Eksplozija na mostu i raketni odgovor Moskve: Prekretnica u ratu koja će naterati Putina da promeni planove

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Financial Times, BBC

10/10/2022

19:27

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Nakon eksplozije na Krimskom mostu u subotu koja je predstavljala veliki udarac za ruski režim, glavno pitanje je bilo kakav će biti odgovor Vladimira Putina, naročito nakon poziva na odmazdu koji su stizali iz moskovskih krugova. Odgovor je stigao za dva dana u vidu istovremenih raketnih napada na gradove širom Ukrajine, uključujući i Kijev, a Putin je zapretio i novim akcijama rekavši da će uslediti "oštar odgovor na sve buduće terorističke akcije na ruskoj teritoriji". Stručnjaci su saglasni da bi eksplozija na mostu mogla da ima duboke posledice po ruske planove u Ukrajini, pre svega jer je dokazano da je ruta koja je važna za snabdevanje ruskih snaga ranjiva.

Most nije uništen, već oštećen, ali uništen je Putinov imidž i to je najvažnija stvar - ovako ukrajinski poslanik Oleksij Gončarenko opisuje stanje nakon eksplozije koja se dogodila i koja je uništila delove Kerčkog mosta koji spaja Krim sa kopnenim delom Rusije. Najmanje 84 rakete koje su ispaljene iz Kaspijskog i Crnog mora ka ukrajinskim gradovima svedoče da je eksplozija na mostu veoma "zabolela" Putinov režim.

"Današnje raketne napade, prvo i osnovno treba gledati kao odgovor na povređenu sujetu jednog čoveka, a tek onda kao na nešto vojno bitno", rekao je za Euronews Srbija analitičar portala "Obris" Igor Tabak.

Napomenuo je da smo i prethodnih meseci gledali ovakve i žešće udare raketnih snaga na infrastrukturu, brane, elektrane, trafo-stanice i železničke mreže, ali da je ovo sada usledilo posle eksplozije na Kerčkom mostu.

"Nakupili su stotinak preciznih projektila štedeći ih na dnevnoj bazi. Praktično, nakon fijaska u subotu ujutru, trebalo im je dva dana da smisle odgovor", rekao je Tabak. Istakao je da ne samo da Rusija ne poštuje ukrajinske granice, već je pomenuo i izveštaje da je danas korišćen vazdušni prostor Moldavije.

"To je jedno široko nepoštovanje međunarodnih granica i prava. To je strašna situacija. Ovakva bombardovanja prvo i osnovno vode u Hag, a tek onda ka nekakvoj vojnoj koristi", rekao je Tabak za Euronews Srbija.

Da li je eksplozija na Krimskommostu prekretnica u ratu?

Nakon što se dogodila eksplozija na Krimskom mostu, ukrajinski zvaničnici su likovali, mada Kijev nije zvanično preuzeo odgovornost za napad, a iz Moskve su stigli pozivi na odmazdu a taj čin je nazvan "terorističkim aktom ukrajinskih specijalnih službi". Posle uspešne ukrajinske kontraofanzive, taj događaj je, kako piše Fajnenšenal tajms, bio "poniženje za ruskog predsednika", koji je ovaj most vredan više od tri milijarde dolara i dug 19 kilometara, i otvorio na velelepnoj ceremoniji 2018. godine.

Zbog toga mnogi očekuju da bi to mogla da bude neka vrsta prekretnice u ratu. "Na simboličkoj ravni to je bila velika stvar, zato što dolazi nakon Putinovog rođendana a i logistički su napravljene nekakve promene. Učinak je prvo i osnovno propagandni. To je podiglo raspoloženje Ukrajinaca, a verovatno ga je narušilo u Rusiji koja se godinama hvali tim mostom", naveo je Tabak.

Majkl Kofman, vojni analitičar i direktor Programa za studije Rusije u CNA, američkom istraživačkom centru za odbranu, kaže da bi gubitak železničke veze "značajno ograničio sposobnost Rusije da prebacuje trupe i zalihe preko Krima, sve dok ne budu u stanju da poprave to".

S druge strane, eksplozija na mostu mogla bi da bude dodatni vetar u leđa Ukrajini u širenju kontraofanzive i u pokušajima da zauzme anektirane regione, rekao je za Fajnenšl Tajms Filips O’Brajan, profesor strateških studija ne Univerzitetu Sent Endrjuz.

"Ruska vojska je u lošoj formi. Moral nije na zavidnom nivou. Nivo zaliha takođe. Ukrajinska vojska je dobro uvežbana i borbeno spremna. Teško je očekivati da će odnos snaga da preteže na njihovu stranu više nego što je to sada slučaj", rekao je on.

