Život crnogorskih virdžina: Kako je drevna patrijarhalna tradicija inspirisala umetnost
Komentari28/03/2025
-21:13
Izrazito patrijahalna pojava u kojoj se ženskoj deci nameće muški identitet, poznat pod nazivom virdžina, karakteristična je za arhaično društvo u Severnoj Albaniji, Hercegovini, Dalmaciji i Crnoj Gori.
Nekada se u porodicama dinarskog područja, koja nisu imala muškog naslednika, uloga sina, domaćina i zaštitnika, dodeljivala ćerki kako imanje ne bi ostalo pusto, a ona se od malih nogu tretirala kao muškarac.
"Zavet i uopšte ta zamena identiteta je uvek bila na toj nekoj simboličkoj ravni, što znači da su devojke ili od malena, ili kasnije, uzimale muška imena, nosile mušku odeću, nosile oružje, pušile cigare ili lule, imale pravo glasa. Čak postoje virdžine koje su bile u ratu", objašnjava za Euronews Srbija etnološkinja Vesna Rasulić Delić.
Pomalo već zaboravljena pojava promene rodnog identiteta bila je stvarnost crnogorskog društva do nekoliko godina unazad. Takav život imala je poslednja crnogorska virdžina, Stana Cerović.
Rasulić Delić kaže da su postojala dva načina da žena krene tim putem.
"Jedan je bio nametnuti, kada su roditelji bez muškog deteta posle većeg broja ćerki, još u kolevci obično za najmlađu ćerku odlučivali da postane virdžina, odnosno da se u javnosti predstavi kao dete muškog pola. Ona je kroz život morala to i da ostane i da se tako ponaša. Drugi način je na neki način slobodan izbor, za koji ne znamo da li je baš bio dobrovoljan, jer je u svesnom i nesvesnom nivou uvek bio izražen taj patrijarhalni moment. To su bile žene koje su se, na primer, u kasnijem dobu odlučivale da se zavetuju na celibat i to su bile raspuštenice, udovice", kaže etnološkinja.
Euronews Srbija
Ta neobična tradicija bila je inspiracija Steli Mišković za dramu "Slučaj virdžina", nastalu u koprodukciji Kraljevskog pozorišta i Centra za kulturu Tivat.
Povezane vesti
Mišković i rediteljka Dora Ruždjak-Podolski kroz pet životnih ispovesti prenose težinu nametnute uloge virdžinama i slikaju njihov portret u društvu sa rigidnim pravilima koja bespogovorno moraju da se slede. Samo jedna od tih ispovesti je fiktivna, dok su ostale četiri zasnovane na stvarnim ličnostima.
"Sve što ste videli ili ćete videti u predstavi je istinito, osim Vanje. Znači sve što vidite, samo što su naravno situacije domaštane. Tako je, na primer, virdžina mogla da se uda, a imamo i Durđanu koja je postala virdžina zato što su roditeljima umirala deca", kaže dramaturškinja.
Kako izgleda percepcija sveta virdžine? Da li joj je udobno u svojoj koži? Ulazak u svet okovan tradicionalnim i patrijarhalnim, te predstavljanje sazrevanja nakalemljenog ženskog srca na mušku gordost, bili su izazovi sa kojima se susrela glumačka ekipa, ali i same autorke ovog pozorišnog komada.
"Prvo smo istraživali. Glumci su se bavili telom pre svega, kako su osećali ovaj prostor scenski, ali i šire od toga - crnogorski prostor i prostor starih vremena. Saša Božić je radio s njima pokret i kasnije dramaturgiju, tako da smo prvih 15 dana samo iščitavali za stolom priče", objašnjava Mišković.
Ona se nada da će predstava imati dobar pozorišni život.
"Izveli smo je svega četiri ili pet puta. Tek je nastala, tako da očekujemo da će imati dug i, uspešan život jer publika zaista reaguje mnogo lepo na nju", zaključuje Mišković.
Komentari (0)