Igre 
Zaoštravanje na frontu i Putinove nove poruke: NATO pravi vojnu vežbu u Evropi, Moskva preti globalnom katastrofom
Komentari15/10/2022
-15:45
Direktan sukob NATO-a sa Rusijom bio veoma opasan korak i doveo bi do globalne katastrofe, poručio je Vladimir Putin juče i dodatno podrejao tenzije. Bilo je to novo obraćanje ruskog predsednika upućeno i zapadu, ali i domaćoj javnosti u Rusiji.
Nešto pre Putinovog govora stigla je vest da će NATO članice održati vojnu vežbu na severozapadu Evrope od ponedeljka, 17. oktobra. U pitanju je vežba nuklearnog odvraćanja pod nazivom "Stedfast nun" (nepokolebljivo podne) i uključiće 14 zemalja i do 60 raznovrsnih letelica, uključujući i lovce četvrte i pete generacije. U Evropu će doleteti američki bombarderi B52, a domaćin će biti Belgija.
Sa druge strane, Putin je u Astani, gde je boravio na samitu azijskih zemalja, iskoristio konferenciju za novinare da pošalje više poruka nakon što je ove sedmice Moskva odlučila da granatira Kijev i druge gradove u Ukrajini gađajući civilne mete, a izvedeno je i više napada u kojima je presečena infrastruktura širom Ukrajine.
Takav odgovor Rusije usledio je nakon prošlonedeljne eksplozije na Krimskom mostu koji je ključan za snabdevanje ruske vojske na Krimu, ukrajinskom poluostrvu koje je anektirala 2014. godine.
Nakon takvih burnih događaja na frontu, Putin je iz Astane poslao poruku da mobilizacija u Rusiji ide po planu, što niko ne može da potvrdi, dok Ministarstvo odbrane Rusije objavljuje navodne snimke sa obuke mobilisanih muškaraca.
Da se uvek govori kako takozvana specijalna operacija, a zapravo invazija na Ukrajinu, ide po planu, a da na terenu vidimo da baš i nije tako, smatra istoričar Aleksandar Životić.
Poruka "ne želimo da uništimo Ukrajinu" je politička
"Nije nam cilj da uništimo Ukrajinu", rekao je juče Putin, a to je pre svega jedna politička poruka, smatra Životić.
Povezane vesti
"Uvek imate u ratu te dve linije koje se često međusobno preklapaju, a nekad i veoma razilaze. To su vojnici koji guraju stvari onako vojnički kako to ide i kako bi po pravilima trebalo, dakle pre svega rešiti određene probleme na izuzetno brz i radikalan način, dok opet politika vodi rat u nekom drugom pravcu koji podrazumeva i određene političke ciljeve, ali i poruke", navodi on.
Ovakvu izjavu ruskog predsednika Životić u razgovoru za Euronews Svet kaže da vidi kao deo "linije koja treba da pokaže određenu pomirljivost i da pošalje poruku svetu da eto Rusija nije protiv Ukrajine i da nema nameru da je uništi kao državu, što je ovog puta eksplicitno rečeno".
Životić je kazao da je bitna poruka koju je Putin poslao to što je naveo da neće biti rakteriranja ukrajinskih gradova.
Tanjug/AP/Ramil Sitdikov, Sputnik, Kremlin
"Sada nema potrebe za masovnim napadima. Trenutno su na dnevnom redu drugi planovi, jer, prema mom mišljenju, od 29 objekata, sedam nije pogođeno na način na koji je Ministarstvo odbrane planiralo. Ali, ovi objekti su postepeno dokrajčeni, tako da nema potrebe za masovnim napadima, bar ne sada. Zatim ćemo videti", dodao je Putin.
Životić napominje da su u ponedeljak izvedeni masovni napadi na ukrajinske gradove.
"U utorak je bilo dosta slabije, da bi se u sredu pretvorilo u nešto što pre svega predstavlja napade dronovima, bespliotnim letelicama", napominje Životić.
Herson - ključna tačka u ratu
Zvaničnici Hersonske oblasti, koje je postavila Rusija, pozvali su civile da se evakuišu, navodeći kao razlog navodne svakodnevne raketne napade ukrajinskih snaga. Ovaj poziv ukazuje na ozbiljnost situacije u Hersonu, oblasti koju je Moskva anektirala, a mnogi navode i da bi zapravo na ovoj teritoriji mogla da se odigra "bitka svih bitaka" u aktuelnom sukobu u Ukrajini.
Povezane vesti
Kako je rekao zamenik šefa proruske administracije Hersonske oblasti Kiril Stremousov, ukrajinske snage sve intenzivnije gađaju Hersonsku oblast, i ciljaju mesta gde se nalazi veliki broj civila. On je posavetovao građane da se sklone od zone borbenih dejstava i odu u druge regione pod ruskom kontrolom. I vicepremijer Rusije Marat Husnulin je rekao da je vlada usvojila odluku o organizaciji pomoći za sve koje žele da odu iz Hersonske oblasti u druge regione.
