Igre 
Godinu dana rata kroz ofanzive i kontraudare: Kijev i Moskva povlače karte na koje će igrati u narednom periodu
Komentari26/02/2023
-17:31
Od neuspešne ruske ofanzive prema Kijevu, preko žestokih borbi u Donbasu i ukrajinskih kontraofanziva, do pat pozicije na linijima i fronta tokom zime i ruskih raketnih udara na ključnu infrastrukturu – tako bi ukratko mogla da se opiše godina borbi u Ukrajini. Oči svetske javnosti uprte su u iscrljujući rat na tlu Evrope koji je odneo mnogo žrtava, ali i čije se posledice globalno osećaju, zbog čega se svaka promena na ratištu prati s velikom pažnjom. Kako je izgledala ruska invazija u vojnom smislu i šta se, na osnovu sada otkrivenih karata, može očekivati u narendom periodu?
Kada je dao naređenje za početak invazije na Ukrajinu, predsednik Rusije Vladimir Putin nije ni slutio da ćemo ovih dana govoriti o godinu dana rata, saglasni su mnogi analitičari. Mapa područja koja su pod ruskom ili ukrajinskom kontrolom se tokom tog perioda menjala kao rezultat ofanziva i kontraofanziva, ali i velike vojne pomoći koja je Kijevu stizala sa Zapada. Dosadašnji tok rata se u vojnom smislu može podeliti u nekoliko faza od kojih je svaka sledeća uzrokovana prethodnom.
Koje smo faze imali u dosadašnjem toku rata?
Najznačajnija dešavanja tokom prvih nedelja rata desila su se na kijevskom pravcu, ističe istoričar Aleksandar Životić. Kako ističe za Euronews Srbija, očigledno je da je osnovna ideja bila da se zauzme Kijev munjevitom akcijom i to kombinovanim napadom oklopnih i mehanizovanih kolona sa prostora Belorusije koje su se kretale sa obe obale Dnjepra. Podseća i na helikopterski desant koji je imao za cilj zauzimanje vazdušne baze Gostomel.
Životić kaže da je, nakon zauzimanja Kijeva, cilj bio da se stvore uslovi za otpočinjanje pregovora, ili za stvaranje određenih političkih struktura unutar Kijeva koje bi praktično bile na liniji ruskih interesa.
Međutim, ukrajinski otpor je bio veoma čvrst uprkos izveštajima o kilometarskom ruskom vojnom konvoju koji je pokušavao da stigne do Kijeva. Rusi su na kraju odustali od tog pravca, i fokus svojih akcija pomerili su ka istoku Ukrajine.
EPA-EFE/SATELLITE IMAGE 2022 MAXAR TECHNOLOGIES
Druga faza rata je započela krajem marta i početkom aprila prošle godine, kaže Životić i dodaje da je ona pre svega predstavljala rezultat neuspeha ruskih snaga kod Kijeva.
"Slobodno se može reći da je bitka kod Kijeva imala ključni značaj za dalji tok rata, s obzirom da je on ne samo prešao u drugu fazu, nego je suštinski promenio svoju fizionomiju. Promenio se na jednoj strani ruski pristup, a na drugoj je Ukrajina nakon tih borbi zadobila jednu vrlo značajnu vojnu pomoć koja joj omogućava ne samo da izvodi ratne operacije, već i da praktično funkcioniše na vojnom i na ekonomskom planu", objasnio je Životić.
Povezane vesti
Kako dodaje, nova faza se karakteriše pre svega ofanzivnim aktivnostima na prostoru Donjecke i Luganske oblasti i odvjala se od početka proleća do kraja leta.
"Njen najznačajniji rezulat jeste pomeranje na pravcu Severodonjeck - Lisičansk. Tokom te faze završena je i opsada Marijupolja, kao najznačajnije luke na Azovskm moru. Čitava ta kampanja koja je podrazumevala angažovanje velikih ljudskih i materijalnih resursa sa ruske strane se tada i završila", kaže istoričar.
Tanjug/AP/Oleksandr Ratushniak
To nas dovodi do nove faze koja je započela na leto i koja uz određene oscilacije traje i danas. Tada je došlo do velikih pomeranja na frontu, jer je pokrenuta dugo najavljivana velika ukrajinska kontraofanziva.
