Savetnik predsednika Ukrajine za Euronews: Rusija je očajna, žele da zamrznu front jer gube teritorije iz dana u dan

Komentari

Autor: Euronews

11/10/2022

17:02

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Dva dana zaredom Rusija vodi široku kampanju raketiranja gradova širom Ukrajine, a neki od njih su najteži od izbijanja ovog rata. Najmanje 19 ljudi je ubijeno, dok je njih 105 ranjeno posle napada u ponedeljak posle gađanja čak i pešačkih zona i turističkih mesta. Moskva kaže da su masovna bombardovanja odmazda zbog eksplozije na ključnom mostu na Krimu. Savetnik predsednika Ukrajine Aleksandar Rodnjanski rekao je za Euronews da Rusija pokušava za zamrzne liniju fronta "jer su svesni da gube teritorije iz dana u dan". Istakao je da je potrebno da se zaoštre ciljane sankcije prema Rusiji i da bi trebalo pojačati pritisak na Moskvu.

Ima toliko pitanja koja bismo postavili, ali da počnemo od toga da li su poslednji napadi odmazda ili će to prerasti u novu fazu u okviru ruske agresije, odnosno invazije u punom zamahu?

- To ćemo tek videti, a zasad svakako možemo reći da je reč o odmazdi zbog ukrajinskih uspeha koje smo imali kako na frontu, tako i kad je reč o mostu na Krimu. Upamtite, nema direktnog i nepobitnog dokaza da je Ukrajina ta koja stoji iza dizanja mosta u vazduh. Znamo da je kamion koji se popeo na most, a potom eksplodirao došao iz pravca Rusije. To nam govori da se nešto možda događa u samoj Rusiji i to ostaje da se vidi. Ali u konačnici, da, Rusija je očajna, ne znaju šta bi trebalo sledeće da učine i pokušavaju da ovo eskaliraju koliko god mogu. Nastoje da zamrznu liniju fronta jer su svesni da sada gube teritorije iz dana u dan.

Baražna vatra raketa je lansirana s kopna i sa mora. Ukrajina je od početka rata pozivala zapadne saveznike da uspostave zonu zabranjenog letenja. Da li sada postoji nova šansa da se to dogodi?

- Da, apsolutno. Ako vidite šta se dogodilo juče kada je Rusija ispalila oko stotinu raketa, oko 50 od njih, polovina, zapravo je bila oborena zahvaljujući sistemu protivvazduhoplovne odbrane, ali nam to govori i da je oko polovina stigla do svojih ciljeva. Svesni smo da nismo savršeno zaštićeni i svima je jasno da bismo morali da dobijemo dodatnu podršku, posebno kada je reč o protivvazduhoplovnim sistemima kako bi osigurali naše nebo i zaštitili narod. Nadam se da će ovo sada biti dovoljno da uverimo naše partnere jer je šokantno videti da mnoge zapadne države još razmišljaju o snabdevanju oružjem i da li bi trebalo da nam dopreme napredne sisteme. Na primer, Nemačka nam je obećala vrlo moderan sistem vazdušne zaštite pre nekoliko meseci. Navodno je bio u fazi proizvodnje. Pitamo se koliko još puta će najaviti tu isporuku. Potrebni su nam sistemi za zaštitu od vazdušnih udara i nadamo se da ćemo ih sada napokon dobiti.

Evropska unija uvodi nove i nove sankcije, ali vi govorite o potrebi destabilizacije ruskog režima. Kako se zapravo to može ostvariti?

- Upravo tako. To bi morao biti naš glavni cilj. Prva opcija je uvek vojna, naravno, jer je ovo rat punih razmera usred Evrope i moramo se postarati da se nastave naši uspesi na bojnom polju. Za to imamo čitave teme dopremanja oružja poput tenkova, oklopnih vozila, i protivvazduhoplovne opreme. To je jasno. Drugi deo je ekonomski front i to pre svega podrazumeva sankcije. Primarno su to ciljane sankcije i to se mora zaoštriti. Rusija i dalje izvozi mnogo energenata u Evropu. Vidimo da tu ima napretka, ali nije bilo dovoljno ni u opsegu ni u brzini. Zato tu treba pojačati pritisak. Moramo pojačati pritisak kada je reč o finansijskim sankcijama i klasifikovati Rusiju kao sponora terorizma. To je važan korak, ne samo siboličan jer bi uticao njene kapacitete da trguje. I naravno da bi se time spustio ruski ekonomski potencijal. I konačno, postoji čitav spektar sankcija koje ciljaju pojedince.

