Državljani Srbije "posmatrači" na ilegalnom referendumu: Ekstremni desničari pozirali u okupiranim delovima Ukrajine

Državljani Srbije učestvovali su kao posmatrači na ilegalnom referendumu koji je Rusija organizovala u okupiranim oblastima u Ukrajini i pored toga što je država Srbija saopštila da neće priznati rezultate glasanja. Prema saznanjima Euronews Srbija, u okupirane oblasti otišla je veća grupa iz Srbije, a svoje prisustvo u delovima Ukrajine pod ruskom kontrolom javno su objavili i Miša Vacić, predsednik organizacije Srpska desnica i Ivan Ivanović, predsednik Konzervativnog pokreta NAŠI.

Stranci koje ruski mediji rutnski citiraju kao međunardone posmatrače svojim prisustvom u okupiranoj teritoriji imaju za cilj da, bar domaćoj javnosti, dokažu da su "referendumi" koji se održavaju u oblastima Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona bili slobodni i fer. Kako napominju stručnjaci, ti "posmatrači" su simpatizeri vladajuće stranke u Rusiji i napominju da je to klasičan politički aktivizam maskiran u ruho posmatranja izbora.

Prisustvo desničarskih i proruskih organizacija iz Srbije svedoči o jakim vezama koje one imaju sa ruskim vlastima. Oni su na društvenim mrežama objavili veliki broj fotografija na kojima su se slikali sa vojnicima iz samoproglašenih republika, ispred glasačkih mesta...

"Iako se radi o pojedincima, a ne zvaničnim misijama, njih ne treba mešati sa državnom podrškom tim procesima. Zato je zvanični Beograd požurio da naglasi da poštuje teritorijalnu celovitost Ukrajine, odnosno da ne podržava pseudoreferendume. Posebno što vesti o prisustvu posmatrača na pseudoreferendumima iz Srbije i iz Republke Srpske dolaze u napetoj atmosferi potpisa plana saradnje Beograda sa Moskvom na marginama zasedanja UN-a i ozbiljnih zbog toga opomena iz SAD i EU", kaže politikolog i novinar Boris Varga u razgovoru za Euronews Srbija.

Iz Narodne skupštine Republike Srbije za Euronews Srbija kažu da nisu primili poziv za posmatranje ovih referenduma, niti da poseduju informacije o tome da je bilo ko iz Narodne skupštine pozvan, odnosno učestvovao kao posmatrač na njima.

"Učestvovao sam kao privatno lice"

Milovan Bajagić, bivši oficir Vojske Srbije, proveo je pet dana u Hersonskoj oblasti gde je bio u svojstvu "međunarodnog posmatrača". Bajagaić za Euronews Srbija kaže da su troškove avionskog prevoza do Moskve, transfera do Krima i smeštaja pokrili upravo Rusi, odnosno organizatori "referenduma". Na pitanje zašto je otišao u Ukrajinu budući da država Srbija ne priznaje navodne referendume, Bajagić podvlači da je učestvovao kao "privatno lice i samostalni osmatrač, nikako kao izaslanik države".

On navodi da je iz Srbije krenulo još nekoliko delegacija koje su bile raspoređene van zona ratnih dejstava od kojih su neki radili sa izbeglicama u Moskvi i Sankt Peterburgu. Navodi i da je upoznao veliki broj stranih delegata od kojih su neki iz Venecuele, Brazila, Italije, Nemačke, Francuske i drugih zemalja.

Privatna arhiva/Milovan Bajagić

"Nisu svi posmatrači bili pristalice ruskog predsednika Vladimira Putina. Bilo je onih koji su bili pristalice i onih koji se nisu slagali sa njegovim stavovima. Ništa od toga nije smetalo objektivnosti. Ja sam barem otišao kao profesionalac, častan čovek, da objektivno osmotrim, a to što volim Rusiju nije uticalo na moju objektivnost", kaže on u razgovoru za Euronews Srbija i dodaje da je tamo gde je on bio posmatrač, "sve proteklo u demokratskoj atmosferi".

