"Kako ćemo živeti u budućnosti?": Zavirite u najzanimljivije paviljone Bijenala u Veneciji

Odgovor na pitanje "Kako ćemo živeti zajedno u budućnosti?", temu ovogodišnjeg Bijenala u Veneciji, svaka od 46 zemalja učesnica daje na svoj način.

To je zato što su problemi predstavljeni na Bijenalu, poput klimatskih promena, kapitalizma i nejednakosti, seksizma i rasizma, kompleksni i međusobno povezani, a kustos bijenala Hašim Sarkis uvezuje ih i sa pandemijom. 

"Pitanje kako ćemo živeti zajedno, postavili smo zbog klimatskih promena, zbog duboke političke polarizacije, zbog sve veće nejednakosti u svetu. To su uzroci pandemije i razlozi zbog kojih smo postavili ovo pitanje", kaže Sarkis.

Sarkis veruje da nas pandemija uči važnoj lekciji zajedničkog preživljavanja.

"Moramo da se iznova pozabavimo temom kolektivnog dobra, uključujući javno zdravlje i to je važna lekcija koju moramo izvući iz ove pandemije. A arhitektura učestvuje u oblikovanju javnog zdravlja", kaže on.

Irski paviljon nazvan "Isprepletenost" (Entanglement) kritikuje energetsku politiku te zemlje, naročito kada je reč o savremenim tehnologijama.

"Industrija čuvanja podataka u Irskoj će 2027. potrošiti trećinu proizvedene električne energije u toj zemlji. Ovaj projekat govori da klaud tehnologija zahteva neverovatne količine struje, koje se uglavnom dobijaju od fosilnih goriva", rekao je kustos njihove izložbe Donal Leli.

Španski paviljon "Neizvesnost" (Uncertainty) govori o maltretiranju migranata. 

"Projekat se tiče situacije u kojoj se ljudi, iako nisu kriminalci, tretiraju kao da jesu. Oni beže iz užasa", rekla je kustoskinja Sofija Pinjero.

Nemačka nas upućuje na distopijsku budućnost 2038. u kojoj definiciju prostoru daju samo QR kodovi.

Paviljon nazvan "Novi spokoj" kreće se između stvarnosti i fikcije i kroz seriju filmova, priča o istoriji boljeg sveta, u kom je sve, iako nesavršeno, bolje na jedan dublji i radikalniji način.

Najživopisniji projekti, kakav je "Museo Aero Solar" iz Buenos Airesa, smešteni su u glavni paviljon. Reč je o delu velike kolekcije "Plutajućih muzeja" koji pozivaju čovečanstvo na smanjenje potrošnje i reciklažu resursa.

Neki projekti, poput "Grada u prašini" odgovor su na ono što je Venecija doživela tokom lokdauna. Lepota arhitekture tog grada ponovo je postala vidljiva, nakon što su ulice napustile velike grupe turista. On oslikava budućnost turizma za Veneciju, budući da svaki korak koji posetioci u tom gradu naprave, pa čak i učesnici Bijenala, približava taj grad propasti.

U okviru tog projekta, posetioci su pozvani da hodaju preko napuklih teraco pločica, kako bi razumeli svoju ulogu u budućnosti Venecije.

Srbiju na Bijenalu predstavlja mlada grupa arhitekata koji učestvuju pod nazivom "Moderni u Beogradu" (MuBGD) sa projektom "Osmi kilometar". Oni su prikazali matricu grada Bora, koji se razvijao u veoma zavisnom odnosu sa njegovom glavnom privrednom delatnošću - rudarstvom.

Projekat predstavlja budućnost tog grada na metaforičkom kroz arhitektonske medije crteža i trodimenzionalne modele.

Bijenale je otvoreno za posetioce sve do 21. novembra ove godine.