I dalje hiljade pripadnika ruske elite živi živote kao da se ništa ne događa, iako su direktno odgovorni ako ne i umešani u čitav ovaj rat. Oni su agenti Kremlja, čine zločine za račun Kremlja, uzimaju poslove za račun Kremlja i nisu tek tamo neki poslovni ljudi na Zapadu. Moramo ih sankcionisati. Tim Alekseja Navaljnog je sastavio spisak od oko 6.000 tih pojedinaca. Naša sopstvena lista koju je sačinila Agencija za prevenciju korupcije je sastavila još sveobuhvatniji spisak i oba pokazuju da hiljade ljudi moraju biti sankcionisane odmah. Nije to nešto sa čime se može više šaliti. Moramo da delujemo odmah. I konačno, kao treći stub, moramo razmišljati šire, a to je kako destabilizovati ruski režim iznutra jer je to ultimativno rešenje. Rusija još ima unutrašnje kapacitete da fokusira sve unutrašnje napore na spoljnu politiku kakvom je oni vide. Mi ih moramo sprečiti u tom naumu, da im uskratimo mogućnosti i resurse da to čine i da oni počnu da se fokusiraju na sebe, a tako mnogo toga treba uraditi unutar same Rusije.

Eksplozija na mostu uzdrmala Putinov režim

Podsećamo, nakon eksplozije na Krimskom mostu u subotu koja je predstavljala veliki udarac za ruski režim, glavno pitanje je bilo kakav će biti odgovor Vladimira Putina, naročito nakon poziva na odmazdu koji su stizali iz moskovskih krugova. Odgovor je stigao za dva dana u vidu istovremenih raketnih napada na gradove širom Ukrajine, a napadnut je i Kijev.

Rakete su pale na glavni grad na samom početku jutarnjeg špica, kada je prigradski saobraćaj počeo da se pojačava. Najmanje jedna raketa pogodila je i dečiji park u Kijevu, a među pogođenim metama bio je i pešački most poznat kao Kličkov most. Snimak koji je na društvenim mrežama objavio savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova pokazuje ogromnu eksploziju, a vidi se i kako beži jedan muškarac koji je viđen na mostu neposredno pre napada.

Lesija Vasilenko, poslanica ukrajinskog parlamenta, objavila je na Tviteru fotografiju na kojoj se vidi da se najmanje jedna eksplozija dogodila u blizini glavne zgrade Kijevskog nacionalnog univerziteta u centru Kijeva.

Najmanje 84 rakete koje su ispaljene iz Kaspijskog i Crnog mora ka ukrajinskim gradovima svedoče da je eksplozija na mostu veoma "zabolela" Putinov režim.

Stručnjaci su saglasni da bi eksplozija na mostu mogla da ima duboke posledice po ruske planove u Ukrajini, pre svega jer je dokazano da je ruta koja je važna za snabdevanje ruskih snaga ranjiva.

Nakon eksplozije na mostu, ukrajinski zvaničnici su likovali, mada Kijev nije zvanično preuzeo odgovornost za napad, a iz Moskve su stigli pozivi na odmazdu, a taj čin je nazvan "terorističkim aktom ukrajinskih specijalnih službi". Posle uspešne ukrajinske kontraofanzive, taj događaj je, kako piše Fajnenšenal tajms, bio "poniženje za ruskog predsednika", koji je ovaj most vredan više od tri milijarde dolara i dug 19 kilometara, i otvorio na velelepnoj ceremoniji 2018. godine. Zbog toga mnogi očekuju da bi to mogla da bude neka vrsta prekretnice u ratu.