Igre 
Putin u akciji "omekšavanja" domaće javnosti: Rastu pritisci na predsednika Rusije posle eksplozije na Krimskom mostu
Komentari12/10/2022
-22:18
Nakon povlačenja ruskih snaga na tri odvojena fronta u Ukrajini i posle eksplozije na Krimskom mostu koja je imala veliki odjek, predsednik Rusije Vladimir Putin bio je pod velikim unutrašnjim pritiscima da nešto preduzme. On je u ponedeljak pokrenuo raketne napade na gradove širom Ukrajine, čak i Kijev, a analitičari ocenjuju da je to velikim delom bilo u cilju "omekšavanja" onih glasova u Rusiji koji su nezadovoljni ruskom invazijom.
Vladimir Putin se već duže vreme suočava sa kritikama koje dolaze od ruskih nacionalista, proratnih političara, nakon što je ruska vojska u ratu evidentno suočena sa problemima i vojnim neuspesima. Naročito nakon onoga što se dogodilo na Krimskom mostu, Putin je pritisnut od strane desnice da pronađe odgovor na ono što već izgleda kao "jedan od najsramotnijih incidenata od početka rata", navodi Gardijan.
"Pouzdanje da Putin zna šta radi još više se smanjuje. Ili će Putin odgovoriti ili rizikuje da dodatno naruši svoj legitimitet među saveznicima u Rusiji", rekao je Anton Barbašin, politički analitičar za sajt Ridl, prenosi Gardijan.
A deo odgovora na incident na mostu može biti i promena na jednoj od ključnih pozicija u vojsci, nakon koje je i došlo do raketnih napada na ukrajinske gradove. To je imenovanje Sergeja Surovikina na mesto komandanta ruske invazije na Ukrajinu. Poznavaoci njegove karijere su od trenutka imenovanja najavljivali mogućnost intenziviranja bombaških napada, ističući da je na scenu stupio gereal koji ima reputaciju "brutalnog".
Tanjug/AP
CNN navodi da je poruka koju je Rusija ovim potezima poslala verovatno bila uspešna samo u jednom pravcu, na domaćem planu. Kako navode, Putin je bio pod intenzivnim pritiskom suočavajući se sa retkim otvorenm neslaganjima i kritikama na ponašanje od početka rata. Njegove trupe se povlače na tri odvojena fronta, a nakon eksplozije na Kerčkom mostu, očekivalo se da se "nešto uradi".
Međutim, upitno je koliko dugoročan efekat može da ima ovakva taktika. Rusija i dalje gubi na frontovima i neće moći još dugo da se koristi burtalnim napadima, jer neće imati ni sredstva. Kako je ranije rekao predsednik Instituta za istazivanje hibridnih sukoba Gordan Akrap za Euronews Srbija, gubici su veliki na obe strane, ali Rusija je u ozbiljnom problemu sa nedostakm tehnike i ljudstva.
"Zbog toga smo uvereni da Rusija očajnički želi pregovore i pokušava dodatno sa ovim granatiranjem po dubini ukrajinskog prostora, uništavanjem kritične infrastrukture i civilnih ciljeva, da prisili Ukrajinu i Zapad da počnu pregovore. Uveren sam da postoji komunkacija sa trećim zemaljam kako bi se sadašnja situacija iskontorlisala i kako ne bi eskalirala. Događaji u poslednjih mesec dana su praktično pokušaj jačanja pregovaračkih položaja u budućim pregovora", naveo je Akrap.
profimedia, Tanjug/AP/Alexei Danichev
Povezane vesti
Tokom invazije često zapadna javnost postavlja pitanje koliku zaista Putin ima podršku u domaćo javnosti, ali i među političarima.
"Postoje tenzije unutar sistema, to je sigurno, ali čini mi se da se radi o unutrašnjim klanovima koji se takmiče za vlast bez osporavanja autoriteta Putina", rekla je Mari Dimulen, specijalista za Rusiju u Evropskom savetu za spoljne odnose, prenosi France24. Kako je rekla, "niko ne zna šta će doći posle Putina".
Takođe, Tatjana Stanovaja, ruski politikolog iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir, američkog istraživačkog centra, navdi da je upitna podrška ruskom predsedniku u ruskom društvu. "Ključno pitanje je da li su ruske elite i šire društvo spremni da prate svog predsednika na ovom putovanju u pakao", navela je Stanovaja.
Preporuka za vas
Komentari (0)