Eksplozije na Kerčkom mostu odjekuju u Kremlju: Moskva sprema odgovor na napad na ruski simbol na Krimu

Eksplozije na Kerčkom mostu odjekuju do Kremlja gde se, po svemu sudeći kreiraju odgovori na današnji čin. Iako još tačno nije poznato ko je odgovoran za eksploziju u Kijevu se slavi, a Kremlj okrivljuje Kijev i teroriste i traži odmazdu.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz o jačanju mera zaštite Krimskog mosta, dalekovoda i gasovoda od Krasnodarske teritorije do Krima, izvestila je agencija Tass.

"Poveriti Federalnoj službi bezbednosti Ruske Federacije ovlašćenje da organizuje i koordinira mere za zaštitu transportnog prelaza kroz Kerčki moreuz, elektroenergetskog mosta Ruska Federacija – poluostrvo Krim i magistralnog gasovoda Krasnodarska teritorija – Krim tokom njihovog rada", kaže se u ukazu.

Obrazloženo je da se na ovaj način "poboljšava efikasnost mera zaštite".

Putin je danas naredio vladinoj komisiji da istraži "vanrednu situaciju na Krimskom mostu" i zvaničnici su poslani na lice mesta, javili su ruski mediji, pozivajući se na portparola Kremlja Dmitrija Peskova.

Krimski most preko Kerčkog moreuza bio je ključna logistička linija snabdevanja ne samo ruskih snaga na Krimu već i drugde u južnoj Ukrajini gde su se ruske snage povlačile poslednjih dana. 

Upravo zbog toga, navodi Gardijan, stanovnici Krima danas su jurili na benzineske pumpe da bi napunili automobile gorivom.

Ruske službe saopštavaju da su preko mosta, nakon jutronje eksplozije već krenuli automobili jednom takom i prvi vozovi, a organizovani su i trajekti između Krima i kopna. "Operativni štab Krasnodarske teritorije saopštio je da će trajekti za Krim iz luke „Kavkaz” početi da saobraćaju u popodnevnim satima 9. oktobra", prenosi Komersant.

Pozivi na odmazdu

Iako postoje drugi načini za snabdevanje Krima, zahvaljujući lukama, oštećenje mosta je izuzetno važno za mesto koje je u očima Moskve donedavno bilo van domašaja Ukrajine.

Neki strahuju da će eksplozija Putinu dati razlog za dalju eskalaciju sukoba u Ukrajini. Pojedini ruski poslanici pozivaju Putina da proglasi "protivterorističku operaciju" kao odmazdu, odbacujući termin "specijalna vojna operacija" koja iz perspektive običnih Rusa ne deluje tako dramatično.

"Rusija je pre samo nekoliko meseci tvrdila da je nemoguće pogoditi Kerčki most", podsetio je Džon Spenser, predsedavajući studija urbanog ratovanja na Medison Polisi Forumu, nakon današnje vesti da je eksplozija oštetila deo infrastrukture, preneo je USA today.

Krečki most dug 19 kilometara i najduži u Evropi ima posebnu važnost za Rusiju. Posle aneksije Krima u martu 2014. godine, Putin je naložio Ministarstvu saobraćaja da izgradi drumski i železnički most preko moreuza.  Podignut 2018. godine do poluostrva Krim i bio je dragulj na kruni infrastrukturnih projekata Vladimira Putina – opisan u ruskim medijima kao "izgradnja veka". Putin je u svom govoru na otvaranju mosta 2018. godine nazvao dan „istorijskim“ i rekao da se o mostu sanjalo da bude izgrađen „čak i pod carem ocem“

Napad na most„će dodatno narušiti moral Rusije,  dati dodatni podsticaj Ukrajini. Moguće je da ga Rusi mogu obnoviti, ali ne mogu da ga brane dok gube rat“, prenosi AP izjavu Džejmsa Niksija iz Četam Hausa, istraživačkog centra u Londonu. 

"Ozloglašeni simbol ruske moći"

Snažno branjen od početka ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, smatran je dovoljno važnim da Moskva upozori na represalije ako most bude meta.

U aprilu je Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik i premijer, a trenutno zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, rekao: "Jedan od ukrajinskih generala je govorio o potrebi udara na Krimski most. Nadam se da razume šta će biti meta odmazde."

Međutim, u subotu ujutro, u okolnostima koje su još nejasne, ogromna eksplozija potresla je Kerčki most, urušivši deo kolovoza u Kerčki moreuz ispod i zapalivši cisterne sa gorivom u vozu koji je prelazio drugi železnički raspon mosta.

Šef regionalnog parlamenta na Krimu koji je postavila Rusija Vladimir Konstantinov okrivio je za štetu na mostu "ukrajinske vandale", prenose ruski mediji.

Kijev nije preuzeo odgovornost za štetu na mostu, ali su ukrajinski zvaničnici proslavili eksploziju na društvenim mrežama. Pozivajući se na vodeći ruski brod koji je Kijev potopio ranije ove godine, ukrajinsko Ministarstvo odbrane je na Tviteru objavilo: "Raketna krstarica Moskva i Kerčki most – dva ozloglašena simbola ruske moći na ukrajinskom Krimu – su pali. Šta je sledeće na redu, Rusi?"

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u video obraćanju indirektno pomenuo napad na most, ali se nije osvrnuo na njegov uzrok.

„Danas nije bio loš dan i bilo je pretežno sunčano na teritoriji naše države“, rekao je on. „Nažalost, na Krimu je bilo oblačno. Iako je takođe bilo toplo.”

Ako Ukrajina stoji iza eksplozije, ona bi Moskvi mogla zadati ponižavajući udarac pokazujući da je Kijev sposoban da udari i na udaljene ciljeve. Ipak, za tako nešto nema dokaza.

Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) saopštila je da ne komentariše informacije u medijima o umešanosti u eksploziju na Krimskom mostu, rekao je portparol SBU Artem Dehtjarenko u komentaru ukrajinskoj novinskoj agenciji UNIAN.

„Ne komentarišemo ovo“, rekao je Dehtjarenko, komentarišući ulogu SBU ili drugih ukrajinskih specijalnih službi.

 

 

Eksplozija je rizikovala oštru eskalaciju u osmomesečnom ratu. Ovo bi omogućilo Kremlju da proširi ovlašćenja bezbednosnih agencija, zabrani skupove, pooštri cenzuru, uvede ograničenja putovanja i proširi delimičnu vojnu mobilizaciju koju je Putin naredio prošlog meseca, navodi Euronews.

Da li se Moskva ovim osetila prinuđenom da uzvrati napad, odnosno posledice, postaće jasne u narednim danima i satima, izjavio je viši savetnik ukrajinskog predsedništva, prenosi Gardijan.

Neposredno nakon što je svet obišla vest o uništenom mostu, mnogi analitičari su primetili vreme eksplozije - dogodila dan nakon što je Vladimir Putin obeležio svoj 70. rođendan usred niza ponižavajućih nedavnih poraza na istočnom i južnom frontu.