Laureat Prickerove nagrade je Fransis Kere
Komentari15/03/2022
-19:09
Arhiteta Fransis Kere poreklom iz Burkine Faso koji živi i radi u Berlinu, prvi je crni dobitnik Prickerove nagrade za 2022. godinu, najvišeg priznanja u svetu arhitekture.
Kere je postao poznat po građevinama u Africi koje se prirodno uklapaju u svoje okruženje i grade uz učešće lokalne zajednice i uz minimalne resurse.
U svoje projekte često uključuje glinene cigle i posebno osmišljene metalne krovove, tako da prirodno rashlađuju prostor, što na afričkim vrelinama smanjuje potrebu za skupim sistemima za klimatizaciju.
"To je neverovatno, ne znam kako se ovo dogodilo. I srećan sam i preplavljen emocijama, ali je nagrada i velika odgovornost. Život mi neće biti lakši", rekao je za Guardian Kere povodom osvajanja velike nagrade.
Žiri, kojim je presedavao čileanski arhitekta i aktivista Alehandro Aravena, svoju odluku obrazložio je rečima: "Kompletno delo Fransisa Kerea pokazuje moć materijalnosti ukorenjene u mestu. Njegove zgrade, za zajednicu i od nje, direktno joj pripadaju svojim stvaranjem, materijalima, programima i jedinstvenim karakterom. Njihovo prisustvo je nepretenciozno, a uticaj oblikovan milošću".
U službi zajednice
Rođen je u selu Gando u Burkini Faso 1965. godine u kući bez vodovoda i struje, kao najstariji sin poglavice.
Njegov privilegovani status i dalje se vidi na njegovom licu u vidu tribalnih ožiljaka raspoređenih poput zraka sunca.
Prvi je iz svoje zajednice koji je pohađao školu, a nakon osnovne škole, osvojio je stipendiju za učenje obrade drveta u Nemačkoj.
Pošto njegova zemlja nije inače bogata šumama, promenio je usmerenje i prebacio se na studije arhitekture na Tehničkom univerzitetu u Berlinu.
Njegov diplomski rad bio je projekat zgrade škole u njegovom rodnom selu, a zatim je sve snage usmerio na skupljanje sredstava da svoju zamisao i opredmetuje.
Uz pomoć prijatelja i porodice uspeo je da završi zgradu 2001. godine i to po ceni od svega dvadesetak hiljada dolara.
"Znao sam da imam dužnost prema mom narodu. Želeo sam da učinim sve što sam mogao da pronađem adekvatnu tehniku za izgradnju škole, sa klimatskim uslovima koji pružaju osnovnu udobnost za učenje, podučavanje i uzbuđenje", rekao je on.
Za svoju školu dobio je Aga Kan nagradu, što mu je omogućilo da nađe praksu u Berlinu 2005. godine.
"Pozivi su se nizali jedan za drugim. Ne za zgrade, nego za konferencije koje su mi pomogle da nađem finansije za svoje radove i nastavim sa radom na svojim projektima kući", kaže on.
Najambiciozniji projekti tek dolaze
Iako se Prickerova nagrada smatra priznanjem za životno delo, Kereovi najambiciozniji poduhvati tek dolaze.
Trenutno gradi novi Geteov institut u Senegalu, muzej u Ruandi i deo univerzitetskog kampusa u Minhenu, gde i predaje.
Njegov najveći projekat do sada - zgrada nacionalnog parlamenta u Beninu - trenutno je u izgradnji u obliku veličanstvenog drveta.
"Mesto je blizu botaničke bašte, pa smo predložili da proširimo baštu i najveće 'drvo' smestimo u centar, sa skupštinskom salom ispod figurativne krošnje, što je odraz toga kako je demokratija oduvek funkcionisala u Zapadnoj Africi", kaže Kere.
Izgradnja zgrade skupštine u njegovoj domovini je stala, nakon što je predsednik svrgnut u vojnom puču u januaru ove godine.
Taj projekat dobio je 2015. godine, nakon ustanka u kom je stara zgrada spaljena, a tadašnji predsednik prognan iz zemlje.
Zamislio je novi parlament kao kaskadnu kulu - zigurat, prekrivenu terasama sa biljkama, na kojima bi ljudi mogli da sede i uživaju u pogledu s visine na grad i tako se simbolično izdižu iznad političara.
"Želim da ljudi imaju vlasništvo nad zgradom parlamenta, tako da jednog dana, kada dođe sledeća revolucija, mogu da je štite kao svoju", kaže Kere.
Komentari (0)