Igre 
Najlepša epska narodna pesma pretočena u balet: Sve je spremno za premijeru "Banović Strahinje" u Narodnom pozorištu
Komentari12/06/2024
-17:23
Balet "Banović Strahinja", inspirisan jednom od najlepših epskih narodnih pesama, po koreografiji Igora Kirova, biće premijerno izveden sutra u Narodnom pozorištu u Beogradu, najavili su danas iz tog pozorišta.
Kako piše u saopštenju, predstojeća premijera obeležiće i značajan jubilej - sto godina postojanja baleta u Srbiji.
"Ovim delom želimo da ukažemo na značaj naše nacionalne istorije i negovanja kulturnog nasleđa, zahvaljujući univerzalnoj priči koja ni protokom vremena ne gubi na aktuelnosti. Postavka je urađena ekskluzivno za Balet Narodnog pozorišta i u tom smislu predstavlja originalnu umetničku kreaciju", rekla je umetnička direktorka Baleta Ana Pavlović.
Koreograf Igor Kirov je pripremu koreografije okarakterisao kao "uzbudljiv, ali zahtevan proces koji prikazuje čitavu paletu emocija, ozlojeđenost, tugu, ljubomoru, ljutnju, ali i snagu, istrajnost, i na kraju, oproštaj".
"Koreografski izraz je pre svega savremen. U pitanju je moderna tehnika pokreta utemeljena na klasičnoj estetici. To je omogućilo intenzivan prikaz naboja emocija i energije u skladu sa dramaturškim tokom priče. Mislim da je ovakav stilski pristup značajan, jer ansamblu pruža priliku da zablista u novom svetlu i prikaže drugačiji kvalitet umetničkog izraza", istakao je Kirov.
Naslovnu ulogu na premijeri poneće Lev Semenov, lik Anđelije tumačiće Sofija Matjušenskaja, Vlaha-Aliju - Igor Pastor, Derviša - Branko Sarić, Strahinjinu majku - Ivana Savić Jaćić, a Jug Bogdana - Jovan Veselinović.
Ista podela nastupiće i 15. juna, a tada će ulogu Jug Bogdana tumačiti Jovica Begojev.
Kostime je osmislila Katarina Grčić Nikolić, muziku Ivan Ilić, scenografiju potpisuju Geroslav Zarić i Vladislava Kanington, dizajner svetla je Milčo Aleksandrov, a asistent koreografa Mojca Majcen.
Povezane vesti
"Snaga oproštaja u liku Banović Strahinje je ono što nam danas najviše treba"
Ilić je rekao da je delo imalo praizvedbu pre sedam godina u Ustanovi kulture "Vuk" sa plesnom trupom "Una Saga Serbica", potpuno drugim koreografijama i solistima, i nasnimljenom muzikom.
"Priča je prebogata situacijama, likovima i njihovim katarzama. Svaki od glavnih likova dođe do ispunjenja sudbine. To je jako važno za priču koja rezonira sa današnjim vremenom", ocenio je kompozitor.
Prema njegovim rečima, postupak Banovića Strahinje je ozbiljan istup junaka koji okreće leđa tradiciji, odlučivši se za čojstvo, govoreći: "Ne, ona je moja žena, ja je volim".
"Snaga oprosta u njegovom liku je možda ono što nam danas najviše treba u društvu u kome živimo", istakao je Ilić.
Postojeći snimak muzike za "Banovića Strahinju" Ilić je dao koreografu Igoru Kirovu, koji mu je priznao da ga je zaokupirala i bila mu je inspirativna. Ilić je rekao da je to je možda najveći kompliment koji je za svoju muziku dobio od nekog koreografa i reditelja u karijeri.
Tanjug/Vladimir Šporčić
"Jako puno mi znači da je u samoj muzici i muzičkoj dramaturgiji pronašao dovoljno inspiracije da mu je jasno šta treba da se desi na sceni", naveo je Ilić.
Prema njegovim rečima, delo je prekrojeno po predlošku dramaturga Đorđa Kosića, sa kojim sada priprema "nešto lepo i veliko".
Povezane vesti
"Na ovom projektu smo potvrdili našu saradnju i razumevanje. Ova muzika sad dolazi kao finalna reorkestracija dela u novo ruho", naveo je Ilić.
Istakavši i ozbiljan koreografski potpis Kirova, Ilić je pomenuo i scenografa Geroslava Zarića i kostimografkinju Katarinu Grčić Nikolić, dodavši da je bilo "jako inspirativno raditi u takvom timu".
"Kada imate ozbljne ljude koji zahtevaju od vas ozbiljne stvari - to je onda prava stvar", dodao je ilić.
Prema njegovim rečima, "Banovića Strahinje" sadrži elemente naše tradicionalne muzike u smislu prizvuka.
"To nisu citati, to su moje originalne teme koje liče na tradiciju. S druge strane, ima vrlo orkestarskih, bogatih simfonijskih delova, elemenata gde je kao filmska muzika, ima rokenrol i džez delova", objasnio je Ilić.
Pored nekoliko izvođača koji sviraju naše tradicionalne instrumente, kao što su frula i kaval, uz etno perkusije poput tapana i tarabuke, ostalo je sve simfonijska partitura, naglasio je kompozitor.
Ilić je rekao da postoji poseban tretman engleskog roga, pošto je jako teško da zurla, koja treba da svira u određenom tonalitetu, ne pokrije ceo orkestar, jer je izuzetno glasan instrument.
"Smislio sam stvarčicu koja će raditi distorziju na engleskom rogu, i onda će zvučati kao zurla. To je veliko iznenađenje, ali fantastično zvuči", naveo je Ilić.
Komentari (0)