septembra posetioci se mogu uveriti i u to da je ovaj rođeni Hercegovac u srcu uvek nosio i svoju otadžbinu. Sava je praktično bio kreator balkanske politike Ruske Imperije, na njegov nagovor će Petar Veliki poslati u Sremske Karlovce prve učitelje, prvu gramatiku i bukvar.

"Jedan od važnih rezultata ove izložbe bi trebalo da bude institucionalizacija istraživanja lika i dela Save Raguzinskog, da pređe u institucije, u ruke istoričara i ostalih naučnih radnika. U Rusiji su poprilično rasvetlili njegove zasluge za razvoj Ruske Imperije, ali vidimo da su tamošnje arhive i dalje nedovoljno istražene. Savino delo je kolosalno i za srpski narod, verujem da će buduća istraživanja to dodatno potvrditi. 

Ako imamo u vidu da smo tek nedavno imali priliku da vidimo dokumenta koja potvrđuju da mu je Antonio Vivaldi, najveći kompozitor epohe u kojoj je živeo, posvetio jedno od svojih najznačajnijih dela, onda se zaista sa uzbuđenjem možemo nadati i drugim otkrićima o Savinom doprinosu svetskoj kulturi", kaže za Euronews Srbija Branko Vukomanović, potomak grofa Vladislavića.

RTS/Promo

Sava je, naime, šest godina živeo i u Italiji, kao predstavnik Rusije u Rimu. Uspostavljao je odnose sa Vatikanom, razvijao trgovačke odnose, ali i kupovao umetnička dela za letnji dvorac Petra Velikog u Sankt Peterburgu. U to vreme tražio je stručnjake iz različitih oblasti i zanata, uspostavljao razne kontakte, pa otud ne čudi ni njegovo poznanstvo sa Vivaldijem, koji mu je posvetio operu "Istina u iskušenju" (1720.)

Kule kneza Vladislavića

Sam Vladislavić je svedočio da je rođen 1669. u srpskoj porodici Vladislavića na imanju koje se nalazilo između sela Jasenik i Berušica, nedaleko od Gacka. I danas su ostaci te kuće sačuvani, a u narodu poznate kao kule kneza Vladislavića. 

Zbog napada Turaka, porodica se preselila u Dubrovnik, čije je istorijsko ime tog vremena Raguza. Budući da se otac Save bavio trgovinom, sinu je bilo omogućeno da stekne široko obrazovanje i putuje.  Iz Dubrovnika će u Veneciju Sava poneti dodatak imenu Raguzinski, tamo će postati pravi mletački trgovac, a otud će se preseliti u Carigrad, gde će upoznati ruskog konzula i početi da prenositi poruke, ali i dokumenta do kojih je mogao da dođe o odnosima Porte sa Francuskom, Engleskom, Austrijom i Mletačkom Republikom. 

RTS/Promo

U Moskvu će se grof Sava preseliti 1708. i ubrzo će dobiti čin dvorskog savetnika. Njegove će biti brojne aktivnosti i zasluge, između ostalih, za uvođenje bakarnog novca u Rusiji i jačanje diplomatskih odnosa Rusije sa zapadnom Evropom. 

Nit koja ga tokom čitavog života spaja sa Svetim Savom 

Prema rečima potomka grofa Save, teško je da izdvojiti jednu ili nekoliko činjenica iz života Vladislavića, čoveka koji je, pored ostalog, osnovao rusku spoljnu obaveštajnu službu, obnavljao srpsko školstvo, razgraničio rusko i kinesko carstvo... 

"Ipak, ako bih nešto posebno naglasio to je čvrsta nit koja ga tokom čitavog života spaja sa najvećim Srbinom svih vremena - Svetim Savom. Vladislavić je rođen na Svetog Savu, kršten je imenom našeg Nebeskog Pokrovitelja, baš kao i Savu Nemanjića krasila ga je izuzetna prosvećenost, grad koji je osnovao - Trojickosavsk, posvetio je Svetom Savi, a sebe je želeo i da sahrani u manastiru Savina, kako bi i na Nebu bio u zagrljaju najvećeg srpskog Svetitelja, potvrđujući svoju posvećenost Svetosavlju u večnosti. 