Tanjug/AP Photo/Leo Correa
Situaciju u Hersonu Životić povezuje sa referendumima koje je Moskva organizovala na istoku Ukrajine, pa napominje da tada nije bilo definisano gde se on održava.
"Na kojoj teritoriji, koliko ljudi tu ima pravo glasa, s obzirom na okolnosti. Posle je Peskov rekao da će Kremlj u dijalogu sa narodom zaporoške i hersonske oblasti odrediti koje će oblasti ući u sastav Ruske Federacije", napominje on.
Povezane vesti
Ističe da se to dešavalo u jeku ukrajinski ofanzivnih operacija, jedan značajan deo teritorije je vraćen pod ukrajinsku kontrolu, a to je, kako kaže, nekih preko 100 mesta kako kažu ukrajnski izvori.
"Gradonačelnik Hersona je govorio o mogućeoj, on kaže evakuaciji, to je povlačenju stanovnštva u Rusiju kako bi se sklonili od intenzivnih borbenih dejstava, ali ruski, pa i ukrajinski mediji govore sve više o prkupljanju snaga o koncentraciji ukrajinskih snaga, ne na hersonskom pravcu kao operativnom pravcu već pre svega grada Hersona, koji je najveći grad na teritoriji Ukrajine koji se nalazi pod kontrolom ruskih vojnih snaga", kaže Životić.
Kako kaže, o tome se već duže priča, pripreme se vide i to je nešto što se uklapa u neke ranije procene, da bi to bio glavni cilj ukrajinskih snaga na tom pravcu i da bi tu mogli na desnoj obali Dnjepra da se završe u ovoj sezoni privreneno vojne operacije.
NATO i uključen i nije uključen u sukob
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, NATO šalje poruke kako se neće mešati u sukob, ali od starta Kijevu šalje vojnu pomoć. Takvo stanje stvari može se opisati rečima da suštinski NATO jeste uključen, formalno nije, smatra Životić.
"Pre svega opremu šalju pojedinačne zemlje. Sada je naglasak na PVO sistemima. U jesenjoj smo sezoni, vojne operacije na kopnu su potrajale duže s obzirom na topliju jesen u tom delu Evrope. Međutim, vidimo da iako borbe traju, njihov intenzitet se sa obe strane smanjuje, a početkom velikih jesenjih kiša to zemljište će postati neprohodno", pojašnjava on situaciju na terenu.
Smatra da će zbog takvih vremenskih prilika na samom kopnu doći do neke vrste zatišja relativno brzo.
"Ali će zato biti udara sa distance, iz važdušnog prostora, korišćenjem avijacijie, ali i korišćenjem krstarećih raketa, različitih visoko preciznih projektila, dronova, bespilotnih letelica. Zato zemlje članice NATO, bolje rečeno zemlje okupljene u okviru Ramštajn grupe, jer to jeste neka vrsta budućeg vojnog saveza, sada šalju različite sisteme PVO, i trupne i teritorijalne koji će imati pre svega zadatak da Ukrajina parira na tom polju ruskim snagama", rekao je Životić.
Energetski sukob - posledica ili deo razloga što se rat produžava
Pitanje energetike je pre svega jedan od glavnih uzroka ovog rata, ističe Životić.
"I kako vreme prolazi, taj aspekt ratovanja, koji uz onaj vojni treba odvojiti od ekonomskog aspekta i onog informacionog koji je izuzetno važan, predstaljvjau jednu od sastavnih komponenti sukoba", navod i on.
Govoreći o energetskom ratu, Životić kaže da on u određenim fazama ima čak i prevlast u odnosu na druge vrste ratovanja.
"Posebno sada sa dolaskom zime. Posebno je dobio na značaju kada su Nemačka i Francuska rekle da su svoje zalihe popunile ranije nego što su to planirale, kada su cene počele da padaju i nafte i gasa", ukazuje on.
Ističe da je sada i OPEK smanjio proizvodnju, došlo je i do uslovno rečeno incidenta na Severnom toku, do najava da bi nešto moglo da se desi i na Turskom toku, tako da je taj energetski momenat dobio posebni značaj, napominje Životić.
U skladu sa takvim dešavanjima opet su cene energenata počele da rastu.
"Šta se zapravo krije iza toga videćemo narednih dana. Da li neko kroz određene diverzije i sabotaže želi da učvrsti to rasedanje na liniji između Evrope i Rusije ili neko drugi hoće da zapreti, da podigne cenu energenata, da pošalje poruku da se bez njegovih energenata ne može, to ćemo videti veoma brzo", zaključuje Životić.
Komentari (0)