Ranjivost železničkih koridora

Pošto je Kerčki most u zastoju, jedini drugi put snabdevanja je preko nedavno pripojene teritorije na jugoistoku Ukrajine. Ali, takozvani "kopneni most" koji je Rusija stvorila aneksijom četiri teritorije teško je preći. Železničke linije su malobrojne, uglavnom sa jednim kolosekom i moraju da prelaze mostove preko reka i kanala za navodnjavanje koji teku do Krima i Azovskog i Crnog mora.

Ukrajinski raketni udari na železničku infrastrukturu već su značajno ograničili sposobnost Rusije da snabdeva snage širom juga kopnenim putem. Rusija je takođe izgubila i značajan broj kamiona tokom invazije.

"Biće im veoma teško to da nadoknade na drugi način. Oni zaista moraju da pomere nebo i zemlju da bi se ta železnička linija ponovo otvorila", rekao je O’Brajan i dodao da su Rusi u "stvarnoj, stvarnoj nevolji".

Inače, nakon velike eksplozije koja je uništila delove mosta, Rusija je pojačala bezbednost jedine veze sa poluostrvom Krim. Predsednik Vladimir Putin je naredio Federalnoj službi bezbednosti da stalno nadgleda ključnu vezu sa okupiranim poluostrvom. Takođe, zvaničnici su naredili da se uništeni delovi mosta odmah uklone, a ronioci istražuju štetu ispod nivoa vode.

Penzionisani australijski general major Majk Rajan koji je sada u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, rekao je da, čak i da Ukrajinci ne stoje iza napada na most, to predstavlja "ogromnu pobedu Ukrajine u operaciji uticaja".

"To je demonstracija Rusiji i ostatku sveta da ruska vojska ne može da zadrži nijednu od teritorija koje je nedavno anektirala", napisao je on na Tviteru.

Rusija će, kako piše Fajnenšenal tajms verovatno biti prinuđena da se osloni na ograničene zalihe oružja koje već ima na poluostrvu za snabdevanje fronta u kontinentalnoj Ukrajini u narednih nekoliko dana ili čak nedelja, kaže analitičar Nacionalnog instituta za strateške studije u Kijevu Mikola Bielieskov. To bi značilo da će Rusija morati da bude oprezna u pogledu stope potrošnje materijala dok se ukrajinska kontraofanziva širi. Kako ističe, uzrok eksplozije nije bitan "koliko neto rezultat".

Najnoviji događaj pokazao je, piše CNN, zapanjujuću slabost ruskih oružanih snaga - potrebne su im železnice da bi se kretali. A Ukrajina ovaj sistem gađa sporom i strpljivom preciznošću. Prvo Izjum, što je dovelo do sloma oko Harkova. Potom Liman, što dovodi do erozije ruske kontrole nad Donjeckom i Luganskom, a sada i Kerčki most.

Kako se navodi, postoji rizik i da Kerčki most bude ponovo pogođen. Železnička veza preko Melitopolja sada je meta velike vrednosti. Ukrajinski predsednik rekao je prošle nedelje da je moguća ofanziva iz Zaporožja prema Melitopolju. Sama mogućnost da bi poslednji netaknuti železnički put Rusije ka jugu mogao da bude poremećen postavlja egzistencijalna pitanja za njenu okupaciju.

Kako piše CNN, Putin mora da bira između toga da "hrani" svoje sve veće ambicije sve manjim šansama za uspeh ili da konsoliduje snage oko cilja koji ima veće šanse da postigne.

"Jedno mu nosi rizik od katastrofalnog kolapsa, za čitavu svoju brutalnu avanturu u Ukrajini, a vrlo verovatno i za njegovu vladavinu. Drugo mu ostavlja gubitak obraza, ali i veće šanse da održi okupaciju manjih delova Ukrajine", navodi CNN.

Igor Tabak ističe da rat u raznim fazama i varijantama traje od 2014. godine, a da je Rusija od 24. februara ponovo "uskočila nepsoredno", i da je nakon toga, suočena sa vidljivim neuspesima na frontu, menjala pristu zako što su ustanovili da su preslabi da drže ofanzivu oko Kijeva, u Donbasu i na jugu. "To više govori o njima nego o Ukrajini koja se branila na svim tim stranama", naveo je.

Kako je dodao, način na koji Rusija sebi i svojim podržavateljima tumači terensko stanje koje nije sjajno je "priča za sebe". "Ispada tužno što ima ljudi koji veruju u povlačenja iz dobre volje, a front se smanjuje. Teško je to racionalno komentarisati u trenucima dok Rusija sebi prisajedinjuje deo ukrajinskih oblasti, iako ih ne kontroliše cele. Po toj logici, bilo ko može bilo šta sebi da pripoji", zaključio je Tabak.