Zaronite u svet imerzivnog pozorišta: Šta se događa kada se granica između predstave i stvarnosti potpuno izbriše?

U današnjoj emisiji "Hajde da razgovaramo" zaronili smo u svet imerzivnog pozorišta, gde publika postaje deo predstave, brišući tako granice između umetnosti i stvarnosti. 

"Lucidity Triptych" je projekat koji pomera granice pozorišne umetnosti i istražuje ličnu i kreativnu slobodu kroz interaktivno iskustvo. O izazovima, inspiracijama i procesu stvaranja ove jedinstvene predstave govorile su rediteljka Ana Bunjak i glumica u predstavi Andrea Ržaničanin. 

"Imerzivni teatar podrazumeva da se sve dešava u jednom prostoru, odnosno ne postoji odvojena publika od scene. Tako da se naša predstava igra na dva sprata u devet prostorija i publika je sve vreme zajedno u dramskom prostoru sa likovima. Krećemo iz jedne prostorije, nakon toga se priča grana, likovi idu svojim putevima, publika je pozvana da ih isprati", objasnila je Bunjak. 

Za Ržaničanin je ova predstava, kako kaže, bila potpuno novo i čudno iskustvo, ali joj je bilo lakše da se uživi u svoj lik.

"Pozvani smo na kasting, tražilo se od nas i da pevamo i nismo ni znali šta se dešava. Onda kad smo videli celu tu kuću koja je na dva sprata. Kada kao glumac uđete u prostor koji nije od zavese do jedne zavese i nema kulisa, nego je sve apsolutno pozornica, sve je scena. Kao da je tanka granica između pozorišta i filma zapravo u ovom slučaju. Za nas je to bilo iskustvo mešavine filmskog seta i pozorišta što je doprinelo tome da je naše glumačko maštanje i ulažanje u lik mnogo jednostavnije nego inače. Dakle, mi ne moramo da brišemo taj četvrti zid", opisala je glumica svoje iskustvo.

Ceo razgovor sa gošćama o "Lucidity Triptych-u" i imerzivnom pozorištu pogledajte u videu na početku teksta.