Privatna arhiva/Milovan Bajagić

Bajagić je bio zadužen za Hersonsku oblast gde im je domaćin, kako kaže, bio Kiril Stremusov, zamenik načelnika ruske vojne administracije u Hersonu.

"Za svega pet dana obilazili smo sela i gradove kao što su Kruglovozjerka, Behteri, Golo Pristan, Skadovsk, Herson i druge. Od granice sa Krimom dodeljeno nam je obezbeđenje. Generalno gledano, moj utisak o Hersonskoj oblasti je 'ko je rat želeo, bio mu u kući'. Rat je zaista najmonstruoznija stvar. Svedočio sam razrušenim kućama i školama od strane ukrajinske artiljerije. Ukrajinci pokušali artiljerijski napad dok su bili tamo", kaže Bajagić.

On misli da zapadni mediji "govore neistine kada kažu da je narod bio primoravan na glasanje" i navodi da je "entuzijazam kod lokalnog stanovništva bio prisutan više nego ikad". Zato mu je, ističe, "čast što je bio deo istorije" i lakonski zaključuje:

"Jednostavno nema više neutralnosti. Nova era kreće sa ovim sukobom. Žao mi je dobrih ljudi sa obe strane ali, nažalost, tako je kako je".

Nesumnjivo je da je deo stanovništva rado izašao na glasanje, ali prema pisanju AP-a brojni stanovnici su pobegli iz regiona pre nego što su počeli "referendumi", uplašeni da će biti primorani da glasaju ili potencijalno regrutovani u rusku vojsku. Drugi su opisali da su se krili iza zatvorenih vrata, nadajući se da će izbeći da odgovaraju naoružanim vojnicima koji su navodno išli od vrata do vrata u cilju prikupljanja glasova. Prethodno su ukrajinske vlasti upozorile stanovnike četiri regiona pod ruskom okupacijom da će se suočiti sa krivičnim kaznama ako budu glasali i savetovali su ih da napuste oblast.

Među "posmatračima" osvedočeni simpatizeri Putina

Zajedno sa Bajagićem, u delegaciji koja je bila zadužena za Hersonsku oblast našao se i Tomas Roper koji sebe naziva nemačkim novinarom koji gotovo savršeno govori ruski. U Rusiji živi više od 20 godina, vodi svoj Jutjub kanal na nemačkom i govori o svojoj podršci Rusiji u ratu sa Ukrajinom. Osim toga, Roper se često pojavljuje u ruskim propagandnim medijima, dok je "šlag na torti" činjenica da je autor knjige o Vladimiru Putinu. Još jedan Nemac našao se u svojstvu "posmatrača" u Zaporoškoj oblasti.

"To što sam ovde, znači da mogu svojim očima da vidim da ljudi glasaju dobrovoljno", rekao je nemački izvršni direktor jedne energetske kompanije Stefan Šnaler, čiju je izjavu preneo TASS.

Šnalera je već u ponedeljak, dva dana nakon što je ruski TASS objavio tekst, otpustio poslodavac, nemačka energetska kompanija Energie Waldeck-Frankenberg (EWF). EWF je u saoštenju naveo da Šnalerovo ponašanje "očigledno krši pogled na svet, moralne vrednosti i filozofiju kompanije".

Prinstscreen YouTube/Centro de Cinematografía CNAC VENEZUELA

Još jedan primer je Dia Nader iz Venecuele koja je radila kao "posmatrač" u Zaporoškoj oblasti, a koju su potom citirali gotovo svi glavni ruski mediji. Ona je iznosila teze koje su korisne za rusku propagandu rekavši da ne vidi problem u održavanju "referenduma" i podržava ih na svaki mogući način. Nader je rođena u Libanu, a školovala se na Univerzitetu prijateljstva sovjetskih naroda "Patris Lumumba" u Moskvi.