"Započela je demonstrativnim napadima ka Hersonu. Mislilo se da je to glavni pravac udara, međutim to se ipak dogodilo u Harkovskoj oblasti. Pre svega na tom prostoru i na delu Luganske oblasti ukrajinske snage su uspele da povrate najznačajniji deo teritorije koju su izgubile na početku rata. Naročito je linija od Kupjanska prema Izjumu i Limanu od značaja u logističkom smislu za rusku stranu", rekao je Životić.
profimedia
Ono što je usledilo su vojna pomeranja u Hersonskoj oblasti, a čitava desna obala Dnjepra koja je bila pod kontrolom ruskih snaga od početka rata trpela je veliki pritisak od ukrajinske vojske.
"Taj prostor više nije bilo moguće braniti i početkom novembra je doneta odluka o napuštanju Hersona. Suštinski, faza aktivnih vojnih operacija u prethodnoj godini se time završava", zaključuje Životić.
Isporuke oružja: Od jednostavnijih ka sofisticiranim sistemima
Paralelno s tim kako se rat razvijao, povećavala se i vojna podrška Kijevu od strane zapadnih zemalja, što je značajno uticalo na tok borbi na mogućnosti ukrajinske vojske. Zapadne zemlje nisu samo slale pomoć kroz sistem NATO, već i kroz takozvani Ramštajn format koji okuplja četrdesetak zemlaja.
Povezane vesti
"U početku se isporučivala oprema pre svega iz zaliha nekadašnjeg Varšavskog pakta, jer su na ukrajinskoj strani to odmah mogli da prime i upotrebe s obzirom na kompatibilnost s tom opremom. Kasnije je usledila isporuka manje sofisticiranih sredstava, takođe zbog lakše i hitnije upotrebe", napominje Aleksandar Životić.
Naglašava da u poslednje vreme postoji jedan veoma razvijen mehanizam vojne pomoći Ukrajini koji podrazumeva isporuku najsavremenijih sistema naoružanja i vojne opreme, ali i kontinuiranu obuku ukrajinskog ljudstva. A novo naoružanje moglo bi u velikoj meri da utiče i na buduće borbe.
Mnogi zvaničnici i analitičari veruju da je nova ruska ofanziva već počela i da ona teče poslednjih nedelja, ali Piter Dikinson iz Atlanskog Saveta ističe da ima mnogo pitanja o sposobnostima Rusije da organizuje velike operacije u ovom trenutku.
Povezane vesti
"Putin je prema raznim procenama izgubio između 50.000 i 100.000 vojnika u Ukrajini, a broj ranjenih je verovatno sličan tome, tako da govorimo o apsolutno katastrofalnim gubicima i to je iz onog prvobutnog kontingenta koji je poslat. To su profesionalni vojnici, iskusni, sada imamo 300.000 mobiisanih vojnika koji su dovedeni iz Rusije, mnogi od njih nisu najbolje obučeni, postoji i pitanje o njihovom moralu", kaže Dikinson za Euronews Srbija.
Ukrajina sa druge strane čeka da joj stigne novo oružje koje joj je obećano od zapadnih partnera. Kako podseća Dikinson, u poslednjih nekoliko meseci su potvrđene velike količine oklopnih vozila i zapadnih tenkova.
"Prve isporuke su u toku, ali to je dugačak proces. U toku je obuka, Ukrajinci neće moći da izvedu veliku ofanzivu pre ranog aprila možda čak i maja. Dakle u ovom trenutku Ukrajina očekuje da ostane na svojim pozicijama, a Rusija da pokrene ili nastavi svoju ofanzovu", rekao je on sumirajući pozicije Moskve i Kijeva.
profimedia
Osvrnuo se i na pitanje isporuke zapadnih borbenih aviona koje Kijev dugo traži, ali za sada nije naišao na "zeleno svetlo". Kako napominje, što je sofisticiranije oružje, to je duži period obuke.
"U ovom ratu je do sada korišćeno uglavnom jednostavno oružje, to je oprema koja za nekoliko dana može da se isporuči i da se za nekoliko dana obuči osoblje. Ali za sofisticiranije oružje, kao što su recimo tenkovi, obuka traje barem mesec ili dva. Kod borbenih aviona čak i duže, tri do četiri meseca. A nije pitanje samo obuke pilota, treba da se obuči i zemajsko osoblje koje održava avione. Dakle, biće potrebno vreme. Kada bi sutra doneli odluku da isporuče avione, a to je malo verovatno, prošlo bi više meseci pre nego što bi ti avioni poleteli iznad Ukrajine. Kijev veoma aktivno traži te avione jer bi oni bili efektivni na bojnom polju, ali do leta ne bi mogli da se pojave u borbi", kaže Piter Dikinson za Euronews Srbija.
