Srbija atraktivna lokacija za strane filmadžije: Za dve godine broj zaposlenih u filmskoj industriji porastao 37 odsto

Na svaki evro koji država daje kao podsticaj za strane produkcije, snimanje filmova i serija, vrati se 4,5 evra prihoda, pokazuje analiza Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Srpske filmske asocijacije. 

Zapravo, prema ovom istraživanju finasije su samo jedan od razloga zbog čega se u Srbiji snima sve više filmova i serija. Ono što je primamljivo je to što je naša zemlja atraktvina stranim producentima koji pored dobre zarade ovde mogu da nađu i dobre lokacije, lokalno gostoprimstvo ali i kvalitetnu radnu snagu.

Bogdan Petković iz Srpske filmske asocijacije kaže za Euronews Srbija da je korist svakako uzajamna i da je širok spektar dobiti i za strance ali i naše filmske radnike.

"Srbija je već duže vreme prepoznata kao destinacija sa kvalitetnom ekipom. Imamo kvalitetne filmske radnike, kvalitetne rentale koji imaju najsavremeniju tehniku. Imamo jako velike studijske kapacitete. Cela industrija ima korist, jer rad na tako velikim, ozbiljnim pojektima dovodi filmske profesionalce iz inostranstva", kaže Petković.

Inače, Srpska filmska asocijacija okuplja filmske profesionalce u zemlji i pruža podršku internacionalnim producentima koji biraju Srbiju kao destinaciju za snimanje. Njihova analiza pokazala je da je u protekle dve godine broj zaposlenih u toj industriji porastao za 37 odsto.

Međutim, da nije sve tako sjajno upozoravaju iz jedne od najvećih producentskih kuća u našoj zemlji. Anđelka Vlaisavljević filmski producent i vlasnik kompanije "Work in Progresse" objašnajva da uprkos ovim sjajnim podacima, mi i dalje nemamo dovoljno vrhunskih profesionalaca, a stranci, kaže, neće biti zadovoljni ako im to ne obezbedimo.

"Bili su zadovoljni, ali ne verujem da će više biti. Nemamo dovoljno kadra da isporučimo kvalitet. Mnogi ljudi su se uključili u ovo, a nisu se obrazovali kroz rad. Na primer, umesto da urade 10-15 filmova pa da dođu na neku poziciju, oni su odmah uskakali tamo za šta nisu spremni. I evo, mi sad radimo film i brukamo se, jer nemamo ekipu koja može da zodovolji standarde stranih produkcija", kaže Vlaisavljević.

Međutim, ona naglašava i da nisu samo kadrovi problem. Rast produkcije, objašnjava, mnogo je brži nego rast infrastrukture, nedostaje i lokacija za snimanje.

"Mi smo tu gde su Bugarska, Rumunija ili Hrvatska. To je naša konkurencija, iako smo u mnogo lošijoj poziciji, jer na primer Hrvatska ima bolje lokacije. Zapravo, svi oni imaju bolja mesta za snimanje. Mi ih nažalost imamo jako malo, često nisu dostupni iz ko zna kojih razloga, tako da ja ne znam kako mi uspevamo da ih ovde toliko dovedemo", objašnajva ona.

Vlaisavljević ističe da su zbog velike potražnje filmskih radnika, zarade na projektima sa stranim i domaćim produkcijama gotovo su izjednačene.

"Ljudi misle da se u ovom poslu obrću velike pare. Svi zarade, a producentska kuća ima honorar kao član ekipe, veći nego ostali članovi ekipe. Ali bez obzira na budžet honorari verovatno mogu da se uporede sa domaćim produkcijama. Stranci nisu tako darežljivi kao plaćaju, verujte mi, nema tu procenata, oni kontrolišu sve. Mi smo samo protočni bojler kroz koji idu njihove pare", kaže ona.

Ipak, po svemu sudeći država ipak dobro prolazi. Kako je pokazala analiza, u periodu 2020-21. godine, samo po osnovu PDV-a, poreza na doprinose i godišnjeg poreza na dobit strane produkcije uplatile su 12,5 miliona evra u budžet Srbije.  

Božanić: Potreban je višedecenijski rad da bi se iskalila vrhunska filmska ekipa

Izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije Milica Božanić napomenula je da ova asocijacija postoji punih 13 godina i da se za ovaj period primetio značajan rast po pitanju posla filmskih radnika. 

"Po nekim analizama i upoređujući sada ove poslednje jeste da se obim produkcije udestrostučio. Ono što se definitivno dešava na golobalnom tržištu jeste da jako puno produkcija traže svoj dom, a shodno tome oni traže i adekvatnu radnu snagu koja je jako često presudna u odluci gde će snimati film ili seriju", navodi Božanić.

Upitana o tome kakvi kadrovi Srbiji najviše nedostaju kada su u pitanju poslovi koji se sklapaju sa svetskim produkcijskim kućama, ona kaže da je taj problem evidentan i da generalno, dobra filmska ekipa se ne kali preko noći.

"Zapravo baš zbog toga što film zapošljava širok spektar ljudi, od ljudi od zanata do direktorea sektora koji izlaze sa fakulteta bukvalno u svakom sektoru je neophodno da ima više ljudi. Ono što smo mi u analizi primetili je da je veliki porast ljudi u postporudukciji zbog porasta tehnologije i prodora novih tehnologija koje su sve češće. Na primer taj sektor dosta manjka kada su u pitanju ljudi sa iskustvom, ali isto tako i sektor rada na lokacijama i rada na terenu, do samih zanatlija. Uglavnom su to ljudi kojima treba decenijsko iskustvo. Da bi se iskalila vrhunska ekipa potreban je mnogo duži period za to", kaže Božanić.