Još jedan navodni posmatrač "referenduma" je Roman Blaško, političar i bivši urednik češkog komunističkog lista "Halo noviny". On je kritikovao češke vlasti zbog "kvarenja odnosa sa Rusijom", a za češku publiku objavio je članak o oborenom letu MH17 2014. godine, u kojem je skinuo krivicu sa Rusije. Političarka analitičarka Ljubica Blaškova iz Slovačke, koja je i predsednica Slovačke ascocijacije diplomaca ruskih i sovjetskih univerziteta jer je svojevremeno diplomirala na Volgogradskom državnom pedagoškom i Moskovskom državnom pedagoškom zavodu, takođe se našla među posmatračima "referenduma".

profimedia

Tu je bila i novinarka Sonja Van den Ende iz Holandije, ranije poznata po svojim propagandnim izjavama. U maju je učestvovala u "pres turneji" sa Rusima na okupiranim teritorijama. U svojstvu "posmatrača" bio je i Andre Mišel Klod Šanklu, Francuz i predsednik neprofitne organizacije "Francuska-Rusija kolektiv". Njegove simpatije prema Rusiji pokazuju brojne fotografije na društvenim mrežama.

"Ruska medijska predstava"

Politikolog i novinar Boris Varga kaže da je bilo očekivano da će Kremlj organizovati pseudorefendume na okupiranim teritorijama, nakon čega će uslediti aneksija i pripajanje tih delova Rusiji.

"Taj model je uspostavljen 2014. aneksijom Krima, a najavljen Putinom i njegovim politehnolozima još u martu, na početku agresije. Cilj ovog rata je da se zauzme što više teritorije i pripoji ih Rusiji, odnosno da se uništi Ukrajina u njenom savremenom obliku", kaže Varga.

Privatna arhiva/Boris Varga

Pošto ove pseudoreferendume na međunarodnom nivou neće priznati većina država, Varga ističe da je Rusima potrebna "medijska predstava".

"Ta predstava za cilj ima da prikaže da je glasanje ipak bilo regularno, da su na njima učestvovali međunarodni posmatrači i da će imati podršku pojedinih država. Preko predstavnika desničarskih organizacija i "putinofilskih" novinara, kao i posmatrača iz Srbije i Republike Srpske daje vetar u leđa "srpskom svetu" koga na Balkanu podržava Rusija", kaže on.

Osim što želi da prikaže da su navodni referendumi bili legalni i da to potvrđuju međunarodni posmatrači, Varga ističe da Moskva želi da prikaže da Rusija nije izolovana i da ima prijatelje u svetu, a posebno u Evropi, imajući u vidu posmatrače koji navodno dolaze iz Nemačke, Francuske, Slovačke, Bugarske i drugih zemalja.

"To su u stvari države na koje Putin računa da možda neće sasvim slediti za sada još doboro usklađenu evroatlantsku politiku prema Rusiji. Zato Putinov poraz u Ukrajini znači i poraz proruske ideje 'srpskog sveta' na Zapadnom Balkanu. Ukoliko Rusija ne bude poražena, to bi moglo da znači samo jačanje putinofilskih raspoloženja i opasnost od nove dastabilizacije na Balkanu", kaže on.

"Referendumi" u samoproglašenim Donjeskoj i Luganskoj Narodnoj Republici, kao i u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti su završeni 27. septembra. Ruska Centralna izborna komisija (CIK) navela je da je za ulazak u sastav Rusije u samoproglašenim LNR i DNR glasalo blizu 100 odsto birača, u Zaporoškoj oblasti više od 93 odsto, a u Hersonskoj više od 87 odsto. Štaviše, ruski predsednik Vladimir Putin je u danas na ceremoniji u Moskvi potpisao dokumenta o pristupanju Rusiji ukrajinskih teritorija na kojima je održan navodni referendum.

Ujedinjene nacije odmah su osporavile rezultate ovih referenduma, dok ih je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao "farsom". I predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel kaže da EU neće priznati "referendume" nazivajući njihove rezultate "lažnim".