Igre 
Vjera Mujović i Marija Bergam za Euronews Srbija: O zaboravljenim heroinama, surovoj realnosti i dostojanstvu
Komentari13/11/2021
-16:19
Subine i zaboravljene priče dve nepokolebljive i odvažne dobrotvorke, heroine Prvog svetskog rata, u muzejskom prostoru Doma Jevrema Grujića oživljavaju Vjera Mujović i Marija Bergam.
U pitanju je predstava "Dve žene i jedan rat", po tekstu Jelene Kajgo i u režiji Aleka Conića, koja se po pravilu igra "na kartu više". Prvo naredno izvođenje je 23. novembra (ulaznice se kupuju preko mreže Tickets.rs), a broj posetilaca ovog salonskog teatra u Beogradu je ograničen zbog situacije sa pandemijom.
Amerikanka - Mabel Grujić (Vjera), udata za srpskog diplomatu Slavka Grujića, jedna je od dama koje su strastvenim višegodišnjim zalaganjem za Srbiju širile diplomatsku i humanitarnu misiju širom sveta. Druga je Srpkinja - Jelena Lozanić (Marija), udata za najvećeg američkog dobrotvora srpskog naroda Džona Frotingama.
Koliko ste znali o Mabel Grujić/Jeleni Lozanić? Jeste li se tokom rada na predstavi pitali koliko mora da ima još sličnih priča, heroina na "smetlištu istorije", o kojima se ne uči?
VJERA: Znala sam dosta o obema. Čitala sam mnogo dokumenata o ove dve žene. Nažalost, znam da ima mnogo, suviše mnogo, zaboravljenih heroja. Zato je važno negovanje kulture sećanja, borba protiv nezaborava.
MARIJA: Kada smo krenuli sa radom na predstavi, nažalost, o Mabel Grujić sam znala malo, a o Jeleni Lozanić gotovo ništa. Čula sam bila za Jelenu Lozanić, vezivala sam njeno ime za humanitarni rad u Velikom ratu i to je bilo sve. Tek kada sam iščitala brojne istorijske izvore i otkrila ko je bila junakinja, koju je trebalo da tumačim, i kakva sve velika dela stoje iza njenog imena (kao i iza imena Mabel Grujić), shvatila sam punu važnost i lepotu našeg predstojećeg projekta. Obrazovanje, vaspitanje, društveni život, izbor partnera, celokupan način života, spremnost za žrtvu i generalno misija kojoj su ove žene podredile svoje živote, čini da ove dve ličnosti meni deluju, u svetlu naše realnosti, nestvarne i preko svake mere impresivne.
Gledajući kroz sopstvene prozore na svakodnevicu, vidite li nesebičnost, empatiju, požrtvovanost, posvećenost..?
VJERA: Lekarsko sam dete i moji roditelji su zaista posvećeno i požrtvovano radili svoj posao. Kao da smo se lekara setili tek u doba korone. Ali nije tako. Viđam ne opšte dobre, već konkretno dobre ljude. One koji konkretnim delima i delanjem pozmažu drugima. Isto tako, ima i mnogo divnih poslenika i pregalaca u kulturi, koji se upravo bore protiv zaborava.
MARIJA: Verujem da u svakom vremenu postoje ljudi koje bismo mogli nazvati anđelima. Ali oni svoja dela kriju od očiju javnosti i ne eksponiraju svoja dobročinstva, kao što većina ljudi danas potrči odmah da se pohvali. Znam nekoliko takvih ličnosti, i smatram sebe za veliku srećnicu što mi je data prilika da se upoznam sa njihovim životom i delom. Nažalost, svet danas, kakvim ga ja vidim, obiluje sebičnošću, surovim egoizmom, gramzivošću, i ogrezao je u srebroljublju. Milosrđe i briga o nezbrinutima daleko su od uma i srca savremenog čoveka. Duh plemenitosti i dobrote, uživanja i pronalaženja smisla u činjenju dobra drugima, kao da je ostao zarobljen u neki starim vremenima i danas - ako se i projavi u realnosti, savremeni svet će taj duh smatrati za arhaičan, smešan i sasvim nepotreban.
Promo/Dom Jeverema Grujića
Povezane vesti
U čemu je privlačnost igranja epohe?
VJERA: Čehov je kazao da se Sloveni plaše budućnosti, mrze sadašnjost, a veličaju prošlost. Momo Kapor govori o zabludi što volimo prošlost, i kaže: "U prošlosti smo bili mladi i zato nam je ona tako draga, ne zato što se bolje živelo." Kada govorimo o igranju epohe, čini se da nekako mislimo da je prošlost viteška, romantičarska, strasnija, potresnija. Verovatno su i teme takve - velike ljubavi, velike strasti, velika stradanja. Zato volimo da igramo epohu. Jer je reč o snažnim događajima i o dubokim emocijama.
MARIJA: Verujem da za neke glumce epoha može biti veoma inspirativna, uzbudljiva I oslobađajuća, dok za druge glumce može da predstavlja muku i da ih stavlja u okove. Sve zavisi od tipa ličnosti i afiniteta. U mojoj dosadašnjoj karijeri više od dve trećine projekata, i na filmu i u pozorištu i na televiziji, bili su epoha. U tome sam uvek beskrajno uživala i oduvek sam i maštala da igram u epohama. Čini mi se da se tamo osećam bolje. Drago mi je da su me reditelji do sada prepoznavali kao glumici podobnu da tumači likove iz epohe i nadam se da će tako biti i ubuduće.