Čemu se nadaju Rusija i Ukrajina u narednom periodu – ko će povući prvi potez
Na osnovu svega što smo videli do sada na frontu i na diplomatskom planu, mogu se nazreti potezi Moskve i Kijeva u narednom periodu. Značajnije akcije videćemo verovatno kada jedna od strana odluči da ima dovoljno kapaciteta da krene u napad.
Novinar "Njujork Tajmsa" Dejvid Lionart piše da su dosadašnje borbe po Rusiju prošle mnogo gore nego što je to predsednik Putin očekivao, ali da uprkos svemu, on ima razloga da veruje da bi pozicija Moskve mogla da se promeni u 2023. godini.
"On se oslanja na dve stvari. Prvo, Rusija je mnogo veća zemlja, sa mnogo više resursa od Ukrajine. Drugo, ishod rata je važniji za Ukrajinu i Rusiju nego za strane saveznike Ukrajine. To bi na kraju moglo da rezultira da saveznici uspore sa vojnom pomoći", naveo je Lionart.
Tanjug AP/Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP)
Takođe, dodaje da se Rusija nada da bi mogla da ostvari novu pobedu zauzimanjem Bahmuta, odakle bi mogli da krenu u nove akcije. Ipak, zapadni zvaničnici su i dalje skeptični kada je u pitanju mogućnost ruske vojske za kampanju širih razmera na istoku Ukrjaine. "Rusi možda imaju želju za velikom okupacijom, ali nedostaju im sredstva", ocenio je dopisnik Tajmsa iz Vašingtona Džulijan Barns.
Komentator "Politike" Boško Jakšić navodi da Rusija ima dve prednosti - "jedna je da se rat vodi na tuđoj teritoriji, a ne na njenoj, i druga je da se Putin ne brine mnogo za broj sopstvenih žrtava".
"Ruska vojska je izvukla određene zaključke posle uspešne ukrajinske kontraofanzive prošle jeseni, čini mi se da je došlo i do promene komandatana, izmena u taktici, pojačavanja discipline. U ovom trenutku Rusi kontrolišu između 15 i 17 procenata ukrajinske teritorije, a pritom se najavljuje velika prolećna ofanziva čiji je cilj da popravi utisak o snazi armije, da se umire ruski kritičari, ali i da se osvoje nove teritorije. Te borbe koje po svemu sudeći slede trebalo bi da odrede neke nove ne krajnje granice Ukrajine oko kojih bi se onda pregovaralo", naveo je Boško Jakšić za Euronews Srbija.
Postoje i analitičari koji veruju da je pat pozicija najrealnija opcija do kraja 2023. godine, ali ukrajinski zvaničnici i američka administracija su ubeđeni da je moguć i povoljniji scenario za Kijev. Upravo infuzija u vidu nove vojne opreme je glavni razlog za ovakav optimizam, ističe Lionart.
On dodaje: "Tenkovi imaju potencijal da omoguće Ukrajini da postigne najveći srednjoročni cilj: razbijanje takozvanog kopnenog koridora koji je Rusija uspostavila između teritorije koju kontroliše na istoku, i na jugu, na poluostrvu Krim. To bi bilo simbolično važno za Ukrajinu, a Rusiji bi znatno otežalo snabdevanje trupa".
Tanjug/Ukrainian Presidential Press Office via AP
Jakšić ističe da Zapad sada očekuje od Ukrajine da, ukoliko isporuke naoružanja stignu na vreme, izvrši novu uspešnu kontraofanzivu i da spreči teritorijalno širenje Rusa u dubine ukrajinske teritorije. Kako ističe, na taj način Putin i Kremlj bi trebalo da se uvere da je pobeda nemoguća i da ne mogu da sačuvaju sve delove ukrajinske teritorije koje su zauzeli. "Iz nedavnih govora Putina i Bajdena jedno je jasno - da se obe strane pripremaju za nastavak rata", poručuje Jakšić.
Takođe, jedan od ciljeva Ukrajine mogao bi da bude i ponovno uspostavljanje kontrole u nuklearnoj elektrani Zaporožje. Ukoliko se bi se cilj realizovao, to bi bio jedan od najznačajnijih rezultata kontraofanzive. Trenutno je određeni broj ukrajinskih snaga povučen sa ovih linija fronta i nalazi se na obuci u Nemačkoj, Britaniji i Poljskoj. Njihov povratak svakako će uneti novu dinamiku na ratište.
Komentari (0)