Miona Marković za Euronews Srbija: Kao što je nemoguće proći svaki kasting, verujem da nije zdravo ni prihvatiti svaku ulogu

"Bila sam deo projekta koji je radio na tome da Exit ove godine bude onakav kakav je bio pre korone. Snimili smo kratki film o tome, 'Dance to Freedom' i nećemo stati samo na tom filmu", kaže glumica Miona Marković, koja je nedavno u Bijeljini odigrala, kako kaže, "najozbiljniju ulogu u najozbiljnijoj predstavi" u dosadašnjoj karijeri. 

Jedna od najtraženijih glumica mlađe generacije, koja pleni i talentom i šarmom, učestvovala je u ceremoniji zvaničnog otvaranja ovogodišnje, velike proslave Exita koja je ponela naziv "Lets Celebrate Life" i kojom je poslata snažna poruka da je vreme za povratak životu, slobodi i ljubavi, te da nam to niko ne može oduzeti. 

Ona ističe da je te večeri bilo "još lepše videti uživo sve prisutne kako đuskaju bez maski, (osim maski zbog prašine)".  

Na ovogodišnjem Exitu, za Mionu Marković je "pod obavezno" da isprati nastup Darka Rundeka i Solomona, a dodaje da je, nažalost, Amiru Medunjanin propustila zbog mjuzikla "Cigani lete u nebo" Pozorišta na Terazijama, kog je igrala u Smederevu u okviru 8. festivala "Teatar u tvrđavi".

Miloš Kodemo / Dalibor Tonković

Još tokom studija (diplomirala u roku prošle godine na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi Dragana Petrovića Peleta), Marković je privukla pažnju nizom uloga u zapaženim i hvaljenim serijama "Koreni", "Jutro će promeniti sve", "Kralj Petar", "Biser Bojane", "Močvara" i "Žigosani u reketu".  

Do sada je i u više intervjua otkrila da je poenta umetnosti igra, kao i da je lepota njenog poziva upravo to što kroz glumu može da se menja na različite načine. Nedavno je za ulogu u pomenutom mjuziklu "Cigani lete u nebo" izjavila da je ostvarenje sna. Pa šta izdvaja Radu od svih prethodnih rola? 

"Izdvaja je, pre svega, želja da je igram, a ta želja nije veća od, na primer, želje da igram Hedu Gabler, ali je želja da igram Radu bila tu od moje 12. godine. Jedanaest godina kasnije zvali su me na kasting i eto miline!", kaže iona Marković, te dodaje:

"Ono što kod Rade najviše volim jeste to što je slobodna da telom, glasom i stasom pleni bez ikakve stege kako će to uticati na druge, ona sebe voli kad je slobodna ne zato što je drugi takvu vole, već ona pušta svoj eros bez zadrške i to je ono što je kod nje zarazno".  

Nedavno ste izneli i vrlo zahtevnu predstavu u Bijeljini. 

U Bijeljini sam odigrala najozbiljniju ulogu u najozbiljnijoj predstavi koju sam doživela do sad. U pitanju je adaptacija Čehovljevog "Ivanova", u dramatizaciji i režiji Davida Alića. Naša predstava zove se "Ivanovo samoubistvo" traje četiri sata i 30 minuta i ne vredi pričati o svemu tome, jer trebalo bi mi još tri intervjua. Samo želim da dođete (Bijeljina je na samo sat i po od Beograda) i da priuštite sebi jedan zaista poseban pozorišni doživljaj. Neverovatno sam ponosna na ovu predstavu. 

Uprkos raznim ograničenja zbog pandemije, čini se da se domaća produkcija nije predavala i svedoci smo da se mnogo radi. Kako se vama čini ponuda uloga, scenarija koji vam stižu?  

Od silnih serija koje se snimaju, ako je recimo broj 30 godišnje, možda bih izdvojila pet ili šest da su nešto u čemu bih želela da igram, jer su toliko divne da mi je krivo što nisam deo toga. Ali zapravo, to uopšte nije loše u odnosu na deceniju ničega u prethodnom periodu, deceniju repriziranja jugoslovenskih serija. Što se tiče ponuda lično za mene, pa zapravo lepota mog posla je što ne znam koja će mi uloga sledeća naići, a i nisam ja neki d**oš, štošta mi se svidi. 

Jeste li u prilici da ponešto i ne prihvatite, jer nije dovoljno dobro i izazovno, stavlja vas u neki kalup? 

Nije mi strano da odbijam i vraćam uloge. Nekad to radim jer ne želim da sam u kalupu, nekad jer ne mogu da postignem nekoliko stvari u isto vreme. Odnosno, uvek može kad ti se sve sviđa podjednako, ali ako mi je nešto manje inspirativno od onog što mi uzima mnogo vremena, bolje onda da to sklonim i dam se cela nečemu što mi je draže. Prosto, kao što je nemoguće da svaki kasting prođeš, verujem da nije ni zdravo da svaku ulogu prihvatiš.  

Nakon izuzetne uloge u seriji "Močvara", razmišljate li možda da ponovo zaigrate u nekoj od priča koja je nastala iz pera vaše tetke Milene Marković? Možda u "Ludim godinama", nastavku čuvenog filmskog serijala s potpisom porodice Marković?  

Biće mi drago ako budem deo Mileninih tekstova, a što se tiče "Ludih godina" jedino znam da ih je ona pisala, a samo od novinara čujem da me ubacuju u podelu.  

Šta biste kazali, posle ovog iskustva sa pandemijom, jesmo li konačno sposobni da živimo kao sav normalan svet, mislite li da ćemo malo više ceniti zagrljaje? 

Kada te posle operacije puste iz bolnice, nekoliko dana si zahvalan na životu, na pticama, na vazduhu... Uostalnom tek kada nas stomak zaboli svesni smo da on postoji. Međutim, čovek na sve zaboravi i vrati se u život, a život je veličanstven i on ima svoje tokove koji su veći od nas. Tako da ti zagrljaji koje cenimo više, neće nas dugo držati i u tome nema ničeg neobičnog.