U čemu je lepota pozorišta?
VJERA: U magiji koju ni surova realnost ne može da uništi.
MARIJA: Citiraću iz teksta Bjelinskog o pozorištu: "Volite li teatar kako ga ja volim, to jest svom snagom srca, s oduševljenjem, do samozaborava na koji je spremna samo vatrena mladost, strasna i željna da doživi lepo? Ili, bolje reći, možete li da ne volite teatar više od svega na svetu, osim dobrote i istine?... Drama je među lepim veštinama ono što je istorija među naukama. Čovek je uvek bio i biće najzanimljivija pojava za čoveka, a drama prikazuje čoveka u njegovoj večitoj borbi sa svojim ja i sa svojim opredeljenjem, u njegovoj neprestanoj delatnosti, čiji je izvor stremljenje ka nejasnom idealu blaženstva, koje se retko postiže, a još rđe dostiže... Ali zar je moguće opisati sve čari teatra, svu njegovu volšebnost moć nad ljudskom dušom?"
Jesmo li naučili da živimo sa onima koji su zaista slobodni i time drugačiji ili ih masa po inerciji i dalje utišava?
VJERA: Sloboda je iluzija za koju se moramo boriti. Uvek je najgore vreme. Ali još smo tu. Mora čovek uvek da se bori da se čuje njegov glas.
MARIJA: Jesmo li? Zanimjlivo je ko bi bili to "mi". Ako se pitanje generalno odnosi na naše društvo i na našu kulturnu scenu, meni se čini da ova sredina i dalje ima tendenciju da guši i utišava pojedince koji se po nečemu ističu, a naročito ako se ističu po dobru. Ali tako je to na Balkanu vekovima. Selimović, Krleža i Andrić posvetili su toj temi dobar deo svog stvaralaštva.
Promo/Dom Jeverema Grujića
Kako se kao žene i glumice snalazite u ovoj "novoj normalnosti"?
VJERA: Ne podnosim taj sklop "nova normalnost". I ne znam kako se žene bore. Ima divna pesma Marine Cvetajeve, koju govorim na kraju moje monodrame "Povest o Sonječki":
Povezane vesti
"Odbijam da bivam.
Sa neljudima,
ludacima odbijam da živim.
Na trgu s kurjacima odbijam da zavijam.
Na njihov svet bezumljem zaglušen odgovor je jedan - otkaz."
MARIJA: Treba živeti dostojanstveno u duhu svog vremena, napisao je neko... Lično trudim se da budem u skladu sa duhom vremena, kakvo god da je ono. To je naša realnost, a realnost je jedna. Volela bih kada bi u našem poslu počela da se obraća pažnja na odnos muških i ženskih likova generalno u svim projektima. Nalazim da je premalo ženskih uloga i da se ne razrađuju dovoljno.
Da se sada nalazite u bifeu Titanika, a znate sudbinu broda, šta biste popili?
VJERA: Šampanjac.
Povezane vesti
MARIJA: Verovatno ne bi imali tu jednu specijlnu crnogorsku medovaču koju baš volim.
Vratimo se realnosti, koji je vaš naredni profesionalni korak?
VJERA: Predstava "Mala crna haljina" o Koko Šanel koju igram isto u Domu Jevrema Grujića sa mojom Radom Đuričin (prvo naredno izvođenje je 16. novembra). Prevod ovog teksta na pet jezika (čak i na kineskom) izaći će u Italiji ove godine.
Serija "Kolo sreće", imala sam premijeru "Strah i nada u SR Nemačkoj" u pozorištu KPGT i u režiji Ljubiše Ristića, 13. decembra imamo premijeru predstave "Vodič kriz srpski mentalitet" Mome Kapora, a u Narodnom pozorištu počinjem da radim novu predstavu "Iranska konferencija", u januaru predstavu "Pupinijada" o Mihajlu Pupinu.
MARIJA: Upravo završavam jednu vrlo kvalitetnu komičnu seriju u Sloveniji. Bilo je zaista neopisivo zadovoljstvo snimati u Ljubljani i sarađivati sa izuzetnim slovenačkim glumcima. Nedostajaće mi Ljubljana mnogo.
Ko bi se našao, po vama, u idealnoj reprezentaciji Srbije u kulturnoj diplomatiji?
VJERA: Naša divna, prerano otišla Isidora Žebeljan... Nemanja Radulović. Kusturica i Đoković su najprepoznatljiviji. Biković u Rusiji. Ali imamo armiju snažnih umetnika koji žive i rade ili gostuju u inostranstvu i koji čine lepšu sliku Srbije.
MARIJA: Mislim da je izbor veliki, imamo zaista izuzetne umetnike u svim oblastima, koji nas na najlepši način predstavljaju svetskoj kulturnoj javnosti. Takođe, nalazim da su ti ljudi prepoznati i da uspešno vrše svoje uloge kulturnih ambasadora Srbije.
Komentari (0)