Stoga nije čudno što ga je Vladimir Davidović, naučni pregalnik kome je ova izložba posvećena, opisao kao `najmoćnijeg Srbina nakon Cara Dušana`, jer pored realnog uticaja koji je imao obavljajući važne državne poslove, duhovna komponenta njegove ličnosti pleni svojom punoćom, iako nije bila u prvom planu dosadašnjih istraživača", navodi Vukomanović.

Na pitanje ima li objašnjenje zašto često dozvoljavamo da padnu u istorijski zaborav ljudi vredni pomena u svakom smislu, a onda obično biva da preko noći postajemo zainteresovani za naše slavne zemljake, Vukomanović odgovara:

 
"Nažalost, kroz našu turbulentnu istoriju imali smo nekoliko prekida naše državnosti, te je taj diskontinuitet uticao da su naše arhive retke i samim tim veoma dragocene. Ne bih rekao da nema zainteresovanosti za naše velike sunarodnike, već da su opisane okolnosti uticale da nam kultura sećanja nije dovoljno formalizovana. Kroz institucionalizaciju i uvrštavanja dela naših zaboravljenih velikana u školske programe taj veliki problem bi trebalo da bude trajno rešen, kako bi svi naši zaslužni preci dobili mesto koje im pripada u istoriji. 

Daću i par primera, zar ne mislite da bi naši đaci učeći geografiju Azije, lakše zapamtili gradivo kada bi im bilo predočeno da je njihov zemljak u 18. veku napravio granicu između dve najveće države tog kontinenta? Ili, kada bi studentima književnosti ukazali da bez jednog velikog Srbina ne bi bilo ni velikog Puškina?", ističe Vukomanović.

RTS/Promo

Izložba u Galeriji RTS sa detaljnom prezentacijom više od 100 dokumenata, slika, crteža i fotografija artefakta koji svedoče o impozantnom životnom putu, delu i zaveštanju "najmoćnijeg Srbina nakon Cara Dušana" prvi put se predstavlja srpskoj publici, pre svega zahvaljujući Nacionalnoj biblioteci Republike Burjatija i Predstavništvu Ministarstva spoljnih poslova Rusije u gradu Ulan Ude, prestonici ove republike Ruske Federacije na čijem se krajnjem jugu nalazi grad Kjahta, pomenuti drevni Trojickosavsk.

Dučić: Bio je tipičan izraz svog rodnog kraja

Izložba je posvećena pokojnom dr Vladimiru Davidoviću, čija je jedna od mnogih životnih misija bila da grofa Savu Vladislavića istrgne iz istorijskog zaborava i dodeli mu zasluženo mesto u nacionalnom pamćenju. Više od decenije je izgarao u toj borbi i upravo Vladina ideja je bila da prvo mesto izložbe posvećene Savi bude Galerija RTS.

A interesovanje za Srbina diplomatu na dvoru Petra Velikog i Katarine Prve prvi je pobudio Jovan Dučić, četrdesetih godina 20. veka, čije su reči: "Bio je tipičan izraz svog rodnog kraja, oličenje Srbina iz Hercegovine, duhovnog koliko i duševnog, gipkog koliko i ponosnog, opreznog koliko i neustrašivog. Srbin Hercegovac, znači Mediteranac više nego Balkanac, čovek mašte koliko i realist, i čovek sna koliko i pozitivni stvaralac."

Sava Vladislavić nosilac je i ordena Svetog Aleksandra Nevskog koji mu je dodelila carica Jekaterina I. 

RTS/Promo

Preminuo je 17. juna 1738. godine na svom imanju Matoksa u sanktpeterburškoj guberniji. Sahranjen je u Blagoveštenskoj crkvi, Nacionalnom panteonu Rusije, lavre Svetog Aleksandra Nevskog u Sankt Peterburgu.

Spomenici Savi Vladislaviću podignuti su najpre u Sremskim Karlovcima i Gacku, a zatim u Šliseljburgu (Sankt Peterburg), mestu na kome je 1703. grof Apraksin predstavio Petru Velikom Savu Vladislavića. Četvrti spomenik mu je podignut u Herceg Novom, ispred crkve Svetog Đorđa na Toploj. Spomenik od 2018. ima i u gradu koji je osnovao - Trojickosavsku, a koji se od 1934. godine zove Kjahta.