Igre 
Čuveni nemački reditelj režira u Beogradu: To je kao da ste na klupu doveli Murinja, Gvardiolu i Klopa
Komentari14/05/2021
-13:44
"Ovo je istorijski dan za Beogradsko dramsko pozorište i Beograd, srpski teatar generalno, ovo je korak od hiljdau milja za domaće pozorište, ali i region. Sportskim rečnikom, dolazak Kastrofa je kao da na jednom mestu imate Murinja, Gvardiolu i Klopa" istakao je Jug Radivojević, upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, zahvaljujući se još jednom čuvenom reditelju Franku Kastorfu na dogovorenoj saradnji.
Iako još nije dogovoreno koji će naslov najveći reditelj današnjice postaviti na sceni teatra na Krstu, izvesno je ipak da su prve probe planirane za jun 2022, a premijera na jesen te godine.
"Lepo je doći u neku drugu zemlju jer nikada čovek nije zadovoljan mestom u kom se nalazi. Upoznao sam se malo sa zemljom, ali ne verujem da je sve istina. Na neki način, ja sam emigrirao u Beč. Berlin je postao problematičan za one koji ne misle isto, koji imaju drugačiji stav o istoriji, koja se, na primer, i ovde desila. Berlin dakle ima neki drugi pogled na svet, pa sam pobegao na neki način od te nove Nemačke. U Beču nisu izgubili humor", istakao je reditelj rođen u Istočnom Berlinu 1951. godine, oštri kritičar komunističkog režima, ali i novog svetskog poretka u vidu neoliberalnog kapitalizma.
Prema njegovim rečima, tokom jučerašnjeg dana je obišao bombardovanu zgradu Ministarstva odbrane, jer mu je to važno za nekog ko dolazi iz Nemačke ne zbog pitanja da li Nato sme da bombarduje jednu zemlju, već zbog pitanja kako se prema tome odnose Nemci i da li su nešto naučili. Takođe, kako je naveo, obišao je i spomenik posvećen Gavrilu Principu.
Kastorf je već bio u Beogradu i iiče da je rado ovde, ali ovo će biti prvi put da režira van Zapadne Evrope.
Radi kao skitnica i palikuća
Frank Kastorf je studirao režiju na univerzitetu Humbolt u Berlinu, gde je prvobitno radio kao dramaturg u pozorištu Senftenberg, a kasnije i kao reditelj u pozorištu Brandenburg. Od 1981. godine, pa sve do politički motivisanog otpuštanja 1985, bio je na čelu dramske sekcije pozorišta Anklam.
Narednih godina postavljao je komade Garsija Lorke, Getea, Šekspira, Lesinga, Lenca, Ibzena, Brehta i nekoliko scenarija Hajnera Milera u različitim gradskim pozorištima širom Istočne Nemačke. Između 1992. i 1993. godine, dolazi na poziciju umetničkog direktora čuvenog pozorišta Folksbine u Berlinu, u kom je njegova predstava "Razbojnici" već uveliko bila simbol nepokolebljivog savremenog pozorišta devedesetih godina.
Pod njegovim vođstvom Folksbine teatar je postao renomirana i svetski poznata institucija koja je imala ogroman uticaj na Nemačko pozorište i čije predstave su obišle sve svetske kontinente. Njegovo poslednje i veoma značajno izvođenje u Folksbine teatru je "Faust" u trajanju od sedam sati.
Frank je radio i kao gostujući reditelj u drugim pozorištima i operama u gradovima kao što su Bazel, Hamburg, Minhen, Štokholm, Beč, Cirih, Kopenhagen, Sao Paulo, Štutgart i Pariz. Tokom perioda od 25 godina postavio je više od 100 predstava od kojih je neke i ekranizovao, među kojima su "Zli dusi" i "Idiot" od Dostojevskog.
Od završetka svog mandata u pozorištu Folksbine u avgustu 2017, Kastorf radi kao frilens reditelj, ili kako on to voli da kaže "kao skitnica i palikuća".
Velike zasluge što je čuveni reditelj prihvatio poziv Beogradskog dramskom pripadaju i našem višestrukonagrađivanom scenografu Aleksandru Deniću, s kojim sarađuje već deceniju, između ostalog radili su i na kontroverznoj predstavi "Prsten Nibelunga" u povodu 200 godina od rođenja Riharda Vagnera.
U demokratiji je važno da se kupuje...
"Svet je postao komplikovan, a duh demokratije krenuo je iz grčkih polisa, gde je skroz legitimno bilo imati druga mišljenja. Ali to društvo imalo je robove, a bogatstvo je stajalo na onome što su na svojim ramenima nosili robovi. I sve je to evropska tradicija, a danas, takođe, u demokratiji je bitno da imate one koji kupuju i one koji prodaju, nije bitno da li ste Kinez, homoseksualac ili tame puti. Jesam neko ko će odgovoriti da je nešto belo, kad drugi kažu da je crno, ali ja nisam modernista. U pozorištu nastavljam evropsku tradiciju i samo se zalažem za to da u pozorištu prikažemo koliko je patnje ta Evropa nanela drugima. A pozorište je za mene mesto oslobođeno straha i za mene je u pozorištu higijena duha", zaključio je reditelj.
Prema njegovim rečima, svet se suočavao sa mnogim pandemijama, a nakon ovog iskustva s koronom, kada se vrata pozorišta ponovo budu otvorila širom Nemačke i Evrope, trebalo bi prvo razmisliti o tome šta da se raditi kako bi to bio zaista neki novi početak.
E-Stock/Dušan Milenković
Kastorf, dobitnik prestižnih nagrada za svoj rad kao pozorišni i scenski reditelj, trenutno priprema premijeru u Beču po delu Petera Handkea.
Pričamo o Dostojevskom, Andriću, Danteu...
Njegov rad oscilira sa tenzijama između istočne i zapadne strane, što se i vidi kroz njegovo izučavanje Dostojevskog, Tenesi Vilijamsa i Judžin O'Nila, kojima je posvetio brojne predstave.
"U dosadašnjim razgovorima o saradnji govorilo se o Dostojevskom, jer su Kastorfove adaptacije njegovih dela jedne od najznačajnijih i najboljih u Evropi. Danteova "Božanstvena komedija", takođe, predstavlja izuzetnu inspiraciju, i ovo delo bi u njegovom čitanju bila velika provokacija na našim prostorima. Moguće je i da će neki od mnogih nobelovaca kojima se Frank bavi biti tema, možda čak i naš Ivo Andrić. Spisak nije zaokružen, ali saradnja ide u tom pravcu", naveo je Radivojević.
Komentari (0)