Velika izložba jednog od najkontroverznijih umetničkih zvezda današnjice u Parizu: Dejmijan Herst na platnima oslikao proleće

Fondacija "Kartije za savremenu umetnost" u Parizu otvorila je novu solo izložbu radova slikara Dejmijena Hersta "Cvetovi trešnje", što je njegovo prvo muzejsko predstavljanje u Francuskoj.

Na izložbi koja će trajati do sledećeg januara, moći će da se vidi trideset njegovih radova od kojih svaki predstavlja rascvetalo drveće. Među njima su diptisi, triptisi, kvadriptisi, pa čak i jedan heksaptih ispunjen cvetovima.

Umetnik je pre tri godine godine počeo da stvara dela inspirisana prolećem, poentilizmom i njegovim omiljenim likovnim pravcem - impresionizmom, ali je ispričao da je istinski uronio u ovaj svet prošle godine.

"Pandemija mi je dala mnogo vremena da živim sa slikama, da ih posmatram i budem apsolutno siguran u sve što sam završio", rekao je Herst.

Iako je tokom 2020. radio i na drugim projektima, nije se udaljavao od svojih prolećnih motiva, piše Art Net.

AP/Francois Mori

Izložba je nastala nakon što je generalni direktor fondacije Erve Šandes obišao Herstov atelje u 2019. godine i ostao očaran prelepim prikazima cvetova. Smatrao je da bi slike divno izgledale u zatvorenoj bašti Fondacije, kao i u prostorijama koje je dizajnirao Žan Nuvel. 

"Imao sam romansu sa slikama celog života, čak i kad sam ih izbegavao. Kao mladi umetnik, reagujete na kontekst, na svoju situaciju. Osamdesetih slikarstvo nije bilo uobičajen put", rekao je Herst u zvaničnom saopštenju.

Većina njegovih ranih radova bili su eksperimenti u oblasti apstraktnog ekspresionizma. Međutim, 1986. je počeo da radi na "tačkastim slikama", odnosno radovima koji su se sastojali od raznobojnih tačkica.

Serija "Cvetovi trešnje" prirodna je evolucija njegove kolekcije "Slike pod velom" na kojoj je radio 2018. godine i gde je svetlucavim bojama prekrivao cela platna, ističući dubinu i boju površina.

AP/Francois Mori

"'Cvetovi trešnje' prikazuju lepotu, život i smrt. Oni su ekstremni - postoji nešto gotovo degutantno kad je reč o njima. Poput Džeksona Poloka s dodatom ljubavlju. Dekorativni su, ali uzeti iz prirode. Govore o želji i kako doživljavamo stvari oko nas i u šta ih pretvaramo, ali i o ludačkoj vizuelnoj prolaznosti lepote - drvo u potpunom ludom cvatu nasuprot vedrog neba. Bilo je tako dobro stvarati ih i biti potpuno izgubljen u boji i slikama u mom studiju", rekao je Herst.

Od osamdesetih godina prošlog veka Herst kroz raznovrsne kombinacije instalacije, skulpture, slike i crteže iznova prevazilazi sam sebe. Od 1987. godine širom sveta je postavljeno blizu stotinu njegovih samostalnih izložbi, a njegovi radovi uključeni su u preko 260 grupnih izložbi. U Srbiji je 2016. u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu mogla da se vidi njegova izložba "Nova religija". Herst je dobitnik Tarnerove nagrade 1995.

Priredila: S. R.